Коралина (роман)
| Коралина | |
|---|---|
 Прво издање на српском језику | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Coraline |
| Аутор | Нил Гејман |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Жанр | фантастика, хорор, дечја књижевност |
| Издавање | |
| Датум | 2. јул 2002. |
| Број страница | 153 |
| Превод | |
| Преводилац | Драшко Рогановић |
| Издавање | 2003: Лагуна |
| Класификација | |
| ISBN ? | 86-7436-097-1 |
Коралина (енгл. Coraline) је дечји роман британског књижевника Нила Гејмана који је изашао 2002. године. На српском језику се појавио наредне године у преводу Драшка Рогановића и издању Лагуне. Гејман је почео да пише Коралину 1990. године. Име титуларног лика дошло је од грешке у куцању. Према Гејману: „Укуцао сам име 'Каролина', и испало је погрешно. Погледао сам реч 'Коралина' и знао да је то нечије име. Хтео сам да знам шта јој се догодило.”
Награђена је наградом Хуго за најбољу новелу 2003, наградом Небула за најбољу новелу 2003. и наградом Брем Стокер за најбоље дело за младе читаоце 2002. године.[1] The Guardian је рангирао роман на 82. место своје листе 100 најбољих књига 21. века.[2] Анимирани филм заснован на књизи изашао је 2009. године, у режији Хенрија Селика.
Радња
[уреди | уреди извор]Коралина Џоунс и њени родитељи радохоличари усељавају се у стару кућу која је подељена на станове. Међу осталим станарима су госпођица Спинк и госпођица Форсибл, две старије жене и бивше позоришне глумице, господин Бобо („Луди старац на спрату”), који тврди да тренира циркус са мишевима. Стан поред Коралининог је празан, а мала врата која их повезују откривају се да су зазидана када се отворе.
Коралина одлази да посети своје нове комшије. Господин Бобо јој понавља поруку од својих мишева: „Немој ићи кроз врата.” Коралина такође пије чај са госпођицом Спинк и госпођицом Форсибл, а госпођица Спинк види неку опасност у Коралининој будућности након што је прочитала њене листове чаја. Оне јој дају камен за рупом за заштиту.
Упркос овим упозорењима, Коралина одлучује да откључа врата када се нађе сама код куће. Овог пута открива да је зид од цигле иза врата нестао. На његовом месту је дугачак ходник који води у стан идентичан њеном; у њему живе „Друга мајка” и „Други отац”, који имају црна дугмад уместо очију. Друга мајка је знатно виша и мршавија од Коралинине праве мајке. Њена црна коса као да се сама помера, кожа јој је бела као папир, а нокти дуги и црвени. Коралини је „Други свет” занимљивији од свог; Друга мајка кува храну у којој она заиста ужива, оба њена друга родитеља обраћају више пажње на њу, њена кутија за играчке је пуна анимираних играчака које могу да се крећу и лете, друга госпођица Спинк и госпођица Форсибл изводе бескрајну позоришну тачку у свом стану, а Други господин Бобо изводи циркус пацова. Она чак открива да црни мачак луталица који лута по кући у стварном свету може да прича. Мачак се идентификује као исти мачак који живи у стварном свету и поседује способност да прелази између две димензије. Иако намерно груб и бескористан у већем делу разговора, накратко је похвали што је донела „заштиту”, а затим нестаје.
Након што се Коралина врати у копију свог стана, Друга мајка нуди Коралини прилику да заувек остане на Другом свету, али да би то учинила, Коралина мора да дозволи да јој се дугмад пришију преко очију. Коралина је ужаснута и враћа се кроз врата својој кући. По повратку, Коралина открива да су њени прави родитељи нестали. Сутрадан се не враћају, а црни мачак је буди и одводи до огледала у ходнику кроз које види своје заробљене родитеље. Они јој сигнализирају писањем „Помози нам” на стаклу, из чега Коралина закључује да их је Друга мајка киднаповала. Прво зове полицију, али јој не верују. Тако се Коралина, иако се плаши повратка, враћа у Други свет да се суочи са Другом мајком и спасе своје родитеље. У башти, мачак је подстиче да изазове Другу мајку, јер „њена врста воли игре и изазове”. Друга мајка покушава да убеди Коралину да остане, али Коралина одбија и за казну је закључана у малом простору иза огледала.
У малом мрачном ормару упознаје троје деце духова. Сваки је у прошлости пуштао Другу мајку, коју архаично називају „Белдамом”, да им пришије дугмад преко очију. Они говоре Коралини како су Белдами на крају досадили, па их је одбацила и оставила да умру, али су тамо заробљени јер је она задржала њихове душе. Ако се њихове душе могу спасити од Белдаме, онда духови могу отићи у загробни живот. Деца духови моле Коралину да побегне и избегне њихову судбину.
