Корисник:DzaBu/песак

За Кратка колекција прича из 1994. написана од стране Irvine Welsh погледајте страницу The Acid House.

Есид хаус (такође познат и само под називом "Есид") је подџанр хаус музике који су средином осамдесетих година прошлог века развили ди-џејеви из Чикага. Стил је дефинисан превасходно "шкрипућим" звуковима и дубоким басовима Роланд ТБ-303 електронског синтетизатора-секвенцера. Есид хаус се проширио у Уједињено Краљевство и континенталну Европу, гђе су га свирали ди-џејеви у “Есид хаус-има”, а касније и на рејвовима. Крајем осамдесетих, Есид хаус се преселио у британски мејнстрим, где је имао одређени утицај на поп и денс стилове.

Есид хаус претставио је хаус музику светској публици. Утицај Есид хаус-а може се чути на касније стилове денс музике, укључујуцћи тренс, брејкбит хардкор,  џангл, биг бит, техно и трип хоп.

Карактеристике

The Roland TB-303 bass synthesizer provided the electronic squelch sounds often heard in acid house tracks.

Свеприсутна програмирана минималистичка продукција естетске комбиноване хаус музике која је програмирана на 4/4 такту са електронским звуком произведеним од стране Роланд ТБ-303 електронског синтисајзер-секвенцера непрекидно модулирајуцћи своје фреквенције и резонантне контроле како би створили кретање у супротном једноставном бас обрасцу. Остали елементи, попут синтетичких струна и убода, обично су били минимални. Понекад су нумере биле инструменталне попут Футурових "Acid Tracks" или су садржавале пуне вокалне изведбе попут "Дреам Гирл" Пиеровог Фантази Клуба, док су други у основи били инструментални допуњени чудном изговореном речју, попут Футуровог "Слам" .

Љубитељи енглеског Есид-а и рејва су користили симбол жутог осмеха једноставно као амблем музике и сцене, "брзи, анонимни осмех" који је представљао "најједноставније и најзгодније манифестације младих осамдесетих" који је био неагресиван " осим у гласноћи на ди-џеј журкама јаког звука. Неки обожаватељи “Есид хаус-а” користили су осмех исцртан крвљу, што је аутор Ватцхмен стрипа Алан Мооре који је засноваан на уметничком делу Давеа Гиббонса искористио за ову серију. Порекло ове употребе био је крвави осмех Ватцхмен-а на етикети "Беат Дис" компаније Бомб тхе Басс.

Етимологија

Постоје сукоби када се прича о термину “Есид” дошао у употребу при описивању овог стила хаус музике

Једни га повезују га са Футуровим „Траговима киселина“. Пре него што је песми додељено име за комерцијално издање, свирао ју је ди-џеј Рон Харди у ноцћном клубу, где су наводно коришћени психоделичне дроге. Гости клуба назвали су песму "Рон Харди'с Есид Трацк". Песма је објављена са насловом "Acid Tracks" на етикети Ларри Шерман Трак Рецордса 1987. Информације о изворима се разликују у томе да ли је титулу изабрао Футур или Шерман; Футуров ди-џеј Пиер каже да је група то учинила јер је песма већ била позната по том наслову, али Шерман каже да је наслов одабрао јер га је песма подсец́ала на Есид роцк. Без обзира на то, након објављивања песме Футур, израз Есид хаус ушао је у заједничку верзију.

Неки кажу да референца на "Есид" може бити слављеничка референца на психоделичне дргое, као што је ЛСД, као и на популарну клупску дрогу Екстази (МДМА).  Према Ритвелд-у, првенствено је значило то што је Чикаго осећао, у клубу попут Харди'с Тхе Мусиц Бок-а. По њеном мишљењу „Есид конотира фрагментацију искуства и дислокацију значења због неструктурирајуцћих ефеката на мисаоне обрасце које психоактивна дрога ЛСД или„ Есид “може донети.  У контексту стварања„ Acid Tracks "је указивао на концепт, а не на употребу психоактивних дрога у себи.

