IEEE

С Википедије, слободне енциклопедије
Институт инжењера електротехнике и електронике
250пџ
СкраћеницаIEEE
Основана1. јануар 1963. год.; пре 61 године (1963-01-01)
ТипПрофесионално удружење
Правни статус501(c)(3) непрофитабилна организација
Метод деловањаИндустријски стандарди, конференције, публикације
ЛокацијаМанхетн, Њурјок, САД[1]
Руководиоци
  • Софија Муирхед
    (извршни директор & COO)
  • Сејфур Рахман
    (председник & CEO)
Веб-сајтwww.ieee.org

Институт инжењера електротехнике и електронике (енгл. Institute of Electrical and Electronics Engineers) је непрофитно удружење посвећено технолошком развоју као и унапређивању технолошких иновација везаних за електронске уређаје.[2] Број чланова прелази 400.000 у око 175 земаља.[3] Седиште организације налази се у Њујорку, САД.[4] IEEE је формиран спајањем Америчког института електроинжењера и Института радио инжењера[5] 1963. године.

Због свог проширења делокруга на толико сродних области, организација више не користи своје пуно име у речима осим као правни идентификатор; у нормалној употреби увек се означава иницијалима I E E E (изговара се Ај-трипл-И). Према подацима из 2018. године, то је највеће светско удружење техничких професионалаца[6] са више од 423.000 чланова у преко 160 земаља широм света.[7] Његови циљеви су образовно-техничко унапређење електротехнике и електронике, телекомуникација, рачунарског инжењерства и других сличних дисциплина.[4][8]

Историја[уреди | уреди извор]

Удружење је основано 1. јануара 1963. године у Њујорку спајањем Института за радио инжињерство (IRE) и Америчког института за електрично инжињерство (AIEE).[9] До пре спајања, интереси AIEE били су у комуникацији жичаним уређајима (телеграф, телефон) и електроенергетски системи, док се IRE бавило радио-техником тј. бежичним комуникацијама. После Другог светског рата конкуренција међу компанијама је видно нарасла, тако да су њихова руководста одлучила да се споје 1963.

Значајни председници IEEE и оснивачких удружења:

  • Elihu Thomson (AIEE, 1889-1890)
  • Александар Грејам Бел (AIEE, 1891-1892)
  • Charles Proteus Steinmetz (AIEE, 1901-1902)
  • Михајло Пупин (AIEE, 1925-1926)
  • Lee De Forest (IRE, 1930)
  • Frederick E. Terman (IRE, 1941)
  • William R. Hewlett (IRE, 1954)
  • Ernst Weber (IRE, 1959; IEEE, 1963)
  • Ivan Getting (IEEE, 1978)

Преглед[уреди | уреди извор]

Састав IEEE формулише циљеве организације као "научне и образовне, усмеравајући ка напредку у областима и теорије и праксе у електротехници, електроници, комуникацијама и компјутерским технологијама, као и у науци и технологији сродне индустрије и сродних дисциплина“.[10][11] IEEE је лидер у развоју индустријских стандарда (заслужан за преко 900 постојећих индустријских стандарда) у широком спектру дисциплина, укључујући електричну енергију, медицинске технологије, здравство, информационе технологије, телекомуникације, потрошачку електронику, транспорт, и нанотехнологије.[12] Спонзором је на више од 300 конференција технике сваке године. IEEE има двојну структуру – регионалну и техничку, са организационим јединицама на основу географске локације (на пример, IEEE Philadelphia Section, IEEE South Africa Section) и техничког фокуса (IEEE Computer Society). IEEE се састоји од 38 удружења са више од 300 локалних организација које се редовно састају. IEEE Standards Association (IEEE-SA) је одговоран за стандардизационе активности IEEE.

Процес стандардизације обавља се у 7 корака (до успешног завршетка обично је потребно 18 месеци):

  • обезбеђивање спонзора
  • захтев за овлашћење пројекта
  • састављање радне групе
  • предлог стандарда
  • гласање
  • процена комисије
  • коначни избор

Стандарди и процес развоја IEEE стандарда[уреди | уреди извор]

IEEE је водећа стандардизационо–развојна организација. Врши развој и одржавање стандарда и то преко IEEE Standards Association (IEEE-SA). До 2005. године, IEEE је објавио 900 постојећих стандарда, са још 500 у развоју. Једна од најважних група стандарда је IEEE 802 LAN/WAN која обухвата IEEE 802.3 етернет и IEEE 802.11 стандарде за бежичне мреже (WiFi).

