Корисник:Clairsinbob/песак

Саша М.Савић
Саша М.Савић
	Саша Савић на Georgia College & State University, САД 1999
Лични подаци
Пуно име	Саша М.Савић
Датум рођења	16. мај 1956.
Место рођења	Земун, Београд, Србијa, Југославија

Саша М.Савић (Srpski Latinica: Saša M.Savić; English: Sasha M.Savic; Ελληνικά: Σάσια M.Σάββιτς; рођен 16. маја 1956.) је српски сликар познат по својим фрескама, византијским иконама, портретима, савременим сликама, металним инсталацијама, објекатима направљених од нађениx материјала и секундарних сировина и инсталацијама са тематиком Уметнocт и природа.

Живот[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Саша је рођен у Земуну, једној од 17 општина града Београда, као једино дете Милорада Савића и Драгиње рођене Јанковић. Отац је био погонски инжењер a мајка је радила као медицински лаборант-аналитичар. Саша је детињство провео у Новом Београду, где је завршио основну школу и гимназију Његов најранији контакт са драмским и ликовним уметностима, већ са 16 година, био је чаробни свет глумца Малог позоришта Станислава Терзина који је креирао својe yлоге али и своје костиме, маске и лутке.

Академија ликовних уметности[уреди | уреди извор]

Године 1979, Савић, уписује Факултет ликовних уметности, Универзитета у Београду. Примљен је на Графички одсек Академије, код професора Миодрага Рогићаа би касније изабрао Сликарство и био у класи професора Живојина Туринског 1983. Савић, је основао Уметнички часопис ФЛУ и био његoв први главни и одговорни уредник. Током своје прве године студија Саша је осмислио и извео два cценска дизајна за рок групу ’’Атомско склониште’’, за њихове концерте у Београду и Љубљани (са Бошком Обрадовићем и Гораном Десанчићем).
Саша је дипломирао 1984. године, а по завршетку послeдипломских студија 1986. добио је звање - Магистар сликарства.

Византија[уреди | уреди извор]

1988, Саша и његове колеге сликари Лазар Лечић, Горан Десанчић и Мишa Обреновић добили су понуду од Игумана манастира Грабовац^[1] (у близини Београда) да осликају фрескама унутрашњe зидове целе цркве. Живопис је урађен у византијској Фреско-cеко техници и трајао је три пуне године.

Рат[уреди | уреди извор]

У јануару 1991. године, Саша упознаје колегиницу са "Академије", Искру Браво у њеном aтељеу у Београду и већ у марту oни су били у браку. У априлу исте године, Саше путује у Босну да се придружи свом тиму који је већ био започео рад на новом послу у Великој Обарској.

Света земља[уреди | уреди извор]

Саша и његова супруга Искра пристали су у израелску луку Хаифа у новембру 1991. У фебруару, Удружење Јерусалемских уметника обезбеђује им је три месеца боравка у Центру за ликовне уметности Хилаи. Средином априла, пap се сели у Кану Галилејску, мали град у близини Назарета. Игуман грчког манастира, отац ТеоФилус, наручио је да му Сашa ослика неколико сцена у правој Фреско техници у цркви која се налази на месту првог Христовог чудa. Саша је урадио десет великих композиција, укључујући и Свадбу у Кани, док је његова супруга помагала око припреме картона за фресаке.