Клицоноша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Клицоноша, је особа или животиња која након прележане заразне болести (нпр. стафилококне инфекције) у свом организму носи и даље патогене клице, па је стални (потенцијални) извор заразе, за своју околину. Клицоноша заразу најчешће преноси капљичним путем, затим директним или индиректним контактоми преко вектора заразних болести.

Облици клицоноштва[уреди]

Клицоноше могу бити: здраве клицоноше, активне клицоноше, клицоноше у инкубацији (латентно болесне особе), клицоноше реконвалесценти.

Активне клицоноше[уреди]

Активне клицоноше, или пацијенти који немају симптоме болести, могу бити:

  • особе које су прележале заразне болести
  • особе које раде са животним намирницама
  • особе које раде са водом
  • особе које раде са малом и школском децом (јаслице, вртићи, школе)
  • здравствени радници и друго особље које ради са пацијентима.[1]

Клицоноше према дужини трајања клицоноштва[уреди]

Према дужини трајања клицоноштва, потенцијални клицоноша као извор заразе или отпуштања микроорганизма у околину може бити;

  • Акутни или пролазни клицоноша (заражени: стафилококом, стрептококом, менингококом, шигелом и салмонелама у ужем смислу). Клицоноштво код ових особа траје неколико дана до неколико недеља. Акутно клицоноштво открива се брисом носа и ждрела најкасније 5 дана након утврђивања симптома; преглед се наставља док се не добију два узастопна негативна налаза.
  • Хронични клицоноша (заражен: тифусном салмонелом, трбушним тифусом или паратифусом, вирусном жутицом типа Б или АИДС). Клицоноштво код ових особа траје више месеци или година. Хронично клицоноштво започиње годину дана након оздрављења од заразне болести и често траје доживотно.
  • Повремени клицоноша

Епидемиологија[уреди]

Статистички подаци из литературе наводе да је у просеку свака десета особа потенцијални клицоноша (а да она сама то не зна).[2]

У брисевима радника (клицоноша) који професионално раде са храном најчешће се изолују стафилококе, ешерихија коли, али понекад и паразити, попут глиста. Због тога се нпр. само у Београду свакога месеца, због неисправних брисева, пошаље на привремено лечење између 200 и 300 радника клицоноша запослених у градским пекарама, ресторанима, ћевабџиницама, сендвичарама.

Путеви преношења заразе са клицоноше на здраву особу[уреди]

Клицоноша заразу преноси

  • капљичним путем (преко капљица током искашљавања, кијања, говора или пољупца клицоноша ситним капљицама или аеросолом преноси заразу на здраву особу на растојању до 1 метра)
  • директним контактом ( рукама током руковања, полним односом, излучевинама као што су измет, мокраћа, крв, испљувак, угризом човека или бесне животиње)
  • индиректним контактом (преко разних предмета као што су играчке, прибор за јело и пиће, медицинских инструмената у медицини и стоматологији.)
  • преко вектора (инсекти, крпељи, гриње, буве).
  • преко постељице (плаценте) (у трудноћи са мајке на плод)

Мере превенције[уреди]

У циљу спречавања даљег ширења заразних болести кнтрола на клицоноштво спроводи се првенствено:

  • Код свих особа пре ступања у радни однос
  • Код особа које раде са храном и водом сваких шест месеци
  • Код осталих особа као што су нпр здравствени радници, сваке године
  • Код деце пре поласка у школу или вртић, као и након прележаних заразних болести.
  • Код особа које долазе из ендемичних подручја (где има забележених случајева оболелих од маларија, колера и других болести) на граничним прелазима.
  • По завршеном лечењу болесника оболелих од заразних болести.
Контрола болесника на клицоноштво након завршеног лечења појединих заразних болести

1. Контрола клицоноша након прележаног тифуса и паратифуса спроводи се:

  • Седам дана након престанка лечења (први преглед)
  • Затим у размацима ме мањим од 24 часа
  • Затим једном месечно док три узастопна налаза столице и мокраће не буду негативна. Тада се особа проглашава за хроничног клицоноша.
  • Контрола се надаље спроводи сваких 6 месеци. Да би се таква особа прогласила негативном на клицоноштво потребно је да 6 узастопних налаза столице и мокраће буду негативни, а у задњем налазу у жучи убразмазила узетим не краћим од месец дана.

2. Контрола клицоноша након прележане дизентерије и тровање храном

  • Након престанка симптома, три дана се узастопно прегледава столица на клицоноштво
  • Ако је налаз и даље позитиван након 14 поново се прегледава столица и тако свака три месеца до два узастопна негативна налаза.

НАПОМЕНА: За време клицоноштва такве особе не смеју радити у: производњи и дистрибуцији животних намирница, са водом, у јаслицама, вртићима, школама и здравственим установама.

Клицоноштво према Међународној класификацији болести (МКБ-10)[уреди]

  • З22 - Kлицоноша заразних болести
  • З22.0 - Клицоноше трбушног тифуса
  • З22.1 - Клицоноша других цревних заразних болести
  • З22.2 - Клицоноша дифтерије
  • З22.3 - Клицоноша других означених бактеријских болести
  • З22.4 - Клицоноша узрочника који се претежно преносе полним путем
  • З22.5 - Клицоноша хепатитиса узрокованог вирусом
  • З22.6 - Клицоноша хуманог Т-лимфотропног вируса тип 1 (ХТЛВ-1)
  • З22.8 - Клицоноша других заразних болести
  • З22.9 - Клицоноша заразне болести, неозначене

Извори[уреди]

  1. ^ Andrus JK, Ostroff SM, Kobayashi JM, Horan JM, Fleming DW. Patient-care directives and infection control: the potential conflict of interest during epidemics in long-term care facilities. Am J Prev Med 1992;8:203-6.
  2. ^ Defez C, Fabbro-Peray P, Cazaban M, Boudemaghe T, Sotto A, Daures JP. Additional direct medical costs of nosocomial infections: an estimation from a cohort of patients in a French university hospital. J Hosp Infect 2008;68:130-6.

Спољашње везе[уреди]