Ирина Лакапина
| Ирина Лакапина | |
|---|---|
 Печат на коме су приказани Ирина и њен муж Петар. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | непознато |
| Место рођења | Цариград, Византијско царство |
| Датум смрти | пре 963. |
| Место смрти | непознато, Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | Петар I Бугарски |
| Потомство | Роман Бугарски, Борис II Бугарски, Пленимир |
| Родитељи | Христифор Лакапин Августа Софија |
| Династија | Лакапини |
| бугарска царица | |
| Период | 927— пре 963. |
| Претходник | ћерка Георгија Сурсувула непознатог имена |
| Наследник | непознато |
Ирина (рођена као Марија) Лакапина (грчки: Μαρία/Ειρήνη Λακαπηνή, бугарски: Ирина Лакапина; умрла пре 963.) је била бугарска царица (927-пре 963.), супруга Петра I Бугарског.
Биографија[уреди | уреди извор]
Брак[уреди | уреди извор]
Како би се показао достојним свога оца, Петар је 927. године напао византијску Тракију. Међутим, он је био спреман да преговара о миру, те је напад био краткотрајан. Византијски цар Роман је искористио промену на бугарском престолу и предложио новом бугарском цару династички брак између Лакапина и бугарске владајуће династије. Њиме би се окончао рат кога је отпочео још Петров отац Симеон 913. године. Роман је организовао брак између своје унуке Марије и Петра[1]. Марија је била ћерка Христифора Лакапина, најстаријег сина Романовог и савладара свога оца (921—931). Марија је тако постала прва византијска принцеза која се удала за страног владара. Деценијама касније, Романов савладар и наследник, Константин Порфирогенит, критиковао га је због овог поступка. Октобра 927. године Петар је стигао у близину Цариграда где се састао са Романом и потписао мировни споразум. Оженио је Марију 8. новембра[2]. Брак је означио почетак нове ере у византијско-бугарским односима. Марија је преименована у Ирину што на грчком значи "мир". Последњи помен Ирине у изворима је из 940. године када она долази са тројицом синова у Цариград. Претпоставља се да је умрла пре 963. године.
Деца[уреди | уреди извор]
Петар и Ирина имали су неколико синова, укључујући и:
- Пленимир
- Борис II, који је наследио бугарски престо 969. године
- Роман, који је наследио бугарски престо 976. године
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Milan Loos (1974). Dualist Heresy in the Middle Ages. Springer Science & Business Media. p. 382.
- ^ MARIA Lekapene. "The wife of Tsar Peter is the (unnamed) daughter of Christoforos according to Liudprand, the marriage taking place just after the Tsar's accession after which she adopted the name IRINA."
