Контракција (медицина)
Контракција је реч која се у медицини користи да означи грчење, стезање или спазам мишића или скупљање, сужавање и стискање ткива.[1]
Врсте мишићних контракција[уреди | уреди извор]
Физиолошка контракција мишића[уреди | уреди извор]
Физиолошки концепт мишићне контракције заснива се на две варијабле: дужини и напетости. У физиологији, скраћивање мишића и контракција мишића нису синоними. Напетост унутар мишића може се произвести без промене у дужини мишића, као када држимо бучицу у истом положају или држимо у наручју дете које спава. По престанку мишићне контракције долази до опуштања мишића, што је повратак мишићних влакана у стање ниске напетости.
Сисари имају три врсте мишића: скелетни, срчани и глатки. Скелетни мишићи су причвршћени за кости и дају структуру и снагу тела. Срчани мишић обухвата зидове срца, омогућавајући да се крв пумпа кроз васкулатуру. Глатки мишићи се налазе у крвним судовима, гастроинтестиналном (ГИ) тракту, бронхиолима, материци и бешици.[2]
Контракција мишића у целом људском телу може се разкиковати на основу специјализације подтипова мишића.[3] Генерално, мишићна влакна су класификована у две велике категорије: пругаста мишићна влакна и глатка мишићна влакна.
Попречно-пругаста мишићна влакна садрже актинске и миозинске филаменте који покрећу контракцију и организована су у низове који се понављају, названи саркомери, са микроскопским пругастим изгледом.[2]
Срчано мишићно ткиво је пругасто мишићно влакно под невољном контролом аутономног нервног система (АНС).[4]
Скелетно мишићно ткиво је пругасто мишићно влакно под вољном контролом. За разлику од њега глатка мишићна влакна не садрже саркомере, већ користе актин и миозин за контракцију и сужавање крвних судова и померање садржаја шупљих органа у телу. Ова влакна су под невољном контролом рефлекса и АНС тела.[5]
Спазам мишића[уреди | уреди извор]
Спазам мишића, такође познати као грчеви мишића, су невољне, болне и локализоване контракције целе мишићне групе, појединачних мишића или одабраних мишићних влакана. Грчеви мишића могу трајати од неколико секунди до неколико недеља, у зависности од захваћеног мишића и механизма грча.[6]
У спорту, мишићни грчеви повезани са вежбањем и најчешће су стање које захтева терапијску интервенцију.[7] Специфична етиологија је слабо схваћена, а могући узроци зависе од физиолошке или патолошке ситуације у којој се грчеви јављају. Важно је напоменути да болна контракција ограничена на одређено подручје не значи да је узрок појаве грча нужно локални.
У одређеним клиничким сценаријима, основна етиологија може бити повезана са упорним спастичним контракцијама мишића које могу значајно утицати на функцију тела. Чест пример овог стања се манифестује у стерноклеидомастоидном мишићу. Клинички, ово се препознаје као урођени тортиколис или спазмодични тортиколис.[8] Друга релевантна стања у овој области укључују, али нису ограничена на, грчеве мишића изазване вежбањем и топлотом и синдром пириформиса.
Контракције срца[уреди | уреди извор]
Преурањена вентрикуларна контракција[уреди | уреди извор]
Преурањена вентрикуларна контракција је повремени додатни откуцаји срца који накратко прекида нормалан срчани ритам. Настаје прерано (пре него што се очекује следећи откуцај срца) у срчаним коморама, доњим коморама срца. Неки људи са прераним вентрикуларним контракцијама могу осетити треперење у грудима. Они могу претпоставити да им је срце прескочило када је заправо откуцало продужетак.
Већина људи - чак и деце - има повремене преурањене вентрикуларне контракције. Они су очекивани и нормални. Ове абнормалне контракције су чешће код мушкараца него код жена, код старијих него код млађих одраслих особа и код људи са срчаним обољењима од оних без њих.
У већини случајева, превремене вентрикуларне контракције су спорадичне и безопасне. Ретко захтевају лечење. Неке промене у начину живота могу смањити учесталост превремених вентрикуларних контракција, као што је конзумирање мање кофеина или усвајање техника за смањење стреса.
Контракције материце[уреди | уреди извор]
Контракције материце или порођај представљају активну силу која доводи до почетка и завршетка порођаја или побачаја. Контракције – порођај настаје као одговор на неурохормонске стимулусе, када се мишићна влакна материце скраћују, а затим, након што контракције престану, враћају се на почетну дужину. Као резултат контракција, грлић материце се скраћује, отвор материце се шири и отвара (дилатација), а фетус се спушта и притиска у порођајни канал.
Фармакологија контракција[уреди | уреди извор]
Клинички, неопходно је препознати да ће многи лекови данас утицати на контракцију мишића на неком нивоу. Стога, било да је у питању главни ефекат лека или нежељени ефекат, кључно је разумети употребу и последице давања лекова пацијентима.
Фармаколошки агенси који директно утичу на контракцију мишића укључују, али нису ограничени на:
- Релаксанти скелетних мишића (нпр. ботулинум токсин, циклобензаприн, метокарбамол)
- Вазодилатацијски лекови (нпр. хидралазин, нитрати, милринон)
- Испарљиви анестетици или сукцинилхолин могу довести до малигне хипертермије
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
- ^ а б Sweeney, H. Lee; Hammers, David W. (2018). „Muscle Contraction”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 10 (2): a023200. ISSN 1943-0264. doi:10.1101/cshperspect.a023200.
- ^ Visone, Roberta; Gilardi, Mara; Marsano, Anna; Rasponi, Marco; Bersini, Simone; Moretti, Matteo (2016-08-26). „Cardiac Meets Skeletal: What’s New in Microfluidic Models for Muscle Tissue Engineering”. Molecules. 21 (9): 1128. ISSN 1420-3049. doi:10.3390/molecules21091128.
- ^ Chen, Liam (2022-01-19), CNS High Grade Glioma, IntechOpen, ISBN 978-1-83969-306-9, Приступљено 2024-06-23
- ^ Webb, R. Clinton (2003). „SMOOTH MUSCLE CONTRACTION AND RELAXATION”. Advances in Physiology Education. 27 (4): 201—206. ISSN 1043-4046. doi:10.1152/advances.2003.27.4.201.
- ^ Bordoni B, Sugumar K, Varacallo M. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 4, 2023. Muscle Cramps
- ^ Giuriato, Gaia; Pedrinolla, Anna; Schena, Federico; Venturelli, Massimo (2018). „Muscle cramps: A comparison of the two-leading hypothesis”. Journal of Electromyography and Kinesiology. 41: 89—95. ISSN 1050-6411. doi:10.1016/j.jelekin.2018.05.006.
- ^ Kim, Steven Yun; Mathog, Robert H. (1999). <428::aid-hed8>3.3.co;2-v „Platysma muscle‐cervical fascia‐sternocleidomastoid muscle (PCS) flap for parotidectomy”. Head & Neck. 21 (5): 428—433. ISSN 1043-3074. doi:10.1002/(sici)1097-0347(199908)21:5<428::aid-hed8>3.3.co;2-v.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
