Шугрин

Координате: 43° 20′ 22″ С; 22° 28′ 11″ И / 43.3395° С; 22.469833° И / 43.3395; 22.469833
С Википедије, слободне енциклопедије

Шугрин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 57
Географске карактеристике
Координате43° 20′ 22″ С; 22° 28′ 11″ И / 43.3395° С; 22.469833° И / 43.3395; 22.469833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина794 m
Шугрин на карти Србије
Шугрин
Шугрин
Шугрин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Шугрин је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 57 становника (према попису из 2002. било је 95 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

У Шугрину је рођен извесни Стеван, најбољи тобџија Хајдук-Вељка Петровића, који га је за рачун Турака и убио топом 1813. године.[1]

Рођен је у месту 1836. године Милан Пироћанац државник српски. Мада син Стевана Недељковића, узео је себи за ново презиме изведено по свом завичају пиротском. Учио је високе школе у Београду и Паризу, и мало у Немачкој. Био је начелник Министраства спољних послова за време књаза Михаила, који му је поверио неколико важних дипломатских мисија. После погибије књазове прелази у судство где је председник Првостепеног суда у Београду и дуго члан Касационог суда. Бавио се током живота и адвокатуром. Покренуо је лист "Шумадија", па ускоро и "Видело". Био је вођа Напредне странке до јесени 1883. године. Био је претходно неколико пута министар у влади, а након пада владе Ристићеве, он 1879. године формира као председник напредњачку владу. После оставке 1886. године повлачи се сасвим из политике. Био је један од најбољих српских правика а доказао се и као политички писац са више наслова књига - брошура и бројних чланака. Његови радови су били: "Међународни положај Србије", "Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа", "Историјска размишљања" идр. Умро је у Београду почетком 1897. године.[2]

У месној основној школи од 1910. године ради учитељ Светозар Лазаревић.[3] По завршетку Првог светског рата постављен је 1920. године за сталног учитеља Живојин Костић.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Шугрин живи 94 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 67,6 година (68,5 код мушкараца и 66,8 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 693
1953. 665
1961. 583
1971. 457
1981. 299
1991. 171 171
2002. 95 95
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
94 98,94%
непознато
  
1 1,05%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Нова искра", Београд 1899. године
  2. ^ "Дело", Београд 1897. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]