Пређи на садржај

Корисник:Akica15/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Лексикограф Хенри Вотсон Фаулер је 1926. године у речнику A Dictionary of Modern English Usage препоручио да се актив не трансформише у пасив, због тога што „ … то понекад доводи до лоше употребе граматике, непостојећих израза или незграпности.”. [1][2]


У есеју Политика и енглески језик (енг. Politics and the English Language) из 1946. године Џорџ Орвел је препоручио актив као основни принцип композиције: “Никада не користите пасив тамо где можете да користите актив.”.[3]

У књизи The Columbia Guide to Standard American English наводи се да: Aktiv primorava subjekte da urade nešto (nečemu); pasiv dozvoljava subjektima da im nešto bude urađeno (od strane nekoga ili nečega). Neki tvrde da je aktiv dominantniji, direktniji i jezgrovitiji, a pasiv slabiji, indirektiniji i rogobatniji. Ako želite da vaše reči deluju nelično, indirektno i neobavezujuće, pasiv je pravi izbor, ali u drugim slučajevima, aktiv će se gotovo uvek pokazati efikasnijim.[4]

Употреба пасива је распрострањенија у научном писању[5], али издавачи неких научних издања, као што су Nature[6], Science[7] и the IEEE[8] изричито подстичу ауторе да користе актив.

Главна критика употребе пасива је његов потенцијал за избегавање одговорности.



Катарина А.

  • ,,Када је вршилац радње неважан.’’
  • ,,Када је вршилац радње непознат.’’
  • ,,Када желите да сакријете идентитет вршиоца радње.’’
  • ,,Када треба да ставите ударну реч на крај реченице.’’
  • ,,Када је фокус реченице на примаоцу радње.’’
  • ,,Када пасив једноставно звучи боље.’’

Речник Merriam–Webster's Dictionary of English Usage препоручује пасив када је идентификовање објекта (примаоца радње) битније од субјекта (вршиоца радње), а када је вршилац радње непознат, неважан или није вредан помена:

  • The child was struck by the car. - Дете је ударио аутомобил.
  • The store was robbed last night. - Продавница је опљачкана синоћ.
  • Plows should not be kept in the garage. - Плугове не треба држати у гаражи.
  • Kennedy was elected president.[9] - Кенеди је изабран за председника.

Лингвиста Џефри Пулам пише да „пасив није непожељна карактеристика која одликује лоше писање, то је корисна конструкција која је често потребна за јасно изражавање и сваки добар писац је користи.“[10]

Упркос критикама да се пасив може користити за скривање одговорности изостављањем вршиоца радње, пасив се такође може користити за истицање истог. Писци радије стављају вршиоца радње на крај клаузе или реченице како би га нагласили, као у примерима датим у претходном одељку:

  • Don't you see? The patient was murdered by his own doctor! - Зар не видиш? Пацијента је убио сопствени лекар!
  • The breakthrough was achieved by Burlingame and Evans, two researchers in the university's genetic engineering lab. - Пробој су постигли Бурлингејм и Еванс, два истраживача у универзитетској лабораторији за генетски инжењеринг.

У енглеском језику се пасив користи ређе од актива, али учесталост коришћења варира у зависности од стила писца и намене текста. Савремени стилски водичи одвраћају од претеране употребе пасива, али га генерално сматрају прихватљивим у одређеним ситуацијама као на пример када је пацијенс у фокусу реченице, када је вршилац радње (агенс) неважан и самим тим се изоставља, или када је вршилац радње постављен на крају реченице ради наглашавања истог.

  1. ^ Bell, Griffin B. (1966). "Style in judicial writing". 15 J. Pub. L. 214. 15: 214. Retrieved 2010-03-02. Fowler, the recognized modern authority on the use of the English language
  2. ^ Fowler, W. W.; Crystal, David (2009) [1926]. A Dictionary of Modern English Usage: The Classic First Edition. Oxford World's Classics Hardbacks Series (reissue ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 425. ISBN 978-0-19-953534-7. Retrieved 2010-03-02. PASSIVE DISTURBANCES. ... The conversion of an active-verb sentence into a passive-verb one of the same meaning - e.g. of You killed him into He was killed by you - is a familiar process. But it sometimes leads to bad grammar, false idiom, or clumsiness
  3. ^ Orwell, George (2000). "Politics and the English Language". Essays. Introduction by Bernard Crick. Penguin Books Limited. ISBN 9780141919935.
  4. ^ Wilson, Kenneth G. (1992). "The Columbia Guide to Standard American English". Archived from the original on November 19, 2008.
  5. ^ Fowler, H.W. (2015). Butterfield, Jeremy (ed.). Fowler's Dictionary of Modern English Usage. Oxford University Press. p. 606. ISBN 978-0-19-966135-0.
  6. ^ Nature Publishing Group (2010). "How to write a paper". Authors & referees: Writing for a Nature. Retrieved 5 September 2017.
  7. ^ "Instructions for Contributors". Science. 167 (3926): xviA–xviB. 1970-03-27. doi:10.1126/science.167.3926.xviA. ISSN 0036-8075. S2CID 220088428.
  8. ^ "Write Clearly and Concisely". IEEE. Retrieved 2019-11-12.
  9. ^ Merriam-Webster's Dictionary of English Usage. Merriam-Webster. 1994. pp. 720–721. ISBN 978-0-87779-132-4. Retrieved 27 January 2013.
  10. ^ Geoffrey K. Pullum. "The passive in English". Language Log.