Корисник:LanaN11/песак
Гургусовачки капетани били су заповедници територијалних јединица - капетанија које су постављене у Србији 1830. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Гургусовачке капетане поставио је кнез Милош. Први постављени капетан за тимочку капетанију био Радисав Јовановић из Мањинца, а за заглавску капетанију Стеван Недељковић Пироћанац[1] из села Шугрин код Пирота. Капетани су имали имали велику власт па су је врло често злоупоетребљавали ради личне користи - узимали велика имања. 1834. побунили су се кнезови и народ па су капетани смењени. Рад нових капетана пратио је надзиратељ који је сваку неправилно стечену имовину одузимао, успоставио закон и ред. У Гургусовцу је ову дужност добио Антоније Поповић Пећинац који је потом постао и први начелник Оружја гургусовачког. Надлежност капетана су биле формулисане у 10 тачака "Друге наредбе кнеза Милоша". Капетани су били су задужени да хапсе злочинце и шаљу их суду, могли су да на лицу места изрекну физичку казну од 25 батина. Након боравка кнеза Милоша у Гургусовцу, Тодор Тоша Ђорђевић са писаром Јованом Адзићем постављен је за капетана тимочког среза, а за капетана заглавске капетаније Стеван Анђелковић са писаром Лазаром Максимовићем.[2]
Књижевна дела о капетанима[уреди | уреди извор]
"Гургусовачки капетани" је монографско дело Светислава Првановића објављено 1858. у Зајечару у издању редакције часописа ,,Развитак". Дело има 80 страна и чува се у завичајном фонду Народне библиотеке "Његош". Гургусовачки школски фонд је основан 1. августа 1838. Служио је за издржавање школа у тимочком и заглавском срезу. У фонд су се сливала новчана средства од прилога родитеља и помагача. Средства су коришћена за поправку зграда, набавку школских средстава и за претплату на Српске новине. Септембра 1840. мером владе Кнежевине дошло је до велике промене: издржавање свих школа пало је на терет општина. Средства су се обезбеђивала од пореза и донаторства.
Референце[уреди | уреди извор]
[3]Књажевац у 1000 појмова