Класична архитектура

С Википедије, слободне енциклопедије

Класична архитектура је назив који се употребљава за архитектуру Античке Грчке и Анточког Рима. Након периода ренесансе принципи класичне архитектуре поново добијају на значају у европској архитектури. Тако су настали правци: класицизам, неокласицизам итд.

Подела[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, разликујемо три различита периода:

  • Класична грчка архитектура
  • Етрурска архитектура
  • Архитектура Рима

Грчка је пресудну улогу имала у формирању класичних архитектонских стилова, у дефинисању урбане функције агоре и одређивању типологије грађевина према цивилној намени.

Доступна литература[уреди | уреди извор]

  1. Х. В. Јансон, Историја уметности, Нови Сад, Прометеј, 2005.
  2. Џон Самерсон, Класични језик архитектуре, Београд, Грађевинска књига, 2004.
  3. Витрувије, Десет књига о архитектури, Београд, Грађевинска књига, 2006.