Корисник:Jjana18/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Сису је фински концепт описан као стоичка одлучност[1], упорност у циљу, храброст[2], отпорност и издржљивост, а Финци га сматрају да изражава свој национални карактер.

Значење[уреди | уреди извор]

Сису је изузетна одлучност у суочавању са екстремним недаћама и храброст која се обично приказује у ситуацијама када је успех мало вероватан. Показивање храбрости и одлучности у суочавању са недаћама; другим речима, одлучивање о правцу деловања, а затим његово придржавање чак и ако се понављају неуспеси. То је на неки начин слично смирености, иако сису подразумева елемент суморног управљања стресом.

Као психолошки капацитет[уреди | уреди извор]

Сису је термин који датира стотинама година уназад и описује се као саставни део разумевања финске културе. То је израз за превазилажење нечијих менталних или физичких капацитета и централни је део културе и колективног дискурса земље. Обично се проучава као културна компонента међу Финцима и Финским Американцима[3], али као психолошки конструкт је остао недовољно истражен и слабо дефинисан.

Већ четрдесетих година 20. века покушано је да се схвати суштина сисуа. Финске новине Ууси Суоми[4] обратиле су се публици за њихову дефиницију сисуа и спровеле такмичење. Ууси-Суоми је написао: „Сви ми донекле знамо шта је сису... [то] је дуго била тема за дискусију овде у Финској и иностранству. Али како да опишемо и дефинишемо шта је сису заиста?“. Потрага за стављањем суштине сисуа у дефинитиван облик очигледно траје скоро читав век. Вилијам Р. Ахо, професор емеритус социологије на Родос колеџу, покренуо је питања о сисуу и изјавио да „нам треба доста организованог, систематског научног истраживања да бисмо открили обим и дубину сисуа, географски и ситуационо, и дубину и снагу и веровања и понашања која окружују и произилазе из сисуа."

Сису као потенцијал психолошке моћи је први пут представљен на 3. Светском конгресу о позитивној психологији у Лос Анђелесу 29. јуна 2013. године. У студији, сису се описује као психолошка кључна компетенција која омогућава изванредну акцију за превазилажење ментално или физички изазовне ситуације. Сису такође доприноси ономе што је названо акциони начин размишљања; доследан, храбар приступ изазовима за које се на први поглед чини да превазилазе наше капацитете. Повезана онлајн анкета[5] (спроведена између марта и маја 2013.) пратила је културну репрезентацију сисуа међу савременим Финцима (и Финским Американцима) и открила да се сису још увек дубоко цени и да постоји јавни интерес за негујући и овај капацитет снаге. Студија је добила 1.060 одговора. Међу главним налазима била је перцепција сисуа као резерве моћи, која омогућава изванредну акцију за превазилажење ментално или физички изазовне ситуације. Функција сисуа[6]: то је моћан психолошки потенцијал који омогућава појединцу да искористи менталну снагу изван својих унапред замишљених ресурса. Бављење сисуом [7]пред недаћама помаже појединцима да прођу кроз оно што је на први поглед изгледало као границе њихових менталних или физичких способности. Штавише, сису је акциони начин размишљања који оспособљава појединца да одабере да се носи са изазовима изван својих уочених капацитета. Сису се може замислити као предузимање акција против изгледа. Поред тога, иако 53% испитаника верује да неки људи урођено имају више сисуа, већина од 83% испитаника верује да је сису флексибилан квалитет који се може култивисати кроз свесну праксу (уместо да буде фиксни квалитет), и већина испитаника је била заинтересована за развој овог капацитета.

Сису није увек сасвим позитиван квалитет. На финском, "пахансисуинен" значи онај који поседује лош сису, опис непријатељске и злоћудне особе. Одговори из сису анкете указују на то да може бити превише сисуа, а према одговорима анкете то доводи до безобзирности, егоцентричности и нефлексибилног размишљања. Студија сугерише да би сису требало да буде информисан разумом и да се практикује са самосаосећањем.

Сису је нови термин у области позитивне психологије и може допринети нашем разумевању детерминанти отпорности, као и постигнућа и доброг живота.

Културни значај[уреди | уреди извор]

Како је то дефинисао Роман Шац[8] у својој књизи Из Финске с љубављу (2005) , сису је способност да се задатак успешно заврши. Током чувеног Зимског рата 1939–1940, финска истрајност суочена са инвазијом Совјетског Савеза је популаризовала ову реч у енглеском за једну генерацију. У ономе што је можда била прва употреба сису на енглеском језику, 8. јануара 1940, часопис Тиме је известио:

Финци имају нешто што зову сису. То је спој жестине и упорности, храбрости, способности да се настави борити након што би већина људи одустала, и да се бори са вољом за победом. Финци преводе сису као "фински дух", али то је много дрскија реч од те. Финци су прошле недеље дали свету добар пример сисуа изневши рат на руску територију на једном фронту, док су на другом издржали немилосрдне нападе појачане руске армије. У дивљини која чини већи део руско-финске границе између језера Лаатокка и Арктичког океана, Финци су дефинитивно добили предност. — часопис Тиме, 8. јануар 1940.

