Корисник:Domatrios/Антички народи
Појам народ у антици треба прихватити веома условно, не само због потешкоће да се оно дефинише у односу на појам како се оно данас схвата, рецимо шта би значио данас појам Швајцарци, већ и из ограничења недовољних или недовољно јасних података које добијамо из директних или посредних извора. Наилазимо некад на податак да је неки народ само постојао, а да му не можемо одредити ни време ни простор који би се везао за њега. О неком већем одређењу по питању језика, уређења и етничког порекла тада можемо само да нагађамо.
Из техничких разлога појам народ потребно је некад схватити веома широко, јер је у неким случајевима тешко установити ради ли се, под одређеним појмом, о неком племену, о становништву неког града или покрајине, становништву неког острва, занимању дела неког народа, или условима у којима нека скупина људи живи. Такође неки народи узимају име по неком родоначелнику који се на неком територију први настанио. Код Словена имамо примере како неки делови народа добијају имена по појмовима који их окружују у природи: Језерци, Горани, Водени и друга. Податке о неком народу корисно је потражити под насловом Античке државе.
Један занимљив пример који бих споменуо су Личани. Ово познато српско име долази по становницима који насељавају покрајину Лику (данас у Хрватској). Да овај проблем није тако једноставан говори нам име народа сличног или истог имена – Ликијци. То су становници Ликије у Малој Азији. Лако ћемо погрешити претпостављајући да је реч о коинциденцији, јер и без детаљнијег познавања сеоба народа у Антици, а уз кориштење (старо)грчког(?) језика реч «лик» значи вук. Тако би Ликија значила «Земља вукова». Вукови свакако не недостају ни у данашњој Лици. Постоје и другачија мишљења да је Лика добила име по кори дрвета која се тако зове. То све говори да треба бити крајње опрезан у решавању оваквих питања, али свакако није плодотворно ни претерано релативизовање овог проблема.