Поменутих 7 корака стандардизације:

  1. Обезбеђивање спонзора: Организација, одобрена од стране IEEE одговорна је за координацију и надгледање развоја стандарда од почетка до краја. Стручна друштва унутар IEEE служе као природан спонзор за многе стандарде.
  2. Захтев за овлашћење пројекта: За добијање овлашћења за стандард, потребно је тражити од IEEE-SA Standards Board. Комисија за нове стандарде (New Standards Committee - NesCom) из IEEE-SA Standard Board процени захтев за одобрење пројекта (енгл. proces authorisation request - PAR).
  3. Састављање радне групе: Након одобравања захтева, формира се радна група за развој стандарда. IEEE-SA надгледа да сви састанци радне групе буду јавни и да сваки члан радне групе има право на учешће и допринос пројекту.
  4. Предлог стандарда: Радна група припрема нацрт предложеног стандарда.
  5. Гласање: По завршетку нацрта, подноси се на одобрење тајним гласањем. Потребно је ¾ гласова тј 75% како за усвајање нацрта, иначе се прелази назад на претходни корак.
  6. Процена комисије: Ако је пројекат изгласан са 75%, шаље се институцији IEEE-SA Standards Board Review Committee (RevCom) који одобрава предлог пројекта.
  7. Коначни избор: Пројекат се коначно шаље стандардизационом одбору који у већини случајева одобрава.

Значајни стандарди[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „IEEE – IEEE Contact & Support”. Institute of Electrical and Electronics Engineers. Архивирано из оригинала 2023-06-09. г. Приступљено 2023-06-22. 
  2. ^ „IEEE Technical Activities Board Operations Manual” (PDF). IEEE. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 09. 2011. г. Приступљено 07. 12. 2010. , section 1.3 Technical activities objectives
  3. ^ „About IEEE”. www.ieee.org. 
  4. ^ а б „IEEE”. MITcoe.ac.in (MIT College of Engineering SB, Pune). Архивирано из оригинала 02. 01. 2019. г. Приступљено 06. 01. 2019. „MIT College of Engineering SB, Pune represents the student branch for an ... (IEEE) is a professional association with its corporate office in New York City 
  5. ^ „IRE – Institute of Radio Engineers (old name for IEEE)”. AcronymFinder. Архивирано из оригинала 2019-10-21. г. Приступљено 2023-06-22. „IRE is defined as Institute of Radio Engineers (old name for IEEE) ... Engineers (AIEE) and the Institute of Radio Engineers (IRE) in 1963 
  6. ^ „IEEE”. PES University. Архивирано из оригинала 2018-09-23. г. Приступљено 2019-10-09. „IEEE, an association dedicated to advancing innovation and technological excellence for the benefit of humanity, is the world's largest technical professional ... 
  7. ^ „About IEEE”. www.ieee.org. Архивирано из оригинала 2011-02-21. г. Приступљено 2023-06-22. 
  8. ^ „History of”. IEEE. Архивирано из оригинала 2012-01-21. г. Приступљено 2017-03-18. 
  9. ^ „IRE - Institute of Radio Engineers (old name for IEEE)”. AcronymFinder. „IRE is defined as Institute of Radio Engineers (old name for IEEE) ... Engineers (AIEE) and the Institute of Radio Engineers (IRE) in 1963. 
  10. ^ „IEEE Students Branch - PET Engineering College”. PETengg.ac.in (PET Engineering College). Архивирано из оригинала 05. 01. 2019. г. Приступљено 06. 01. 2019. „The Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) is a professional association ... Today, it is the world's largest association of technical professionals ... 
  11. ^ „IEEE”. PES University. Архивирано из оригинала 23. 09. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2019. „IEEE, an association dedicated to advancing innovation and technological excellence for the benefit of humanity, is the world's largest technical professional ... 
  12. ^ „History of”. IEEE. Приступљено 18. 03. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]