Корисник:IvanaStepanović21/песак

Планине Јура

Планине Јура су субалпски планински ланци, који се налазе северно од западних Алпа, углавном пратећи границу између Француске и Швајцарске. Јура раздваја реке Рајне и Роне и служи као њихова вододелница.пл Највиши врхови Јуре налазе се на југу, у Женевском подручју и то су Cret de la Neige (1718m) и Le Reculet (1717m) и оба се налазе у Француској и Mount Tendre и La Dole (1680m) и оба се налазе у Швајцарској. У Француској Јура покрива регију Franche-Comte, простирући се на југ до департмана Rhone-Alpes и источно од департмана Ain. Јужни део Француске Јуре налази се северозападно од департмана Savoie. Северни крај је на јужном делу Alsacea.

Порекло имена Јура

Назив Јура потиче из латинског језика келтског стабла јор-шума.

Геологија

Распон је изграђен вертикално, док се смањује у величини бочно (дуж грубе линије северозапад - југоисток). Ова деформација прилагођава компресији из алпског прегиба док се главни алпски орогени фронт креће приближно према северу. Деформација постаје мање прожета од млађег, активнијег алпског планинског здања. Геолошки набори сачињавају три главне појасеве ( литолошке јединице) грађевине које потичу из три епохе : Лиас ( рани јури ), Догер ( средњи јур ) и Малм ( Каснојурски ) геолошки период . Свака ера савијања открива ефекте претходно плитких морских средина о чему сведоче кревети са карбонатним низовима, који садрже делова биокласта и оолитних подела између слојева (званих хоризонти). Структурно, Јура се састоји од низа геолошких набора, чије формирање је олакшано слојем депортирања евапорита. Формирање планина Јура почело је у кенозојској ери (последњих 65 милиона година) као део истих покрета Земље који су формирали и Алпе. Главни деформацијски притисак са југоистока догодио се током плиоценске епохе( пре око 5,3 до 2,6 милиона година). Сходно томе, процес изградње планине одвијао се у најмање две одвојене фазе потискивања: прва је формирала спољашњи, француски ланац гребена, а друга је формирала суседне, више унутрашње домете. Геолошки је Јура део алпског копна.

Клима

Годишње падавине се повећавају на југу и западу, достижући више од 2030mm. Клима је поморско-континенатлног прелазног типа: нижа је на вишим висинама, блажа је у заштићеним долинама и на јужним падинама, Зими могу да се формирају базени хладног ваздуха у високим долинама.

Биогеографске карактеристике

Природна вегетација је шумског типа, Од нижих до виших надморских висина појављују се храстови лукови и букове шуме испреплетани на вишим надморским висинама јелкама. На јужној Јури јеле замењују јавор. Гребени изнад линије дрвета су прекривене алпским травама. Само преко лежошта лапора и глине постоје и изоловани мотови. Дивљач је практично изумрла. Паше на високим висоравнима су више карактеристичне за Јуру, , него што су обрађена поља у котлинама и долинама. Млекара се заснива на узгоју стоке, а производи се више врста сира. На западу Јура достиже виноградску зону долине реке Саоне, а грожђе се узгаја и на јужном делу Јуре. Поред тога, фармер Јура узгаја воће и доста кромпира и поврћа, али мало зрна. Најважнији минерални ресурс је зрнаста руда гвожђа.

Референце

Rollier, L. 1903. Das Schweizerische Juragebirge. Sonderabdruck aus dem Geographischen Lexikon der Schweiz, Verlag von Gebr. Attinger,39pp; Neuenburg
Holder, H. 1964. Jura- Handbuch der stratigraphischen Geologie, IV. Enke-Verlag, 603pp,158 figs, 43tabs; Stuttgart
Arkell, W. J. 1956. Jurassic Geology of the World. Oliver & Boyd, 806pp; Edinburgh und London.