Корисник:Andjela Nesovic/песак2
| Језеро Доспат | |
|---|---|
| Координате | 24° 05′ 35″ С; 41° 41′ 07″ И / 24.093017578125004° С; 41.68522004222073° И |
| Тип | Вештачко |
| Земље басена |  Бугарска |
| Макс. дужина | 19 km |
| Запремина | 449.220.000 km3 |
| Над. висина | 284 m |
Језеро Доспат, налази се у Бугарској, на западним Родопима, на Доспатској реци. Хидроелектрана Доспат-највећи хидроелектрични комплекс у Бугарској. Језеро је дугачко 19км и широко око 1км. Има обим близу 450 млн.куб.м. То је највише језеро у Бугарској, са надморском висином од 1200м.[1]
Резервоар[уреди | уреди извор]
Резервоар (формиран од бране у граду Доспат, 82 км (51 миље) западно од Смољана) протеже се скоро 19 км (12 миља) северозападно од града Срница. На 1.200 м надморске висине, једна је од највиших брана у Бугарској у погледу надморске висине, а са својих 22 км2 (8,5 квадратних миља) воденог подручја, друга по величини по капацитету. Храни је река Доспат.
Брана која ствара језеро изграђена је за производњу хидроелектрике. На брани није инсталирана ХПП (хидроелектрана), већ се вода одводи до ХПП Тесел, а затим даље низ ХПП Девин и реку Вачу са својим ХПП, бранама и резервоарима (ХПП Тсанков Камак, Резервоар Вацха, Крички Резервоар, ХПП Ваца ИИ, ХПП Кричим и ХПП Вача И). Поред тога, минимално 0,15 м3 / с (0,20 цу / м / с) стално се испушта за санацију корита реке Доспат где је просечни улаз у резервоар 7,9 м3 / с (10,3 цу ид / с).
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Флора и фауна око резервоара су разноврсне, а географија нуди знаменитости од којих застаје дах. Језеро окружују старе четинарске шуме. На северној обали где се налазе град Срница и насеље Крушата. Терен је брдовит, на располагању су ливаде и обрадиве површине, које се користе за испашу, узгој кромпира и друге пољопривредне активности. Паралелно са јужном обалом налазе се стрме падине прекривене смреком и на овој обали се налази већина кабина за одмор и хотела.
Резервоар је богат рибом. Опскрбљен је смуђем, пастрмком (дугиним, смеђим, потоком), шараном, европским кленом, обичном црвенком, обичном жохаром, семеном бундеве, сомом веланским, дунавским белемом и разним припадницима Карасија. Пастрмка се узгаја у кавезима у резервоару. Вежба се већина врста риболова: предење мамаца, муварење и друге.
У околним областима постоји низ других великих брана, укључујући Вача, Голиам Беглик, Батак и Схирока Полиана. Подручје нуди велике могућности за рекреацију и туризам.
Приступачност[уреди | уреди извор]
Приступачност је, међутим, прилично лоша. Четири главна планинска пута повезују резервоар са остатком света. Један од Батака, други од Велинграда до Срнице, трећи од Девина и четврти од Гоце Делчева до града Доспат. Она из Батака омогућава приступ неким другим бранама Родопа по својој дужини. Рачва се према два пута: један који води до града Доспат,[2] а други до Сарнице. Овај пут до Сарнице је местимично врло ухапан и може представљати изазов за пловидбу. Дуж јужне обале пролази груба земљана стаза од Сарнице до Доспата, али она се користи само за приступ местима за одмор.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Информације (на језику: бугарски)”. Journey.bg. Приступљено 2020-12-30.
- ^ „Доспат у " GeoNames "”. GeoNames. Приступљено 2020-12-30.