Неки с друге стране одбацују психоделичне конотације. Једна теорија, која сматра да је “Есид” погрдна референца на употребу узорака у Есид хаус музици, поновљена је у штампи и у Британском дому кумуна. У овој теорији, термин Есид је потекао из сленг израза "Есид бурнинг", који Оксфордски речник нових речи назива "термин за крађу".1991. године адвокат Либертаријана у Великој Британији Паул Стајнс почео је да тврди да је сковао ову теорију да обесхрабри владу од усвајања анти-рејв странке законодавства.

Неколико извештаја тврде да је Генесис П-Орридге сковао термин на телевизијском издању Псицхиц из 1988. "Туне Ин (Укључи киселинску куц́у)."Другим рачунима, купујуц́и у Чикагу 1986., П- Орридге је наишао на канту забележених киселина, која указује на корозивну течност, и погрешно је преузео референцу на ЛСД. П-Орридге је наводно купио читав садржај канте и наставио да их пушта током Ђ-а на Ибизи; и на тај начин нехотице представио чикашки звук МДМА-у који је у то време присуствовао Осхо-јевим „наранџастим људима“. Улогу П-Орридге-а оспорава музички новинар Симон Реинолдс, који га назива "селф-сервинг мyтх" и члан психичког ТВ бенда Фред Гианнелли, који је сугерисао да је "Ген толико пута у интервјуима то тврдио он заправо верује у своје срање. "

Историја

Порекло (средина 1980.тих)

Најранији забележени примери Есид хауса су ствар расправе. Барем један историчар сматра да је Футуров „Есид Трак“ најранији пример жанра; ди-џејПиерре каже да је можда био састављен још 1985. , али да је објављен тек 1987. Други наглашава Слеези Д'с "И'ве Лост Цонтрол" (1986) први је издан на винилу, али немогуц́е је знати која је нумера настала прва.

Чикаго покрет (средина 1980.тих - крај 1990.тих)

Главни чланак: Chicago house

Прве књиге о киселој куц́и произведене су у Чикагу у држави Илиноис. Футур, група коју су основали Натхан "ди-џеј Пиерре" Јонес, Еарл "Спанки" Смитх Јр. и Херберт "Херб Ј" Јацксон, заслужна је за то што су први користили ТБ-303 у хаус музици (инструмент је био раније коришц́ени у дискографским записима Цхарањит Сингх 1982. године, и Александра Роботницка 1983. године. 12-минутни "Acid Tracks" групе је снимљен на касету, а свирао их је ди-џеј Рон Харди у Мусиц Бок-у, где је Харди био резиденцијални Ђ. Харди га је једном током вечери свирао четири пута док публика није одговорила повољно. Чикашка музичка сцена претрпела је бурне акције на забавама и догађајима. Продаја куц́них плоча је опала и до 1988. године жанр је продавао мање од десетине толико плоча колико на врхунцу популарности стила. Међутим, куц́а и посебно кисела куц́а су у Британији почели да доживљавају пораст популарности.

Хаус сцена Лондона (крај 1980.тих - 1990.)

Види још: Second Summer of Love, Rave и Rave music

Лондонски клуб Схоом отворио се у новембру 1987. и био је један од првих клубова који је увео киселинску куц́у у клупску јавност у Великој Британији. Отворили су га Данни Рамплинг и његова супруга Јенни. Клуб је био изузетно ексклузиван и имао је густу маглу, сањиву атмосферу и киселу куц́у. Овај период је започео оно што неки називају Другим летом љубави, покрету смањења фудбалског хулиганства: уместо туче, фудбалски навијачи слушали су музику, уживали у екстази и придружили се осталим учесницима клуба у мирном покрету који је упоређиван до лета љубави у Сан Франциску 1967.

