Зубарство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Зубарство или зубарија је била медицинска делатност усмерена на збрињавање обољења зуба. За разлику од зубарства, модерна стоматологија се бави превенцијом, дијагностиком и лечењем болести свих структура усне дупље (а не само зуба) и њиховом рехабилитацијом, протетским и ортодонтским збрињавањем итд. Из тога произилази да између појмова „зубарство“ и „стоматологија“ постоји значајна разлика, која се огледа и у начину школовања зубара и стоматолога. Зубари су биле углавном особе са завршеном средњом или вишом школом, а у даљој прошлости знање потребно за обављање зубарског заната стицало се код мајстора и преносило усменим путем. С друге стране, данас је за стицање звања доктора стоматологије неопходно завршити стоматолошки факултет, а често је и након тога потребно даље усавршавање.

Први директор Зуботехничке школе у Београду, Боро Павловић, написао је следеће:

„Познато је да се ранији зубни техничар стварао на занатски начин, учењем код приватних зубних лекара и зубара... Шегртовање није баш почињало по ординацијама, него по тадашњим мајсторским радионицама, доцније названим зуботехничким лабораторијама, и то, као у Француској, у доба Клода Мартена, од чишћења просторија па даље. Није се водило рачуна о потребној гимназијској спреми већ су се примали дечаци са неколико разреда гимназије, или само са основном школом. Радно време било је произвољно и зависило је од добре воље послодавца и величине његове грамзивости... Зубни техничар је могао постати зубар када испуни 15 година зуботехничког рада и тада само испитом... Можемо себи представити квалитет таквих зубара... били су то самоуци, који су почињали да уче у својој ординацији, крадући знање, често погрешно, од својих старијих колега.”

Извори[уреди]