Пређи на садржај

Шугрин

Координате: 43° 20′ 22″ С; 22° 28′ 11″ И / 43.3395° С; 22.469833° И / 43.3395; 22.469833
С Википедије, слободне енциклопедије
Шугрин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2022.Пад 13
Географске карактеристике
Координате43° 20′ 22″ С; 22° 28′ 11″ И / 43.3395° С; 22.469833° И / 43.3395; 22.469833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина794 m
Шугрин на карти Србије
Шугрин
Шугрин
Шугрин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Шугрин је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. има 13 становника (према попису из 2002. било је 95 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

У Шугрину је рођен извесни Стеван, најбољи тобџија Хајдук-Вељка Петровића, који га је за рачун Турака и убио топом 1813. године.[1]

Рођен је у месту 1836. године Милан Пироћанац државник српски. Мада син Стевана Недељковића, узео је себи за ново презиме изведено по свом завичају пиротском. Учио је високе школе у Београду и Паризу, и мало у Немачкој. Био је начелник Министраства спољних послова за време књаза Михаила, који му је поверио неколико важних дипломатских мисија. После погибије књазове прелази у судство где је председник Првостепеног суда у Београду и дуго члан Касационог суда. Бавио се током живота и адвокатуром. Покренуо је лист "Шумадија", па ускоро и "Видело". Био је вођа Напредне странке до јесени 1883. године. Био је претходно неколико пута министар у влади, а након пада владе Ристићеве, он 1879. године формира као председник напредњачку владу. После оставке 1886. године повлачи се сасвим из политике. Био је један од најбољих српских правика а доказао се и као политички писац са више наслова књига - брошура и бројних чланака. Његови радови су били: "Међународни положај Србије", "Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа", "Историјска размишљања" идр. Умро је у Београду почетком 1897. године.[2]

У месној основној школи од 1910. године ради учитељ Светозар Лазаревић.[3] По завршетку Првог светског рата постављен је 1920. године за сталног учитеља Живојин Костић.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Шугрин живи 94 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 67,6 година (68,5 код мушкараца и 66,8 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 693
1953. 665
1961. 583
1971. 457
1981. 299
1991. 171 171
2002. 95 95
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
94 98,94%
непознато
  
1 1,05%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 116 120 120 116 100 79 54


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 18 31 5 0 0 0 0 0 0 0 1,76
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 46 1 36 9 0 0
Женски 49 2 36 11 0 0
УКУПНО 95 3 72 20 0 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 22 18 0 0 2
Женски 21 21 0 0 0
Укупно 43 39 0 0 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 1 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 1 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Нова искра", Београд 1899. године
  2. ^ "Дело", Београд 1897. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]