Корисник:99MAKSIM/песак2
Бакетхед[уреди | уреди извор]
Брајан Патрик Керол | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 13. мај 1969. |
| Место рођења | Помона, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе |
| Занимање | Музичар |
| Активни период | 1987- |
Брајан Патрик Керол (рођен 13. маја 1969.), професионално познат као Бакетхед, је амерички музичар и текстописац. Добио је признање за своје иновативно свирање електричне гитаре.[1] Његова музика обухвата неколико жанрова, укључујући прогресивни метал, фанк, блуз, блуграс, амбијенталну и авангардну музику. Наступа првенствено као соло уметник, иако је сарађивао са великим бројем уметника као што су Бил Ласвел, Бутси Колинс, Берни Ворел, Иги Поп, Лес Клејпул, Серж Танкиан, Бил Мозли, Мике Патон, Виго Мортенсен и многи други.Такође је био члан групе “Guns ‘n’ Roses” од 2000. до 2004. Снимио је 325 студијских албума, четири специјална издања и један ЕП. Наступио је на више од педесет албума других уметника.
Рани живот[уреди | уреди извор]
Брајан Патрик Керол је рођен у породици Тома и Ненси Керол и најмлађи је од петоро браће и сестара заједно са Лином, Лизом, Лори и Џоном. Његов отац је био атлетски директор у средњој школи Дамиен од 1973. до његовог пензионисања 2013. Године.Керол је одрастао у предграђу јужне Калифорније у близини Дизниленда. У младости је био интровертан и већину времена проводио је у својој соби са књигама, игрицама и сувенирима из филмова о борилачким вештинама. Такође је провео доста времена у Дизниленду.Керол је почео да свира гитару са 12 година. Научио је да свира од једног старијег човека низ улицe. Како се наводи, он је, међутим, веома убрзо постао одличан гитариста када се преселио из Хантингтон Бича у Калифорнији у Клермонт. Његово свирање се побољшало уз лекције разних наставника у локалној музичкој продавници. Његови рани учитељи били су Макс Мекгвајер, Џони Фортун, Марк Хамонд, Пебер Браун, Џои Тафола и Пол Гилберт. Године 2003. Бакетхед је одао почаст свим својим раним учитељима док су Дели Крипс (eng. Deli Creeps) наступали на 25. годишњици “Styles Music-a”. Затим је почео да прави демо снимке свог свирања, као и стилова писања, који ће касније бити објављени измежу 2007. и 2008. године.
Инспирације[уреди | уреди извор]
Бакетхед наводи широк спектар музичких утицаја, укључујући Мајкла Џексона, Парламент-Фанкаделика, Шона Лејна, Мајкла Шенкера, Ули Џона Рота, Пола Гилберта, Ингвија Малмстина, Џоа Сатријанија, Едија Хејзела, Рендија Роудса, Ларија Лалондеа, Мајка Патона, Џејмса Кутрија , Луиса Џонсона, Џимија Хендрикса, Џенифер Батена, Едија Ван Хејлена и Ангуса Јанг, као и многе друге уметнике са којима је сарађивао током година.[2]
Поред његових музичких утицаја, Бакетхед наводи разноврстан спектар немузичких утицаја који се манифестују на неколико начина од којих су песме посвећене поменутим инспирацијама биле главна компонента Бакетхедове дискографије са посебном пажњом на кошаркаше попут Мајкла Џордана (песме „Jordan“ и "Jumpman", Блејк Грифин (на "Crack the Ski" и "Griffin’s Spike"), "Пистол" Пете Маравич (на "The Mark of Davis"), Леброна Џејмса (са четири песме посвећене њему) и Карима Абдул-Џабара (албум "Kareem’s Footprint"). Остали утицаји укључују борца и глумца Бруса Лија (на песм "The Game of Death" и инспирацију за коришћење нунчака на сцени), аутора ХП Лавкрафта (на "Lurker at the Threshold" , и његов 55. “Пајк”, “The Miskatonic Scale”), бројне научнофантастичне и хорор ТВ емисије и филмови, укључујући “Little House on the Prairie”, „Свету гору“ Алехандра Јодоровског и „Џајант Робот“ (eng. Giant Robot). Дизни и Дизниленд такође имају велики утицај на Бакетхедову каријеру. Бакетхед је такође инспирисан јапанским редитељем Такашијем Микеом, коме је посвећена песма на “Pepper’s Ghost” албуму. Франшиза филмова „Тексашки масакр моторном тестером“ је такође велика инспирација за њега и написао је много песама као што је Џаулс, које су у великој мери инспирисане тим филмовима.
Главни албуми[уреди | уреди извор]
Bucketheadland (1992)
Giant Robot (1994)
The Day of the Robot (1996)
Somewhere Over the Slaughterhouse (2001)
Electric Tears (2002)
Kaleidoscalp (2005)
Albino Slug (2008)
Electric Sea (2012)
Главни синглови[уреди | уреди извор]
The Ballad of Buckethead (1999)
Spokes for the Wheel of Torment (2004)
Jordan (2006)
The Rising Sun (2010)
Flare (2020)
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Бакетхед наступа носећи КФЦ (eng. KFC) кофу на глави, украшену наранџастом налепницом на којој штампаним словима пише ФУНЕРАЛ (eng. FUNERAL), и безизражајну обично белу маску инспирисану филмом “Halloween 4: The Return of Michael Myers”. Личност Бакетхеда настала је када је Керол гледао хорор филм Ноћ вештица 4 из 1988. и био инспирисан филмом. Изашао је одмах након што га је видео и купио белу маску налик Мајклу Мајерсу. Идеја о кофи је дошла касније те ноћи док је јео пилетину.
Бакетхед је проглашен за број осам на листи “Топ 10 најбржих виртуоза на гитари свих времена”у часопису ГитарВан (eng. Guitar1)[3] као и на листи „25 најчуднијих гитариста свих времена“. Бакетхед пише и изводи музику за главне филмове, укључујући “Saw II”, “Ghosts of Mars”, “Beverly Hills Ninja”, ”Mortal Kombat”, “Falling”, и многе друге.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cooper, Sean, Buckethead Biography, AllMusic. Retrieved January 6, 2009”.
- ^ „Buckethead FAQ v 1.0". www.bucketheadland.com. Archived from the original on December 30, 2011. Retrieved July 25, 2009.”.
- ^ „Top Shredders of All Time". RandyCiak.com. Archived from the original on March 9, 2008. Retrieved February 26, 2008.”.