Илегализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Макс Штирнер, филозоф поштован међу илегалистима.

Илегализам је анархистичка филозофија која се развила првенствено у Француској, Италији, Белгији и Швајцарској почетком 20. века као резултат индивидуалистичког анархизма.[1][2] Илегалисти имају или отворени или тајни криминални начин живота и користе егоизам Макса Штирнера као оправдање за илегализам. Међутим, нису сви илегалисти присталице Макса Штирнера и његове филозофије. Жил Боно и Боноова банда описани су као илегалисти. Илегализам не представља врсту криминала, иако је повезан са крађом.

Илегализам су наследиле струје као што су инсурекционизам и постлефтизам. У Шпанији и Латинској Америци појавила се кампања са називом „Yomango”, која заговара крађу и тако ажурира индивидуалну рекламацију.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "The illegalisis in this study,...As anarchist individualists, they came from a milieu whose most important theoretical inspiration was undoubtedly Max Stimer—whose work The Ego and Its Own remains the most powerful negation of the State, and affirniation of the individual, to date."—Richard Parry, The Bonnot Gang: the history of the French illegalists], 1987, p. 5.
  2. ^ "Parallel to the social, collectivist anarchist current there was an individualist one whose partisans emphasized their individual freedom and advised other individuals to do the same...Some individualists rebelled by withdrawing from the economy and forming voluntary associations to achieve self-sufficiency. Others took the route of illegalism, attacking the economy through the direct individual reappropriation of wealth. Thus theft, counterfeiting, swindling and robbery became a way of life for hundreds of individualists, as it was already for countless thousands of proletarians.—"The "Illegalists"" by Doug Imrie (from Anarchy: A Journal of Desire Armed, Fall-Winter, 1994–95)

Додатна литература[уреди]