Кад млидијах умрети (пјесма)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Радичевић 1850-их година

Кад млидијах умрети је пјесма Бранка Радичевића. Настала је 1845, али је објављена тек 1862. године. Ова песма је завршена у односу на остале поеме.

Главна тема пјесме је мисао о смрти, истовремено то је мотив који се појављује стално у Радичевићевим пјесмама. Овај мотив је потекао из његове породичне трагедије, која му је дала предосјећање болести и смрти.

Садржај и значење[уреди]

Лиско пјева у овој Радичевићевој пјесми је подијељено у три цјелине, уједно и строфе, и четири пјесничке слике. Прва цјелина садржи двије пјесничке слике у упоредном односу: природа (јесен) и лирски субјекат (болест). У другој пјесничкој цјелини, уједно трећој пјесничкој слици, представља се стање лирској субјекта. Трећа цјелина, или четврта пјесничка слика, истиче опраштање од стваралаштва.

Језик и версификација[уреди]

Језик пјесме је сликовит и богат, што се остварује архаизмима, епитетима, деминутивима и пјесничким слободама.

Архаизми, или застарјеле ријечи, пјесник свјесно користи, јер они најбоље представљају осјећања и атмосферу које се слика. Уколико би се ове ријечи замијениле неким ријечима које се данас користе, пјесма би изгубила свој стил и изражајност.

Деминутив је веома карактеристичан за Радичевића, чиме се описује умиљатост његовог пјеавања, њежност, као и љубав према ономе што тим ријечима изражава.

Градација се јавља у свој строфи, али у пјесми као цјелини. У другој пјесничкој слици градацијски је представљено развијање болести и све већа болест. Трећа пјесничка цјелина има двије градацијске слике: жеља да се пјесма украси, алии нестајање тих украса.

Апострофа има значајну умјетничку функцију у пјесми. Њоме се оживљава и динамизује слика, персонификују се предмети и појаве, доживљавају се као жива бића.

Версификација је израз садржине, осјећања и расположења. Пјесма је испјеавана у десетерачком стиху, чији трохејски ритам сугерише физичко, психолошко и емотивно стање субјекта.

Лирски субјекат представља говорно лице у пјесми. У посљедњим стиховима пјесме лирски субјекат представља ауторско ја.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]