Канопске шкриње
Канопске шкриње су ковчези које су древни египћани користили да у њима чувају органе извађене током процеса мумификације. Када су канопске посуде почеле да се користе крајем четврте династије, онда су њих почели да стављају у канопске шкриње. Иако се најранији примери канопских сахрана проналазе у четвртој династији за време владавине Снофруа, могуће је да су се користили и раније, још у другој династији у Сакари.[1]
Значај шкриње[уреди | уреди извор]
Канопске шкриње су имале значајно место у староегипатској култури. Оне су чувале извађене органе мумије, тако да су биле повезане са тадашњим веровањем о загробном животу. Египћани су веровали да се покојник мора сачувати, укључујући и његове органе, како би могао да пређе у загробни живот.
Промене[уреди | уреди извор]
Прве канопске шкриње су биле једноставне и направљене од дрвета, али временом су постајале све више декорисане и почели су да се праве од других материјала попут камена. Током двадесетпрве династије (1069 - 945. п. н. е.) египћани су одлучили да остављају органе у мумијама, али зато што су вековима користили канопске шкриње наставили су да их стављају у гробнице иако су биле празне. Престају да се користе тек у Птолемејском краљевству.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dodson, Aidan, "Canopic Jars and Chests", in Redford, Donald B. (ed) (2001). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, vol. II, Oxford University Press. pp. 231–235
Литература[уреди | уреди извор]
- „The Life of the Ancient Egyptians: Immortality through Art Internet”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2007.
- Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280458-7.
- Green, Roger Lancelyn (1964). Ancient Egypt. J. Day Co.
- Grimal, Nicholas (1992). A History of Ancient Egypt. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-19396-8.
