Кизлар-агина џамија у Београду

Координате: 44° 49′ 06″ СГШ; 20° 27′ 46″ ИГД / 44.818230° СГШ; 20.462894° ИГД / 44.818230; 20.462894
С Википедије, слободне енциклопедије
Кизлар-агина џамија у Београду
Кизлар-агина џамија у Београду на мапи Града Београда
Кизлар-агина џамија у Београду
Кизлар-агина џамија у Београду
Локација на мапи Града Београда
Основне информације
ЛокацијаБеоград, Србија
Координате44° 49′ 06″ СГШ; 20° 27′ 46″ ИГД / 44.818230° СГШ; 20.462894° ИГД / 44.818230; 20.462894
Религијаислам
Завршетак изградњес краја 16. или с почетка 17. века
Спецификације
Дужина11 m
Ширина11 m
Висина (макс.)16 m

Кизлар-агина џамија у Београду (првобитно Тургут-бегова џамија) била је једна од многобројних џамија која је изграђена на углу данашњих улица Браће Југовића и Вишњићеве, с краја 16. или с почетка 17. века.[1][2][3]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Београд се од средњовековне вароши коју је одликовао несметани развој скоро два пуна века, за време владавине Османлија трансформисао у оријенталну варош. Комплекс јавних грађевина, чаршија и махале чиниле су основну карактеристику балканско-оријенталне урбане културе Београда. У њему су за јавне грађевине увек бирана места на неком узвишењу, где је џамија са својим минаретом требло да доминира околином.[4]

Џамије на тлу Београда закључно са 17 веком грађене су у класичном цариградском стилу. Један од таквих примера је Кизлар-агина џамија у Београду, изграђена с краја 16. или с почетка 17. века.

Историја[уреди | уреди извор]

Џамију је изградио Тургут-бег (паша) с карај 16. или с почетка 17. века. Страдала је као већина џамија у Београду 1688. године. У периоду од 1717.до 1726. године у њој је била мала главна стража а потом је служила за смештај артиљеријске опреме. Од 1726. до 1729. године у њој је била католичка црква која је припадала миноритима.

Џамију је обновио после 1730. године, Хаџи Бешир-ага и стари Кизлар-ага, старешина харема, који је основао вакуф, и по коме је и добила име.[5]

Једно време у њој се налазио фрањевачки манастир, а у периоду 1806–1813. служила је као православна црква, са звоном окаченим о минаре, који је потом порушен.

Обновљана је 1813. године за потребе дервиша из Хаџи-шеикове текије, који су је, према сведочењу Ф. Каница, користили за своје молитве

Срушена је почетком 1878. године у победничкој еуфорији која је завладала у Кнежевини Србији, по окончању Српско-турски ратови или Српских ратова за независност који су вођени између 1876. и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе, након којих је Србија добила пуну међународно признатуе независност на Берлинском конгресу.[6]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Кизлар-агина џамија је подигнута као тип карактеристичан за ове просторе, у виду једнопросторне поткуполне грађевине са осмоугаоним тамбуром и куполом ниско постављеном и пробијеном са осам отвора. Минаре је било прислоњено уз једно проширење изведено са источне стране објекта.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Д.Ђурић-Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, ГГБ, XIV, Београд 1967, 141–167.
  2. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. 
  3. ^ „Đe su 273 džamije u Beogradu?”. Muhabet Magazin (на језику: босански). фебруар 2020. Приступљено 30. 1. 2021. 
  4. ^ Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 1994
  5. ^ Д. Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521–1867, Београд 1977, 28–31, 36–37.
  6. ^ Екмечић, Милорад (1981). Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
  7. ^ G. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, I, Beograd 2005, 60–63.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]