Мркша Жарковић
Мркша Жарковић | |
|---|---|
 Грб Жарковића | |
| Датум смрти | 1414. |
| Супружник | Руђина Балшић |
| Родитељи | Жарко Теодора Драгаш |
Мркша Жарковић је био средњовековни српски племић, који је од 1396. до 1414. године владао деловима некадашњег Српског царства у епирским областима (Валонска кнежевина), око градова Валоне, Канине, Химаре и Берата, на крајњем југу данашње Албаније, а мањим делом и северозападне Грчке.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]
Мркшин отац био је властелин Жарко, који је био водећи племић у Зети после смрти цара Душана, а помиње се у јуну 1357. године, као велможа цара Уроша. Мркшина мајка била је Теодора Дејановић, ћерка српског деспота Дејана и деспотице Теодоре Немањић, која је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и сестра српског цара Стефана Душана, тако да је Мркша по женској линији био блиски сродник династије Немањића.
Мркша се 1391. године оженио Руђином, ћерком тада већ покојног зетског господара и драчког херцега Балше II и Комнине, ћерке деспота Јована Комнина Асена, брата царице Јелене, супруге српског цара Стефана Душана. Комнина је свом мужу у мираз донела епирске области око Валоне, Берата, Канине и Химаре. После Балшине погибије у бици на Саурском пољу (1385), Комнина је наставила да влада над тим областима, да би се 1396. године замонашила и предала власт свом зету Мркши.[2]
Мркша је успео да се одржи у својој области, све до смрти у октобру 1414. године. Владавину је наставила његова супруга Руђина, која је под притиском Османлија покушала да се договори са Млечанима о преузимању њених поседа. Иако су преговори вођени 1415. и 1416. године, договор није постигнут, а целу област су већ у лето 1417. године заузеле Османлије.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Божић 1970, стр. 109, 113-114.
- ^ а б в Калић 1982, стр. 96.
Литература
[уреди | уреди извор]- Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Калић, Јованка (1982). „Снажење Деспотовине”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 88—99.
- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Medieval Lands project - Montenegro: Žarkovići”. Приступљено 4. 6. 2010.
- „Genealogy - Balkan states: The Balsici”. Приступљено 4. 6. 2010.
