Корисник:Djordje Karić/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Модел Френклиновог громобрана[уреди | уреди извор]

Модел Френклиновог громобрана је оглед помоћу које се може демонстрирати наелектрисање тела, електростатичка сила, поларизација и ефекат шиљака.

ПОТРЕБАН МАТЕРИЈАЛ:

ИЗВОЂЕЊЕ ЕКСПЕРИМЕНТА:

Надувати два балона, завезати их концем, а потом оба конца везати за трећи и причврстити лепљивом траком за, на пример, зимско ћебе (види слику). Ако се оба балона протрљају истим материјалом, на пример коса или вунени џемпер, одбијаће се и стајати на одређеном растојању један од другог. Ако се метални шиљак, на пример игла или чиода, руком принесу између балона, балони се крећу један према другом (види слику). Ако се игла удаљи они остају у истом положају, близу један другом. Ако желимо да прикажемо само узајамно одбијање балона, потребно је један балон концем причврстити за ћебе. Ако се наелектрисани балон приближи ненаелектрисаном, ненаелектрисан балон се помера из положаја мировања, односно бива одбијен. [1]


ОБЈАШЊЕЊЕ:

Ако се балони протрљају погодним материјалом (вуна, коса..) они се наелектришу[2]. Врста наелектрисања зависи од материјала којим се наелектришу. Обзиром да су наелектрисани истоименим наелектрисањем, они се одбијају[3]. Претпоставимо да су балони наелектрисани негативним наелектрисањем. Ако им се приближи игла, елктрони у металу се, услед индукције, скупе на доњем крају игле и преко руке одводе у Земљу. Врх игле је позитивно наелектрисан и привлачи негативно наелектрисане балоне. На позитивно наелектрисаном шпицу долази до пражњења. Линије поља у близини шпица су велике густине, односно у близини шпица се образује јако електрично поље. У ваздуху су присутни носиоци наелектрисања (јони настали услед космичког зрачења), који у јаком пољу имају довољну енергију да изврше даљу јонизацију. Настали јони разелектришу балоне, тако да се после уклањања игле они више не одбијају.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вучић, Властимир. Основна мерења у физици. Научна књига. 
  2. ^ Митровић М., Мићо (2021). Физика 8. Београд: Сазнање. ISBN 978-86-89679-11-3. 
  3. ^ Радовановић, Јелена; Младеновић, Владан (2020). Физика 8. Бигз.