Примери[уреди | уреди извор]

Концепт је познат на Горњем полуострву Мичиген[9], који је дом Американаца финског порекла. Ово се проширило и на популарну налепницу на бранику на којој пише „имаш сису?“ или једноставно "СИСУ". Године 2010, 63-годишњи Иоопер по имену Јое Пакуетте Јр. из Мунисинга, Мичиген, препешачио је 425 миља до центра за обуку Детроит Лајонса да би унео дух сисуа у тим.

Непрофитни документарац СИСУ: Породица, љубав и упорност од Финске до Америке снимио је финско-амерички редитељ Марко Албрехт. Документарац гледа на Сисуа кроз моћан профил његове покојне мајке, његове финско-америчке породице и трагичну борбу његовог ујака Хеикија против рака панкреаса. Филм је назван временском капсулом модерног финско-америчког живота.

Употреба термина Сису[уреди | уреди извор]

Због свог културног значаја, сису је уобичајен елемент брендова у Финској. На пример, постоје камиони Сису (и оклопна возила Сису), марка пастила јаког укуса коју производи Леаф и Суомен Сису.

Сису је такође мушко име[10] са све већом популарношћу. Више од 2.000 Финаца носи ово име,од којих је већина рођена после 2010. Син Јуке Хилдена из групе Дудесонс зове се Сису.

Постоји неколико организација везаних за фитнес и спортске тимове издржљивости, као што је пројекат Сису са седиштем у Хаверхиллу и Ворцестеру, Масачусетс, САД који носе име сису и заснивају своју филозофију на карактеристикама укљученим у концепт сису, укључујући храброст , интегритет, поштење и одлучност.

Планина Сису је назив планине на коју су се први попели планинари Веика Густафсон и Патрик Дегерман на Антарктику.

На западном крају Горњег полуострва Мичигена, СИСУ Ски Фест [11]је популарна годишња манифестација, наглашавајући трку у скијашком трчању од 21 и 42 километра која се „завршава“ у историјском центру Ајронвуда.

Током летњих олимпијских игара 1952. године, сису је даље описан у контексту континуираног хладног рата који се надвија над главним градом Финске Хелсинкија:

ХЕЛСИНКИ, домаћин Олимпијских игара, град од 400.000 становника, био је у гужви. Финци не крију очи од своје будућности, али су одлучни да не упадну у још једну борбу са моћним суседом који је 66 пута већи од њих (по површини, Финска је шеста по величини држава у Европи по популацији је трећи најмањи). Под популарним, 81-годишњим председником Јухом Кустијем Паасикивијем и способним, непопуларним аграрним премијером Урхом Кеконеном, Финци су научили да ходају узнемирујућим путем независности као ходачи по ужету.

— часопис Тиме, 21. јул 1952.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „SISU koncept – Nordic Point” (на језику: хрватски). Приступљено 2021-12-20. 
  2. ^ Luthar, Suniya S.; Cicchetti, Dante; Becker, Bronwyn (2000-05). „The Construct of Resilience: A Critical Evaluation and Guidelines for Future Work”. Child Development. 71 (3): 543—562. ISSN 0009-3920. doi:10.1111/1467-8624.00164.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Stoller, Eleanor Palo (1996-01-01). „Sauna, Sisu and Sibelius: Ethnic Identity Among Finnish Americans”. The Sociological Quarterly. 37 (1): 145—175. ISSN 0038-0253. doi:10.1111/j.1533-8525.1996.tb02335.x. 
  4. ^ Uusi Suomi (на језику: енглески), 2021-10-28, Приступљено 2021-12-20 
  5. ^ „Sisua tutkitaan juuri nyt - Yhdysvalloissa”. Suomenkuvalehti.fi (на језику: фински). 2013-04-16. Приступљено 2021-12-20. 
  6. ^ Suomenkuvalehti.fi (на језику: фински). 2013-04-16 https://archive.org/details/narrativemeansto00whitrich/page/n7/mode/2up. Приступљено 2021-12-20.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Pavlenko, Aneta (2002). „Narrative Study: Whose Story Is It, Anyway?”. TESOL Quarterly. 36 (2): 213—218. ISSN 0039-8322. doi:10.2307/3588332. 
  8. ^ English, Hudson Strode Professor of; Alabamapenguin, University of; Bonney-Elisofon; Solbelman; Star, Black (1940-01-14). „SISU: A WORD THAT EXPLAINS FINLAND”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-12-20. 
  9. ^ „One very long walk - MiningJournal.net | News, Sports, Jobs, Marquette Information | The Mining Journal”. web.archive.org. 2015-04-02. Приступљено 2021-12-20. 
  10. ^ „Digi- ja väestötietovirasto”. verkkopalvelu.vrk.fi. Приступљено 2021-12-20. 
  11. ^ „SISU Website”. SISU Website (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-20. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jjana18/песак&oldid=24260675”