Константин Kосински
| Константин Kосински | |
|---|---|
_%E2%80%94_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8,_%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8B%D1%80%D1%8F.jpg) |
Константин Косински († после 1240) - преосвећени Руске православне цркве, игуман Косинског манастира.
Манастир Косин[уреди | уреди извор]
На самом крају 12. века преселио се из Новгородског манастира Варлаама Хутинског у забачено место на ушћу реке Полисте у Снежну, три версте од града Стараја Руса, и основао Косински манастир Светог Николе, у коме је био први игуман[1]. Заједно са њим све време био је и његов најближи пријатељ и сарадник Козма Косински, који је такође касније канонизован за светитеља[2].
Константин Косински је умро 29. јула 1240. године. Умирући је хтео да пренесе игуманство на Козму, али је он одбио ово звање и наставио свој подвижнички живот као прост монах. Мошти оца Константина почивају под сводом Косинског манастира.
Свети Константин Косински се помиње 29. јула и у Саборном храму новгородских светих – у 3. недељу по Духовима[3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „КОНСТАНТИН КОСИНСКИЙ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-07-26.
- ^ „Козьма, преподобный Косинский, Старорусский – Русский биографический словарь А.А. Половцова. Том 9”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-07-26.
- ^ „КОНСТАНТИН И КОСМА”. www.pravenc.ru. Приступљено 2023-07-26.