IEEE

Из Википедије, слободне енциклопедије
Institute of Electrical and Electronics Engineers
Ieee.png
Тип Професионално удружење
Метод деловања Индустријски стандарди, конференција, публикације
Локација Њу Џерзи, САД
Руководиоци Карен Бартлесон

Институт инжењера електротехнике и електронике (енгл. Institute of Electrical and Electronics Engineers) је непрофитно удружење посвећено технолошком развоју као и унапређивању технолошких иновација везаних за електронске уређаје. Број чланова прелази 400.000 у око 175 земаља. Седиште организације налази се у Њујорку, Сједињеним Америчким Државама

Историја[уреди]

Удружење је основано 1. јануара 1963. године у Њујорку спајањем Института за радио инжињерство (IRE) i Америчког института за електрично инжињерство (AIEE). До пре спајања, интереси AIEE били су у комуникацији жичаним уређајима (телеграф, телефон) и електроенергетски системи, док се IRE бавило радио-техником тј. бежичним комуникацијама. После Другог светског рата конкуренција међу компанијама је видно нарасла, тако да су њихова руководста одлучила да се споје 1963.

Значајни председници IEEE и оснивачких удружења:

  • Elihu Thomson (AIEE, 1889-1890)
  • Александар Грејам Бел (AIEE, 1891-1892)
  • Charles Proteus Steinmetz (AIEE, 1901-1902)
  • Михајло Пупин (AIEE, 1925-1926)
  • Lee De Forest (IRE, 1930)
  • Frederick E. Terman (IRE, 1941)
  • William R. Hewlett (IRE, 1954)
  • Ernst Weber (IRE, 1959; IEEE, 1963)
  • Ivan Getting (IEEE, 1978)

Преглед[уреди]

Састав IEEE формулише циљеве организације као "научне и образовне, усмеравајући ка напредку у областима и теорије и праксе у електротехници, електроници, комуникацијама и компјутерским технологијама, као и у науци и технологији сродне индустрије и сродних дисциплина“. IEEE је лидер у развоју индустријских стандарда (заслужан за преко 900 постојећих индустријских стандарда) у широком спектру дисциплина, укључујући електричну енергију, медицинске технологије, здравство, информационе технологије, телекомуникације, потрошачку електронику, транспорт, и нанотехнологије. Спонзором је на више од 300 конференција технике сваке године. IEEE има двојну структуру – регионалну и техничку, са организационим јединицама на основу географске локације (на пример, IEEE Philadelphia Section, IEEE South Africa Section) и техничког фокуса (IEEE Computer Society). IEEE се састоји од 38 удружења са више од 300 локалних организација које се редовно састају. IEEE Standards Association (IEEE-SA) је одговоран за стандардизационе активности IEEE.

Процес стандардизације обавља се у 7 корака (до успешног завршетка обично је потребно 18 месеци):

  • обезбеђивање спонзора
  • захтев за овлашћење пројекта
  • састављање радне групе
  • предлог стандарда
  • гласање
  • процена комисије
  • коначни избор

Стандарди и процес развоја IEEE стандарда[уреди]

IEEE је водећа стандардизационо–развојна организација. Врши развој и одржавање стандарда и то преко IEEE Standards Association (IEEE-SA). До 2005. године, IEEE је објавио 900 постојећих стандарда, са још 500 у развоју. Једна од најважних група стандарда је IEEE 802 LAN/WAN која обухвата IEEE 802.3 етернет и IEEE 802.11 стандарде за бежичне мреже (WiFi).

Поменутих 7 корака стандардизације:

  1. Обезбеђивање спонзора: Организација, одобрена од стране IEEE одговорна је за координацију и надгледање развоја стандарда од почетка до краја. Стручна друштва унутар IEEE служе као природан спонзор за многе стандарде.
  2. Захтев за овлашћење пројекта: За добијање овлашћења за стандард, потребно је тражити од IEEE-SA Standards Board. Комисија за нове стандарде (New Standards Committee - NesCom) из IEEE-SA Standard Board процени захтев за одобрење пројекта (енгл. proces authorisation request - PAR).
  3. Састављање радне групе: Након одобравања захтева, формира се радна група за развој стандарда. IEEE-SA надгледа да сви састанци радне групе буду јавни и да сваки члан радне групе има право на учешће и допринос пројекту.
  4. Предлог стандарда: Радна група припрема нацрт предложеног стандарда.
  5. Гласање: По завршетку нацрта, подноси се на одобрење тајним гласањем. Потребно је ¾ гласова тј 75% како за усвајање нацрта, иначе се прелази назад на претходни корак.
  6. Процена комисије: Ако је пројекат изгласан са 75%, шаље се институцији IEEE-SA Standards Board Review Committee (RevCom) који одобрава предлог пројекта.
  7. Коначни избор: Пројекат се коначно шаље стандардизационом одбору који у већини случајева одобрава.

Значајни стандарди[уреди]