Након што Белдама ослободи Коралину из огледала, Коралина предлаже игру: ако успе да пронађе душе деце духова и своје родитеље, онда она, њени родитељи и деца духови могу да оду слободни. Ако не успе, коначно ће прихватити Белдамину понуду. Коралина претражује Други свет и савладава препреке Друге мајке користећи своју памет и срећни камен госпођице Спинк да пронађе заточене душе деце духова. Такође закључује да су њени родитељи заточени у снежној кугли на полици камина. Деца духови је упозоравају да чак и ако Коралина успе, Белдама је неће пустити, па Коралина превари Другу мајку објављујући да зна где су јој родитељи сакривени: у пролазу између димензија. Белдама се не може одупрети ликовању отварањем врата да покаже Коралини да њени родитељи нису тамо. Када Белдама отвори врата, Коралина баца мачка на њу, зграби снежну куглу и побегне у стварни свет са кључем, а мачак је брзо следи. Док бежи, Коралина силом затвара врата Белдаминој руци. У свом дому, Коралина заспи на столици. Пробуде је родитељи који се не сећају шта им се догодило.
Те ноћи, Коралина сања сан у којем среће троје деце на пикнику. Деца су обучена у одећу из различитих историјских периода и једно као да има крила. Упозоравају је да њен задатак још увек није обављен: Белдама ће покушати да је врати и покушаће да пронађе кључ како би откључала врата. Коралина одлази до старог бунара у шуми да одложи кључ. Она се претвара да има пикник, са ћебетом за пикник положеним преко отвора бунара. Белдамина одсечена рука покушава да зграби кључ, али стане на ћебе и пада у бунар. Коралина се враћа кући, поздравља своје комшије и спрема се за школу следећег дана.
Ликови
[уреди | уреди извор]- Коралина Џоунс — млада истраживачица. Она је радознала, интелигентна, сналажљива и храбра. Коралина је често иритирана кишом, лудим одраслим особама и чињеницом да је не схватају је озбиљно због младости. Она је описана „малом за своје године”, али Коралина се не плаши да се суочи са било ким; она је најпустоловнија особа у књизи. Иако Коралина жели да више никада не види Белдаму након што је сазнала за њену праву природу, она то ипак чини како би спасила своје родитеље. После свега што је чула о Белдами и ономе што је урадила Коралининој породици, она не може порећи да је чаробница заиста воли на себичан начин. У најмању руку осећа емпатију према њој и схвата да жели јаку везу између мајке и ћерке коју не разуме у потпуности како да успостави. Ово показује саосећајну страну Коралине Џоунс и снажну вољу коју има. У филму јој глас даје Дакота Фанинг.
- Госпођа Џоунс — Коралинина мајка. Већину времена је веома заузета, а понекад и мало непажљива, али воли Коралину и брине о њој. Она је фина и од помоћи, иако Коралина сматра да је прилично досадна. Коралина се такође нервира на своју праву мајку јер изгледа не жели да дозволи Коралини да се „уклопи”. У филму, њено име је Мел, а глас јој даје Тери Хачер.
- Господин Џоунс — Коралинин отац. Ради од куће на компјутеру. Много му је стало до Коралине и љубазан је, храбар и од помоћи. Он прави „креативне” врсте хране које Коралина јако не воли. И он је обично превише заузет да би проводио време са Коралином. У филму, његово име је Чарли, а глас му даје Џон Хоџман.
- Мачак — црни мачак из стварног света. Мачак делује као ментор Коралини и води је кроз њено путовање. Остао је неименован, јер објашњава да мачкама нису потребна имена да би се разликовале. Мада, Друга мајка га назива „Гамади” пре него што је нападнута. За разлику од многих ликова у роману, он нема пандан из „Другог света”, рекавши да за разлику од других створења на свету, мачке могу „да се држе на окупу”. Он се слободно креће из једног света у други, иако се чини да је способан да говори само у Другом свету. Поседује веома саркастичну личност, стално омаловажава Коралину, али јој је ипак од помоћи. Пркоси Другој мајци, али изгледа да дрхти при помисли да је заувек заглављен у Другом свету. Он се спријатељи са Коралином и помаже јој да побегне од Белдаме, иако је Коралина такође користи као импровизовано оружје. У филму му глас даје Кит Дејвид.
- Белдама (такође позната као Друга мајка) — примарни антагониста романа. Она је зла чаробница и владарка Другог света. Изгледа слично Коралининој правој мајци, али виша и мршавија, са дугом црном косом која се чини да се сама помера, црним очима односно, дугмадима, кожом белом као папир и изузетно дугим, трзавим прстима са дугим тамноцрвеним ноктима. Током романа, она постаје виша, мршавија и блеђа, све мање личи на Коралинину мајку. Она не може да ствара, већ само копира, изврће и мења ствари из стварног света када конструише своју верзију. Сакупља децу коју посесивно воли до границе коначног уништења, узимајући им душе да не напусте њен свет и бринући се о њима док не умру, али желећи да после тога осети њихову срећу и радост. Имплицирано је да је убила сопствену мајку, јер када ју је Коралина питала да ли има гроб, она је одговорила: „О, да, сама сам је ставила тамо”. У филму, њен прави облик је хуманоидни арахнид са игличастим прстима на рукама. Неколико пута се помиње као „Белдама”, што је средњеенглеска реч која значи „бака”, „ружна старица”, „вешња” или „вештица”, а такође се користи за означавање вилинских створења. У филму јој глас даје Тери Хачер, која такође даје глас Коралининој мајци.
