Индивидуални образовни план

С Википедије, слободне енциклопедије

Индивидуални образовни план (ИОП) је основни документ којим се регулише и обезбеђује прилагођавање школе и наставе образовним потребама деце и ученика који нису могли да се уклопе у постојећи васпитно-образовни процес или школски програм.

Право на индивидуални образовни рад[уреди | уреди извор]

Право на индивидуални образовни рад остварује дете, ученик и одрасли коме је потребна додатна подршка због тешкоћа у приступању, укључивању и учествовању у образовању и васпитању, ако те тешкоће утичу на његову добробит, односно остваривање исхода образовања и васпитања или представљају ризик од раног напуштања школовања, и односе се на дете, ученика или одраслог који:

  1. има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи у учењу или проблема у понашању и емоционалном развоју);
  2. има сметње у развоју или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне или сметње из спектра аутизма);
  3. потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини или дуготрајно борави у здравственој, односно социјалној установи);
  4. из других разлога остварује право на подршку у образовању.

Право на прилагођен начин образовања по ИОП-у у смислу проширивања и продубљивања садржаја учења има и ученик са изузетним способностима који стиче основно и средње образовање и васпитање.[1]

Садржај ИОП-а[уреди | уреди извор]

  1. податке о детету, ученику односно одраслом и податке о тиму за додатну подршку (Образац 1);
  2. педагошки профил детета, ученика, односно одраслог (Образац 2);
  3. план мера индивидуализације (Образац 3);
  4. персонализовани програм наставе и учења (Образац 4);
  5. податке о праћењу и вредновању ИОП-а (Образац 5);
  6. сагласност родитеља (Образац 6).[2]

Врсте ИОП-а[уреди | уреди извор]

  1. ИОП1 - прилагођени програм наставе и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава током образовно-васпитног процеса, односно активности у васпитној групи, њихов распоред као и лица која пружају подршку;
  2. ИОП2 - измењени програм наставе и учења у којем се, осим садржаја из става 1. тачка 1) овог члана, планира прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете;
  3. ИОП3 - проширен и продубљен програм наставе и учења који се примењује за ученике са изузетним способностима.

Предшколска установа доноси ИОП1, а основна и средња школа ИОП1, ИОП2 и ИОП3.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мрше, Сњежана; Јеротијевић, Милена (2012). Приручник за планирање и писање индивидуалног образовног плана. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Репубилке Србије. 
  2. ^ „Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање (ИОП правилник)”. Службени гласник. 74/2018. 2018.