Кафана Швајцарија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кафана Швајцарија
{{{слика2}}}
Информације
Локација Приштинска 50
Статус затворена
Саграђена 19. век
Број спратова приземна кућа
Власник Милан Ристић 1933-1937, Игњац Станчин од 1937.

Кафана Швајцарија се налазила у Београду. Адреса кафане била је Приштинска 50.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Кућа у којој се налазила кафана Швајцарија саграђена је крајем XIX века. Предходни назив кафане Швајцарија био је Бела мачка. Кафана је имала велику салу за плес у зимским условима, а лети је је напољу била велика башта. Кафана Бела мачка била је на лошем гласу пошто су се тамо скупљали људи са затворском прошлошћу, пробисвет као и "лаке" жене. Кафана је увек имала проблема са полицијом, тако да је нови власник Игљац Станчин 1937. године променио име у кафана Швајцарија.[1] Публика се доста променила, тако да је кафана нормално радила. У кафану је углавном долазио средњи слој људи који није марио "које ће одело обући, кад се има само једно; која хаљина најбоље стоји, кад је газдарица дала само једну; који мирис да ставиш, кад га уопште намаш..."[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Како се весели свет који нема времена да се одмори

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Белингар, Борис. Илустрована историја београдских кафана : од Турског хана до Аеро клуба. Београд : Архипелаг, 2015. стр. 235. ISBN 978-86-523-0174-4. 
  2. ^ Васовић, Мило (03. 11. 1938). „Како се весели свет који нема времена да се одмори”. Правда: стр. 13.