- Други отац — Створен од стране Белдаме по угледу на господина Џоунса, Други отац је коришћен како би јој помогао да превари Коралину да остане на Другом свету. Као и њен прави отац, он има радну собу и седи тамо током дана и неће дуго разговарати са Коралином. Он, међутим, не ради; он само заузима радну собу, пошто му није дозвољено да сам разговара са Коралином. Он је много забавнији од Коралининог правог оца и увек се труди да буде весео и забаван пред Коралином. У стварности, Други отац је тужан и нервозан. Белдама га на крају кажњава зато што је превише открио Коралини — она га претвара у мекано, тестасто створење налик на ларву и наређује Другом оцу да ухвати Коралину у замку како она не би могла да победи у свом изазову. Он изражава невољност да јој науди, премда не може да одбије Белдамина наређења и напада је, али Коралина за длаку побегне. У филму му глас даје Џон Хоџман, који такође даје глас свом пандану из стварног света, али његов певачки глас даје Џон Линел.
- Госпођица Спинк и госпођица Форсибл — Пар пензионисаних глумица које живе у стану испод Коралине. Оне поседују многе остареле шкотске теријере, као што су Хамиш, Ангус и Џок, и говоре позоришним жаргоном, често помињући време када су биле глумице. Оне препознају опасност у којој се Коралина налази након што јој прочитају судбину кроз листове чаја и дају јој камен са рупом да је заштити. У Другом свету су младе и непрекидно наступају пред многим различитим псима, који су на оном свету антропоморфни. У филму, њима и њиховим двојницама из Другог света гласове позајмљују Џенифер Сондерс (као госпођица Спинк) и Даун Френч (као госпођица Форсибл)
- Господин Бобо — Пензионисани циркуски извођач који живи у стану изнад Коралине; њега обично назива „Луди старац на спрату”. Током књиге, он тврди да тренира мишеве да наступају у циркусу мишева и често доноси Коралини поруке од њих, иако у почетку она сумња да уопште има мишеве за обуку и не слуша шта кажу њихове поруке. Његов двојник из Другог света тренира пацове и заправо је направљен од пацова. У филмској адаптацији, он је преименован у Сергеја Александра Бобинског, а глас му даје Ијан Макшејн, који такође даје глас његовом двојнику из Другог света.
- Деца духови — Духови троје деце која су била претходне жртве Белдаме: две девојчице и један дечак. Дечак је описан као прљавог лица и црвених панталона. Једна од девојчица има смеђу косу, ружичасту блузу и ружичасту сукњу. Друга има браон капу и браон хаљину. Друга мајка их је заробила у различитим периодима пре Коралине и они бораве у мрачном простору иза огледала. Након што су им душе ослобођене, одлазе у загробни живот, али не пре него што се последњи пут сретну са Коралином, у сну где она има пикник са њима. Овде она види њихов прави изглед и захваљују јој што их је ослободила Белдаме, а такође је упозоравају да она није завршила са њом.
Адаптације
[уреди | уреди извор]Уз помоћ студија за анимацију Лајка, редитељ Хенри Селик је 2009. године објавио филмску адаптацију која је добила похвале критике. На 82. додели Оскара, филм је номинован за најбољи анимирани филм, али је изгубио од филма До неба. У филму, Коралина је приказана као има кратку плаву косу и пеге. Хенри Селик је додао нови лик, Вајборна „Вајбија” Ловата, који у почетку нервира Коралину, али јој временом постаје све дражи. На Другом свету, он не може да говори, али је савезник Коралини. На крају филма, Коралина пружа руку да помогне Вајбију да каже својој баки шта се налази иза малих врата.
Графички роман заснован на Коралини настао је 2008. године, мјузикл наредне године, као и видео-игра. [3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Horror Writers Association - Past Bram Stoker Award Nominees & Winners”. web.archive.org. 20. 11. 2011. Архивирано из оригинала 29. 04. 2013. г. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ Staff, Guardian (21. 9. 2019). „The 100 best books of the 21st century”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ GamesRadar+”. gamesradar. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ pm, Matt CasamassinaUpdated: 12 May 2012 4:29 amPosted: 29 Jan 2009 10:44. „Coraline Review - IGN” (на језику: енглески). Приступљено 23. 11. 2021.
