Пређи на садржај

Мркша Жарковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мркша Жарковић
Грб Жарковића
Датум смрти1414.
СупружникРуђина Балшић
РодитељиЖарко
Теодора Драгаш

Мркша Жарковић је био средњовековни српски племић, који је од 1396. до 1414. године владао деловима некадашњег Српског царства у епирским областима (Валонска кнежевина), око градова Валоне, Канине, Химаре и Берата, на крајњем југу данашње Албаније, а мањим делом и северозападне Грчке.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Поседи Балшића у Епиру (1385), којима је 1396. године овладао Мркша Жарковић

Мркшин отац био је властелин Жарко, који је био водећи племић у Зети после смрти цара Душана, а помиње се у јуну 1357. године, као велможа цара Уроша. Мркшина мајка била је Теодора Дејановић, ћерка српског деспота Дејана и деспотице Теодоре Немањић, која је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и сестра српског цара Стефана Душана, тако да је Мркша по женској линији био блиски сродник династије Немањића.

Мркша се 1391. године оженио Руђином, ћерком тада већ покојног зетског господара и драчког херцега Балше II и Комнине, ћерке деспота Јована Комнина Асена, брата царице Јелене, супруге српског цара Стефана Душана. Комнина је свом мужу у мираз донела епирске области око Валоне, Берата, Канине и Химаре. После Балшине погибије у бици на Саурском пољу (1385), Комнина је наставила да влада над тим областима, да би се 1396. године замонашила и предала власт свом зету Мркши.[2]

Мркша је успео да се одржи у својој области, све до смрти у октобру 1414. године. Владавину је наставила његова супруга Руђина, која је под притиском Османлија покушала да се договори са Млечанима о преузимању њених поседа. Иако су преговори вођени 1415. и 1416. године, договор није постигнут, а целу област су већ у лето 1417. године заузеле Османлије.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Божић 1970, стр. 109, 113-114.
  2. ^ а б в Калић 1982, стр. 96.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]