Корисник:Jovana1901/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије

Карла Фрачи(итал. Carla Fracci) или Каролина Фрачи(Милано, 20.август 1936.-Милано, 27.мај 2021.), била је италијанска балерина.

Сматра се једном од најпознатијих балерина XX века. Године 1981. часопис Њу Јорк Тајмс(енг. New York Times) је дефинисао као апсоултну примабалерину[1].

Карла Фрачи
Датум рођења20.август 1936.
Место рођењаМилано,, Италија
Датум смрти27.мај 2021.
Место смртиМилано,, Италија
Занимањебалерина

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац Луиђи Фрачи(итал. Luigi Fracci) је био наредник алпина у Русији, а мајка Санта Рока(итал.Santa Rocca), названа Сантина(итал.Santina), била је радница у фабрици Иноћенти(итал. Innocenti) у Милану. Имала је једну сестру, Марису Фрачи (итал. Marisa Fracci), која је такође била балерина класичног балета која се образовала у плесној школи у Миланском Театру(итал.Teatro alla Scala). Када је почео рат, Карла се одселила са својом породицом у село Волонго(итал.Volongo) код баке са мамине стране Арђелиде(итал.Argelide). Када је пошла у основну школу, преселила се код тетке, да би се након завршетка рата опет вратила у Милано, где је њен отац добио посао на железници као кондуктер.

Родитељи су је често водили на фирмине прославе и баш тамо су неки њихови пријатељи приметили да Карла има специфичан осећај за ритам и убедили су их да је одведу на аудицију у Миланској Скали. Карла је прошла аудицију захваљујући свом лепом лицу. Међутим, првих пар година су биле тешке за њу, није могла да се прилагоди окружењу, учитељица је стално грдила, јер је сматрала веома талентованом, али лењом и безвољном. Касније је почела да се у Театру осећа као код куће.

Каријера[уреди | уреди извор]

Карла се од 1946. године образовала у Театру са Вером Волковом (итал.Vera Volkova) и са осталим кореографима, а дипломирала је 1954.године. Након две године постала је плесна солисткиња, а затим примабалерина 1958. Крајем педесетих и почетком шездесетих година плесала је за неке стране фирме, као што су London Festival Ballet, il Sadler's Wells Ballet, данас познат као Royal Ballet. Године 1967. била је гост у Америчком Балетском Театру(енг. American Ballet Theatre)

Њена слава се везује и за тумачење улога у романтичним и драматичним филмовима, као што је Жизела(итал.Giselle), њен "победнички коњ", Силфиде (итал.La Sylphide), Ромео и Јулија(итал.Romeo e Giulietta), Франческа из Риминија(итал.Francesca da Rimini), Медеа(итал.Medea).

Године 1982. била је протагониста једне телефизијске фикције: појавила се у једној сцени на програму Рај(итал. Rai), коју је режирао Ренато Кастелани(итал. Renato Castellani), Верди(итал.Verdi), где је тумачила улогу Ђузепине Стрепони (итал.Giuseppina Strepponi), другу по реду супругу композитора. Крајем осамдесетих година прешла је у Театро Сан Карло у Напуљу(итал.Teatro di San Carlo di Napoli).

Од 1994.године била је члан Академије лепих уметности у Брери, а од 1995. била је председница удружења амбијенталиста(итал.Altritalia Ambiente).

Од новембра 2000. године до јула 2010. плесала је у Театру у Риму(итал. Teatro dell'Opera di Roma). Тамо је следила традиционални репертоар и онај који је потписао Сергеј Дјагиљев за руске балете. Осим овим активностима, бавила се и новим које су увек биле вођене Бепеом Манегатијем(итал.Beppe Menegatti).

Преминула је 27.маја 2021. ујутру, у 84. години, у својој кући у Милану након борбе са малигном болешћу[2][3].

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Године 1964. се удала за Бепеа Менегатија, са којим је добила сина 1969. Франческа(итал.Francesco).

Филмографија[уреди | уреди извор]

Биоскоп[уреди | уреди извор]

  • Giselle, режирао Hugo Niebeling (1970)
  • I Am a Dancer, режирао Pierre Jourdan - документарац (1972)
  • Nijinsky, режирао Herbert Ross (1980)
  • La storia vera della signora dalle camelie, режирао Mauro Bolognini (1981)
  • Venezia, carnevale - Un amore, режирао Mario Lanfranchi (1982)
  • Fabricanti di passioni, режирао Roberto Orazi - документарац (2007)
  • Illuminate - Laura Biagiotti, режирала Maria Tilli - документарац (2019)
  • Qualcosa rimane, режирао Francesco D'Ascenzo - документарац (2019)
  • Carla, режирао Emanuele Imbucci (2021)

Телевизија[уреди | уреди извор]

  • Music for You - (1958)
  • Verdi, режирао Renato Castellani - (1982)
  • Romeo e Giulietta - (1982)
  • Guglielmo Tell - (1988)
  • I vespri siciliani - (1989)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „CARLA FRACCI, 'PRIM BALLERINA ASSOLUTA'. The New York Times (на језику: енглески). 1981-07-12. ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-12-19. 
  2. ^ „Carla Fracci è morta, l’étoile della Scala si è spenta a 84 anni nella sua Milano”. Tgcom24 (на језику: италијански). Приступљено 2021-12-19. 
  3. ^ „Addio alla mitica etoile Carla Fracci, aveva 84 anni”. www.laprovinciacr.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-12-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карла-о њеном животу(језик-енглески)[1]

Карла-о њеној смрти(језик-енглески)[2]

Бепе Менегати-о Карли(језик-италијански)[3]