Колт (митраљез)
| Колтов митраљез М1895 | |
|---|---|
 Колтов митраљез у акцији. | |
| Врста | тешки митраљез |
| Порекло |  САД |
| Употреба | |
| Употреба у | САД Британска империја |
| Бојно деловање | Први светски рат Други светски рат |
| Производња | |
| Произвођач | Колт |
| Спецификације | |
| Маса | 40[1] kg |
| Калибар | 7,62[1] mm |
| Врста операције | позајмица барутних гасова |
| Начин дејства | аутоматски |
| Брзина паљбе | 500 (теоретски)/250 (практично)[1] мет/мин |
| Брзина зрна | 850[1] m/s |
| Магацин | тканени реденик са 250[1] метака |
Колт-Браунинг М1895[а] (енгл. Colt–Browning M1895), амерички тешки митраљез с краја 19. века, коришћен у Првом светском рату.
Историја
[уреди | уреди извор]Амерички конструктор Џон Браунинг (1855-1926) направио је први модел митраљеза који је радио на принципу позајмице барутних гасова већ 1890. године. Нешто усавршен, овај митраљез ушао је у серијску производњу у фирми Колт као Колт-Браунинг М1895 и усвојен је у наоружање војске САД.[2][3] Са мањим изменама, као Колт М1895/1914 масовно је коришћен у Првом светском рату.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Колт-Браунинг М1895 био је тешки митраљез на принципу позајмице барутних гасова, са ваздушним хлађењем, монтиран на троножном постољу укупне масе 40 кг. Калибра 7,62 мм, пунио се тканеним редеником са 250 метака. Теоријска брзина гађања била је око 500 метака у минуту (у пракси упола мање), почетне брзине 850 м/с.[1]
Механизам дејства
[уреди | уреди извор]
Митраљез М1895 Колт-Браунинг радио је на принципу потискивања полуге затварача (испод цеви) барутним гасовима. На цртежу изнад, Слово П је чеп, који се може видети у отвору на дну цеви на левој страни горње слике. Када се пуца из митраљеза, врући гасови иза метка избацују чеп из из отвора и потискују кратку полугу, (слово Л), надоле. Полуга је шарком повезана на задњем крају, тако да се ротира надоле и назад. Ово кретање узрокује да се ручица (слово Ц), помери надоле и гурне уназад. Ово притиска клизну шипку, која ротира чепни затварач нагоре да би га откључала, а затим га гура уназад према дугачкој опрузи у дршци, избацујући празну чахуру. Ова опруга поново гура затварач напред, све док не убаци нови метак у цев, а затим се спусти надоле у нагнути положај који се види на горњем дијаграму. Мања опруга (слово С на горњем дијаграму) гура кратку полугу (слово Л) напред док се чеп на предњем делу њене горње стране не притисне назад у отвор на дну цеви. Цео циклус се понавља док је окидач притиснут и има метака у реденику.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Код ватреног оружја, број модела означава годину патентирања или почетка производње.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Мирковић & Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 529.
- ^ Михаиловић 1970, стр. 794.
- ^ Крстић 1970, стр. 345.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крстић, Миодраг (1970). „Аутоматско ору̟жје”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 1 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Михаиловић, Љубомир (1970). „Браунинг, Џон”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 1 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Иван Мирковић, Јован Хаџи-Дамјановић (1973). „Митраљез”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 5 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.