Корисник:Divljakusa
Превођење[уреди | уреди извор]
Превођење је процес преноса значења текста из једог у други језик. Како текстови могу бити усмени или писани, тако и превођење може бити усмено или писмено. У српском језику постоји један термин за обе врсте превођења, док у бројним другим језицима постоје различите речи за различиту врсту превођења. Исто као што је и сам језик прво постојао само у усменом облику, тако се и превођење прво јавило као усмено, а тек касније као писано. Особа која преводи зове се преводилац (ж.р. преводитељка) и, поред изузетно доброг познавања језика са којег преводи и свог матерњег језика, потребно је и да једнако добро познаје обе културе како би пренела смисао текста. И код усменог и код писаног превођења најчешће се преводи на матерњи језик, мада у случајевима када преводилац изузетно добро познаје и други језик, може да преводи и на њега.
Усмено превође[уреди | уреди извор]
Када је реч о усменом превођењу, у зависности од тога да ли се превод може чути у исто време када говорник изговара свој текст или тек након што је завршио своје излагање, превођење може бити симултано или консекутивно.
Симултано превођење[уреди | уреди извор]
Симултано превођење се може одвијати из кабине, или шапутањем ономе коме се преводи (тзв. шишотаж). Симултано се може преводити и на знаковни језик. Превођење из кабине може да се одвија тако што се преводи са језика говорника на разне друге језике, или, уколико нема преводилаца који би директно превели са језика говорника на језик слушаоца, тако што се направи тзв. релеј, односно у једној кабини се преводи на један језик, а потом из других кабина са тог језика преводе на остале. Уколико постоји само једна таква кабинa, то се назива пивот. [1] Могуће је такође и да преводилац који довољно добро познаје више од једног језика мења кабину у којој ради током састанка (cheval= француска реч за коња). [2] Код тзв. шапутања преводилац тихо преводи слушаоцу, тако да је потребно да се налази врло близу њега. Због тога се на овај начин обично преводи једној особи, ређе малом броју људи. Будући да је потребна изузетна концентрација да се чује полазни текст и да се прецизно преведе на циљни језик, код симултаног превођења преводиоци раде у пару и смењују се сваких десет до тридесет минута.
Консекутивно превођење[уреди | уреди извор]
Код ове врсте превођења преводилац памти, уз помоћ белешки, оно што су говорници изговорили и затим то преноси на другом језику.[3]