Пређи на садржај

Карл Александар, војвода од Виртемберга

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Александар, војвода од Виртемберга
Лични подаци
Датум рођења(1684-05-24)24. мај 1684.
Место рођењаШтутгарт,
Датум смрти12. март 1737.(1737-03-12) (52 год.)
Место смртиЛудвигсбург,
Породица
СупружникМарија Аугуста од Турна и Таксиса
ПотомствоКарл Еуген, војвода од Виртемберга, Louis Eugene, Duke of Württemberg, Фридрих II Еуген, Duchess Auguste of Württemberg
РодитељиФридрих Карл, војвода од Виртемберг-Винентала
Елеонора Јулијана од Бранденбург-Ансбаха
ДинастијаВиртемберг
Војвода од Виртемберга
ПретходникЕберхард Луидвиг, војвода од Виртемберга
НаследникКарл Еуген, војвода од Виртемберга

Карл Александар од Виртемберга (24. мај 1684 − 12. март 1737) био је виртембершки племић од 1698. који је као регент управљао Краљевином Србијом од 1720. до 1733. године, када је преузео титулу војводе од Виртемберга, коју је држао до своје смрти.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен у Штутгарту, био је најстарији син Фридриха Карла, војводе од Виртемберг-Винентала, и принцезе Елеонорe Јулијанe од Бранденбург-Ансбаха.

Наследио је свог оца као војвода од Виртемберг-Винентала 1698. Као успешан војни командант у служби Карла VI, цара Светог римског царства, преобратио се у римокатолика 1712. године. Био је у успешан у војној служби кнеза Еугена Савојског у Рат за шпанско наслеђе као у рату против Турака. Именован је 1719. године за царског гувернера Београда.

Карло VI га је поставио гувернера Краљевине Србије у Београду. Док је био на овом положају оженио се принцезом Маријом Аугустом од Турна и Таксиса.[1] Њих двоје су имали 4 деце.

Након 13 година аутократско управљања Србијом, Карл Александар је наследио Војводство Виртемберг од свога рођака, Еберхарда Лудвига. Као војвода од Виртемберга преместио је двор из Лудвигсбурга до оближње престонице Штутгарта. Владао је војводством до своје изненадне смрти 1737. године, а наследио га је његов деветогодишњи син, Карл Еуген. Током своје владавине, унајмио је као свога банкара Јозефа Суса Опенхајмера, који је погубљен 1738. због злоупотребе положаја током војводине владавине.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих I, војвода Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
8. John Frederick, Duke of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sibylla of Anhalt
 
 
 
 
 
 
 
4. Еберхард III, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јоаким Фридрих, изборник Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
9. Barbara Sophie of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Catherine of Brandenburg-Küstrin
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих Карл, војвода од Виртемберг-Винентала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Otto I, Wild- and Rhinegrave of Kyrburg-Mörchingen
 
 
 
 
 
 
 
10. John Casimir, Wild- and Rhinegrave of Salm-Kyrburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Otillie of Nassau-Weilburg
 
 
 
 
 
 
 
5. Anna Catherine, Wild- and Rhinegravine of Salm-Kyrburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Јохан Георг I, гроф од Золмс-Лаубаха (=26)
 
 
 
 
 
 
 
11. Dorothea of Solms-Laubach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margaret of Schönberg-Glauchau (= 23)
 
 
 
 
 
 
 
1. Карл Александар, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Јохан Георг, изборник Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
12. Joachim Ernst, Margrave of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth of Anhalt-Zerbst
 
 
 
 
 
 
 
6. Albert II, Margrave of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Јохан Георг I, гроф од Золмс-Лаубаха (=22)
 
 
 
 
 
 
 
13. Sophie of Solms-Laubach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margaret of Schönburg-Glauchau (= 23)
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора Јулијана од Бранденбург-Ансбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Louis Eberhard, Count of Oettingen-Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
14. Joachim Ernst, Count of Oettingen-Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret of Erbach
 
 
 
 
 
 
 
7. Sophie Margarete of Oettingen-Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry William I, Count of Solms-Sonnewalde
 
 
 
 
 
 
 
15. Anna Sibylle of Solms-Sonnewalde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sophia Dorothea of Mansfeld-Arnstein
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 1. феб. 1937