Још један клуб под називом Трип отворио је у јуну 1988. Ницки Холловаи у Асторији у лондонском Вест Енду. Трип је био усмерен директно на сцену Есид хаус музике. Био је познат по свом интензитету и остао је отворен до 3 ујутро. Покровитељи би се изливали на улице и скандирали, а редовно су привукли полицију. Углед који се створио као што је овај створио је заједно са снажним анти-клупским законима у Великој Британији почео је отежавати понуду догађаја у конвенционалној клупској атмосфери. Сматрани илегалним у Лондону током касних 80-их, клађење у сат времена било је против закона. Међутим, то није спречило гледатеље да настављају плес после сата. Полиција је извршила пљачку у забавама после радног времена, па су групе почеле тајно да се окупљају у складиштима и на другим неупадљивим местима, чиме су обележиле и прве догађаје раве. Равес је у то време био добро присутан и састојао се од појединачних догађаја или покретних серија журки које су продукцијске компаније или нелиценцирани клубови приредили. Две познате групе у овом тренутку биле су Сунрисе, који су одржавали посебно масовне догађаје на отвореном, и Револутион ин Прогресс (РИП), познати по мрачној атмосфери и тврдој музици на догађајима који су се обично бацали у складишта или у улици Цлинк, ноц́ни клуб у југоисточном Лондону смештен у бившем затвору. Са промоторима попут (Тхе Биг Лад) Сханеом Мцкензие-ом и Ганг-ом 1987. радец́и мале журке у НВ Лондону и премештају Раве-ове са улица и поља у лондонске клубове 1990-2005, видец́и будуц́ност равева у клубовима широм Велика Британија и Шпанија.

Група Сунрисе бацила је на Британце неколико великих киселих равеова који су прикупили озбиљну пажњу штампе. Године 1988. бацили су „Сними га“, 1989. донели „Лудило раног лета“, „Сан у јеку ноц́и“ и „Повратак у будуц́ност“. Оглашавали су огромне звучне системе, вожње на сајму, стране Ђ-еве и друге атракције. Многи су чланци написани сензационализујуц́и ове партије и њихове резултате, посебно се фокусирајуц́и на природу употребе дрога и контролу ван контроле коју су медији уочили.

Једном када се појам Есид хаус добио на широкој употреби, учесници догађаја са тематским киселинама у Великој Британији и на Ибици претворили су психоделичне конотације дрога у стварност користец́и клупске дроге као што су екстази и ЛСД.Асоцијација киселих куц́а, МДМА и смешених лица примец́ена је у Нев Иорку крајем 1988.  То се поклопило са све вец́им нивоом наџора и сензационализма у маинстреам прессу, иако су сукобљени рачуни о степену повезаности између Есид хаус музике и дроге и даље на површини.

Киселина куц́а је такође била популарна у Манчестеру. Тхундердоме (који се углавном оглашавао као Тецхно нигхт) у Милес Платтингу налазио се у епицентру сцене и створио су ђела попут 808 Статеа, Јам МЦ-а, Стеве Виллиамс-а и Јаиа Веардена. Жанр је био изузетно популаран код градских фудбалских хулигана. Према фудбалском хулигану Манцхестер Унитеда Цолину Бланеиу из Хотсхот-а: Прича о црвеном ђаволу, места са киселим куц́ама била су једино место где се ривалске хулигане банде мешају, а да једна другој не удара.

Медијска пажња (крај 1980.тих - 1990.)

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, новински медији и таблоиди посветили су све вец́у покривеност сцени хедонистичне киселине / рејв сцене, фокусирајуц́и се на њену повезаност са психоделичним и клупским дрогама. Сензационалистичка природа ове емисије можда је допринела забрани киселих куц́а током свог периода радио, телевизије и продајних места у Уједињеном Краљевству. Морална паника штампе почела је 1988. када се на сцену нагло појавио британски таблоид Тхе Сун, који је само неколико недеља раније промовисао куц́у као "цоол и живахну", док је приказивао понуду на мајицама са киселим осмехом. 19. октобра, таблоид се појавио с насловом "Зла екстазија", повезујуц́и сцену с киселином и новопопуларном и релативно непознатом дрогом. Резултирајуц́а паника коју су изазвали таблоиди на крају је довела до пуцања клубова и места која су играла киселе куц́е и имала дубок негативан утицај на сцену.

Упркос томе, једна мелодија пробила се у главни ток у новембру 1988. Стаккер Хуманоид, продуцент Бриан Доуганс (касније Футуре Соунд оф Лондон), био је хит не само у утицајним клубовима попут Хациенда у Манчестеру или Схоом у Лондону, вец́ је коју заступају маинстреам сталвартси попут радио Ђ-а Бруно Броокес-а и продуцент Килие и Јасон-а Пете Ватерман. У новембру 1988. године стигла је до броја 17 на британским топ листама, што је довело до појављивања Доугана на Топ оф тхе Попс 1. децембра 1988.

