Корисник:Gordana Rakic/песак
Predstava je forma literature pisana od strane pisca, obično se sastoji od dijaloga ili pevanja između glumaca. Namenjena je pozorišnom izvođenju, a ne samo čitanju. Predstave se izvode na raznim nivoima, od Brodveja, regionalnog pozorišta, do pozorišne zajednice, kao i na univerzitetima i školiskim produkcijama. Postoje retki dramatisti, posebno George Bernard Shaw, koji je imao male prednosti da bira da li će se njihove predstave izvoditi ili čitati. Termin "predstava" može da se odnosi i na pisan tekst tekstopisca i na njihov kompletan pozorišni nastup.[1]
Žanrovi[уреди | уреди извор]
Komedija[уреди | уреди извор]
Komedije su predstave koje su osmišljene da budu smešne. Komedije su obično pune šaljivih primedbi,neobičnih likova i čudnih slučajnosti. Određene komedije su usmerene ka različitim starosnim grupama. Komedije su bile jedne od dva osnovna tipa predstave u Antičkoj Grčkoj, zajedno sa tragedijama. Primer komedije bi bila predstava Vilijama Šekspira "San letnje noći", a moderniji primer je parodija "Subotom uveč uživo".[2][3]
Farsa[уреди | уреди извор]
U farsama se obično glumi i one uključuju humor. Primer za farsu je predstava Vilijama Šekspira "Komedija nesporazuma" ili delo Marka Tvena "Da li je on mrtav?".
Satirika[уреди | уреди извор]
Satirične predstave komično predstavljaju sadašnja događanja ljudi dok u isto vreme pokušavaju da izraze političko ili socijalno mišljenje, na primer ističu korupciju. Primer satire je delo Nikolaja Gogolja "Vladin inspektor". Satire su obično najpopularnija vrsta komičnih predstava.
Komedija obnove[уреди | уреди извор]
Komedija obnove je žanr koji istražuje odnose između muškarca i žene, i smatrala se riskanta u to vreme. Glavni likovi u ovim komedijama su imali razne stereotipe i ti stereotipi su pronadjeni u mnogim predstavama ove vrste tako da je većina predstava imala sličnu poruku i sadržaj.
Tragedija[уреди | уреди извор]
Ove predstave sadrže mračnije teme kao što su smrt i nesreća. Obično protagonista predstave ima tragičnu grešku, osobinu koja će da dovede do njihove propasti. Tragične predstave prenose sve emocije i imaju veoma dramatičan sukob. Tragedija je bila jedna od dva prvobitna tipa komedije u Antičkoj Grčkoj. Neki od primera tragedija su "Hamlet" Vilijama Šekspira i delo Džona Vebstera "Vojvotkinja od Malfija".
Istorijska[уреди | уреди извор]
Ove predstave se fokusiraju na prave istorijske događaje. Mogu da budu tragedije i komedije, ali obično nisu ni jedno ni drugo. Istorija kao poseban žanr je bila popularizovana od strane Vilijama Šekspira. Primeri istorijske predstave su "Demetrius" i delo Vilijama Šekspira "Kralj Džon".[4]
Mjuzikl[уреди | уреди извор]
Baladna opera, popularni pozorišni stil tog vremena, bila je prva vrsta mjuzikla koja je izvođena u američkim kolonijama. Prvi mjuzikl Američkog porekla je prvi put izveden u Filadelfiji 1767. godine i zvao se "Razočaranje", ali ova predstava nikad nije ušla u prodakciju. Oko 1920. pozorišni stil je počeo jasnije da se definiše. Za mjuzikl to je značilo da su kompozitori dobili pravo da osmisle svaku pesmu u predstavi.
Pred kraj 1990. bilo je veoma malo originalnih mjuzikla sa Brodveja jer su mnogi bili rekreacija filmova i novela.
Mjuzikli su imali pesme koje su objašnjavale radnju priče i oni su obično išli uz ples.
Terminologija[уреди | уреди извор]
Termin "predstava" može da bude generalan izraz ili da se odnosi na predstavu bez muzike. Ponekada se termin "pravilna predstava" koristi kao kontrast za predstavu sa muzikom, koja uključuje muziku, ples i pevanje pesama od strane likova u predstavi. Za kratke predstave se koristio termin "playlet" (kratka igra).
Termin "scenario" označava napisan tekst za predstavu. Posle uvoda, kao što su naslov i autor,uobičajeno počinje sa listom koja imenuje glave izvođače, a prati ih kratak opis.
Za mjuzikle se često koristi termin "libreto" umesto "scenario".
Predstava se obično deli na prizore, kao što su poglavlja u novelama. Kratka predstava može da sadrži samo jedan prizor. Prizori su podeljeni na scene i numerisani su, kao i scene. Svaka scena se nalazi na specifičnoj lokaciji, a opisane su u scenariju. Promena lokacije obično zahteva promenu scenarija za koje je potrebno vreme.
Scenario takođe sadrži kretanje glumaca, obično da li treba da izađu ili uđu.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „the definition of play”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-12.
- ^ „THE ANCIENT GREEK DRAMA & THEATRE HISTORY PAGE”. anarchon.tripod.com. Приступљено 2019-04-12.
- ^ „Origin of Comedy”. www.theatrehistory.com. Приступљено 2019-04-12.
- ^ Saul, Nigel (2006-06-19). The Three Richards: Richard I, Richard II and Richard III (на језику: енглески). A&C Black. ISBN 9781852855215.