Зова

Из Википедије, слободне енциклопедије
зова
жбун у цвету
жбун у цвету
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Dipsacales
породица: Adoxaceae
род: Sambucus
Биномијална номенклатура
Sambucus nigra
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Зова или базга (лат. Sambucus nigra) вишегодишња је дрвенаста биљка из породице Adoxaceae.

Опис биљке[уреди]

Ниско дрво или жбун са узужно испуцалом, сивосмеђом кором, листопадно расте 3 до 10 м висине. Младе гране су зелене, прошаране светлим цртицама и са унутрашњошћу испуњеном белом сржи. Листови су непарно перасти, наспрамни са листићима чији је обод тестерасто назубљен. Цветови су жућкастобели, сићушни, пријатног мирисаи и сакупљени у крупне, штитасте, пљоснате цвасти чија ширина достиже 20 cm, цветање је од априла до јуна. Плод је округла, у почетку зелена, а касније црна коштуница са 3-4 семена. Почиње да дозрева од августа. Потребно је упозорити да су листови црне зове и незреле бобоце, због самбунигрина отровни.

Употреба и састав[уреди]

Користи се цвет, а нешто ређе плод (зрео) и лист. Цветови садрже етарско уље које садржи око 40 материја: флавоноиде, гликозиде, хлорогенску киселину, слуз, танине, пектине и др. У плоду су присутни гликозиди, танини, мало етарског уља, шећер, воћне киселине, витамин Ц и др. Сличног састава су и листови. Сви делови су богати минералним материјама (гвожђе, натријум, калијум) и њиховим солима.

Цвет зове се користи код грознице, синузитиса, стимулише рад знојних жлезда (посебно у комбинацији са липом) чиме се снижава телесна температура. У комбинацији са сапуњачом и кантарионом користи се против вируса (херпес симплекс, вируса типа А и Б, вирус грипа). Од цветова зове припрема се чај и сок.

Плод се употербљава као лаксанс и средство за појачано мокрење и знојење, затим код неуралгије и ишијаса. Осим у медицини плод се употребљава и у прехрамбеној индустрији за поправљање боје. Свежи плодови се користе и за пролећно чишћење организма.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Зова