Корисник:Kuzman999/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Борнов идентитет (роман)[уреди | уреди извор]

Лого из филма ''Борнов идентитет''

Борнов идентитет је шпијунски трилер из 1980. године, чији је аутор Роберт Ладлам. Роман прати причу главног актера, Џејсона Борна. Борн је човек изванредних способности за преживљавање, који има амнезију и током целе приче је у потрази за својим правим идентитетом. У том процесу Борн наилази на сумњиве људе, који желе да га убију, уједно са ЦИА агентима и професионалним убицом. Овај роман је први роман из чувене триологије о Џејсону Борну.

Заплет[уреди | уреди извор]

Предговор романа чине два чланака из стварног живота из 1975. године о терористи Илич Рамирез Санчез, познатом као "Карлос Шакал". Прича се отвара пуцњавом на броду у Средоземном мору. Једног човека баце у таласе пре него што чамац експлодира, а касније га покупе рибари, који пронађу како се држи за смеће. Такође откривају да има амнезију, очигледно као резултат трауматичне повреде главе, уз повремене нередовне упаде у прошлост, али није у стању да их разуме. Једини дефинитиван доказ о његовом бившем животу је мали филмски негатив пронађен у његовом куку који садржи информације потребне за приступ банковном рачуну у Цириху.

Након што га је локални лекар вратио у живот, одлази у Цирих како би добио приступ банци, где га службеник банке препознаје.Човек утврђује да се зове "Џејсон Борн Чарлс", да је на његовом рачуну 7,5 милиона швајцарских франака (5 милиона долара у роману).Случајни докази наводе Борна да сумња да би требало да оде у Париз, па је тамо послао већи део новца. У банци и његовом хотелу мушкарци покушавају да убију Борна, па он за таоца брзо узима другог госта хотела, економисту канадске владе "Мери", како би успео да побегне. Након што је успела да побегне од Борна, Мери пријављује своју локацију мушкарцима за које мисли да су полиција, али испоставило се да су Борнови прогонитељи и професионалне убице који покушавају да је силују и убију. Када је Боурне спаси ризикујући сопствени живот, Мери одлучује да му помогне.

Они су заједно кренули у Париз да пронађу трагове о Борновој прошлости. У Паризу Борн сазнаје да је вођа његових нападача можда "Шакал", који је описан као најопаснији терориста свог времена, одговоран за бројна убиства у многим земљама и добро повезан у највишим владиним круговима. Борн због бившег занимања и због инстикта за преживљавање почиње да лови Шакала.

Како се прича развија, Борн следи трагове који га приближавају Карлосу, водећи га до места попут дизајнерске продавнице одеће која се користи као параван за Карлоса. Иако Борн два пута види Карлоса, не успева да га ухвати или убије. На своју невољу, Борн проналази све веће доказе да је и сам супарнички атентатор зван "Каин". У међувремену, он и Мери се заљубљују. Мери покушава да убеди Борна да он није убица какав мисли да је био.

Испоставило се да је Каин псеудоним који је Борн користио да лови Карлоса. Каин је заслуге за убиства узео као начин изазивања Карлоса као део тајне америчке завере. Радња се зове "Треадстоне Седамдесет и једна", а истину знају само осам људи које су одабрале тајне агенције америчке владе, сви остали претпостављају да је Каин стварна особа. Због Борновог шестомесечног ћутања у извештавању (док се опорављао) и неовлашћеног преусмеравања милиона долара са рачуна у Цириху, људи из "Треадстоне"-а почињу да верују да је Борне постао издајник. Потпуно су уверени у његову кривицу када Карлос заједно са двоје његових оперативаца нападне зграду у којој је смештен "Треадстоне" и убије оне који су унутра, а затим намести Борна за убиства. Човек који је сада одговоран за "Треадстоне", Александар Цонклин, покушава да намами Борна на састанак ван Париза да би га убио. Борн је некако успео да побегне из замке, али не успева да докаже своју невиност.

У Паризу је Борне успео да убеди француског генерала по имену "Вилиерс" да му помогне. Борн схвата да је "Вилиерс"-ова супруга кртица за Карлоса. Када генерал чује за то, он убија своју супругу, али Борн преузима кривицу како би покушао да измами Карлоса да га прати у Сједињене Државе. Тек након што је Боурне отишао, "Мери" и "Вилиерс" успевају да убеде чланове "Треадстоне"-а да је Борн невин и наставља да лови Карлоса. У Њујорку, Борн се суочава са Карлосом. Они се међусобно рањавају, али када је Карлос на ивици да убије Борн-а, неки од преосталих чланова "Треадстоне"-а стигну на место догађаја и приморају Карлоса на повлачење.

Епилог приче је како се "Мери" говори о Борновој прошлости, од које је већина већ откривена у фрагментима. Борн је био амерички официр спољних послова стациониран у Азији током рата у Вијетнаму као део операције кодног имена "Медуса". Када су му убијени супруга и двоје деце, придружио се паравојној јединици специјалних снага у Вијетнаму. Током мисије, открио је и погубио двоструког агента Џејсона Борна. Име је узео годинама касније када је био регрутован за "Треадстоне".На крају самог романа открива се да се Борн опоравио од сусрета са Карлосом и живи заједно са "Мери". Он је и даље једини који је икада видео лице Карлоса и можда ће моћи да га препозна, али то није у стању због његовог несталног памћења. Као последица тога, њега даноноћно штите наоружани чувари, у нади да ће се једног дана опоравити довољно да идентификује Карлоса. Заплет се завршава с њим сећајући се свог правог имена-Давид.[1]

Наставци[уреди | уреди извор]

Ладлам је написао два наставка за Борнов идентитет: "Борнова надмоћ" и "Борнов ултиматум", који чине Борнову триологију. Након Ладламове смрти, аутор Ерик Ван Лустбадер наставио је причу о Џејсону Борну у многим другим наставцима.

Концепт[уреди | уреди извор]

Роберт Лудлум дао је два интервјуа "Дону Сваиму" из ЦБС-а: 1984. године, а затим две године касније 1986. Ладлам говори о томе како је смислио прва два романа у триологији "Борнов идентитет" и "Борнова надмоћ".Идеја која стоји иза Борнове триологије дошла је након што је добио напад привремене амнезије. Након што је објављена његова прва књига, није могао да се сети 12 сати свог живота. Овај догађај, у комбинацији са узбудљивим шпијунским причама из стварног живота, надахнуо га је да напише триологију о Џејсону Борну.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ладлам, Роберт (1980). Борнов Идентитет. Сједињене Америчке Државе. 
  2. ^ „Интервју "Дона Сваима" са Робертом Ладламом”.