Комнина Асен
| Комнина Асен | |
|---|---|
Стилизована уметничка представа Комнине Асен | |
| Супружник | Балша II Балшић |
| Потомство | Руђина Балшић |
| Родитељи | Јован Комнин Асен |
| Династија | Шишмановића |
Комнина Асен Балшић је била ћерка деспота Јована Комнина Асена и супруга зетског господара и драчког херцега Балше II Балшића, након чије је смрти 1385. године управљала делом некадашњег Српског царства у епирским областима (Валонска кнежевина), око градова Валоне, Канине, Химаре и Берата, на крајњем југу данашње Албаније, а мањим делом и северозападне Грчке. Њена управа је трајала до 1396. године, када је власт предала ћерки Руђини и зету Мркши Жарковићу.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Комнина је била ћерка господара Валоне, Јована Комнина Асена. Имала је старијег брата Александра који је наследио свога оца након смрти. Јован Комнин Асен је умро 1363. године, вероватно од куге. На престолу се задржао до 1366. године. Након смрти Јована, владавину преузима син Александар који је погинуо у Маричкој битки на страни Мрњачевића. Није имао деце те је породица рачунала само на Комнину. Обично се узима да се Комнина удала за Балшу II око 1372. године. Међутим, документ који је недавно пронађен помера овај догађај за две године испред, у 1370. годину. Папа Урбан V је августа 1370. године препоручио породици Балшић петорицу нових епископа који је требало да преузму римокатоличке дијецезе у Албанији. О непосредној вези Балшића и дијецезе у Албанији сведочи задатак црквених прелата да исправљају душе господара и њених поданика у албанским градовима. Комнина је Балши родила ћерку Руђину која се касније удала за Мркшу Жарковића (1391).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Божић 1970, стр. 109, 113-114.
- ^ Калић 1982, стр. 96.
Литература
[уреди | уреди извор]- Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Калић, Јованка (1982). „Снажење Деспотовине”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 88—99.
- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.