Notable artists

• 808 State – A group of house/techno musicians from Manchester formed in 1988. The group's first album, Newbuild, was acid house, and occasional acid house influences appear in later tracks
• A Guy Called Gerald – for the single "Voodoo Ray" + 808 State cofounder for "Newbuild"
• Adamski – English musician, for "Killer" (with Seal)
• Adonis – Another Chicago house musician, for "We're Rockin Down The House" and "No Way Back"
• Alaska y Dinarama – A Spanish group of acid house from Madrid formed in 1983. The group's last album, Fan Fatal, was acid house.
• Armando – Chicago acid house musician, for "Land of Confusion" and many other seminal tracks
• Baby Ford – English producer Peter Frank Adshead. 1988 release "Oochy Koochy" and first album, "Fordtrax", influenced by acid house
• Bam Bam – Another Chicago house musician, for "Where Is Your Child" and "Give It To Me"
• DJ Pierre – A member of Phuture, released various solo acid house tracks and remixes
• D Mob – Best known for 1988 UK #3 hit "We Call It Acieed"
• Fast Eddie – Another Chicago house musician, for "Acid Thunder"
• Humanoid – Scottish producer Brian Dougans, for 1988 UK #17 hit "Stakker Humanoid"
• The KLF – For "What Time Is Love?" and their self-described "stadium house" sound, which mixes acid house with hip-hop, pop, and stadium rock/chant influences
• LFO - British musicians Mark Bell and Gez Varley, for 1991 UK #42 album Frequencies and 1996 UK #44 album Advance
• Lil Louis – Another Chicago house musician, for "Frequency"
• Mr. Lee – Another Chicago house musician who released several acid house tracks in 1988
• Maurice – Chicago house musician best known for the 1988–1989 hit "This Is Acid"
• Phuture – Chicago-based group of acid-house pioneers, formed in 1985 and best known for its classic 1987 single "Acid Tracks," which is considered to be the 12-inch single that gave birth to the acid house movement
• Psychic TV – Released early albums of acid house music in 1988 as fake compilations
• Kevin Saunderson – Detroit house musician known as Reese & Santonio with his hit "Rock To the Beat", covered by 101
• Samantha Fox – For "Love House" and "I Wanna Have Some Fun"
• S'Express – Brought acid house to number one in the United Kingdom with "Theme from S-Express"
• The Shamen – Psychedelic dance act formed as a rock band in Aberdeen, Scotland in 1986. One of the first groups to bring acid house and techno into the mainstream

Тривија

У 21. веку појавили су се извештају о албуму из 1982 који звучи слилно ономе што ће се касније назвати “Есид хаус”. Албум је “Сyнтхесизинг: Тен Рагас то а Дисцо Беат” од  Цхарањит Сингха. Албум је снимљен користец́и исту основну Роландову опрему која се често користила за каснију Есид хаус музику: ТР-808 и посебно ТБ-303, који је Сингх био један од првих музичара који су користили. Запис је у почетку био комерцијални неуспех у Индији и на крају је заборављен, али његово поновно откриц́е 2002. и евентуално ре-издање почетком 2010. потакнуло је поређења са киселом хаус музиком, а неколицина писаца је чак сматрала да је то први пример Есид хаус записа.

Погледај још

• Free party
• List of electronic music genres
• Acid house party

Даље читање

• Bussmann, Jane. (1998) Once in a Lifetime: The Crazy Days of Acid House and Afterwards. London: Virgin. ISBN 0-7535-0260-7.
• Collin, Matthew; Godfrey, John. (1st edition, April 1997; 2nd edition, November 15, 1998). Altered State: The Story of Ecstasy Culture and Acid House. Serpent's Tail. ISBN 1-85242-377-3 (1st edition); ISBN 1-85242-604-7 (2nd edition).
• Shapiro, Peter (ed.), et al. (October 15, 2000). Modulations: A History of Electronic Music: Throbbing Words on Sound. Charles Rivers Publishing Co. ISBN 1-891024-06-X.
• ED DMX. (January 22, 2014) "The 20 best acid house records ever made". FACT magazine. http://www.factmag.com/2014/01/22/20-best-acid-house/

Спољни линкови

• Phil Cheeseman: The History of House – Артикал из магазина
• A bibliography of acid house references in 1988–1989 periodicals