Корисник:Lili jam91/песак
Рубина[уреди | уреди извор]
Рубина или кошуља била је једна од основних и неизоставних делова српске народне ношње, код мушкараца и жена. Израђивана је од домаћег кудељног, ланеног и памучног платна.
Изглед[уреди | уреди извор]
Код жена рубина је дугачка кошуља у дужини до чланака, док је у мушкој народној ношњи она доста краћа и досезала је до испод колена.
Женска рубина којена је изједна, од пет безова. Предњи део и полеђина кројени су из по два беза, а пети се резао у клине који су се уметли испод пазуха. Због уметнутих клинова кошуљу називају и клинара и клинчара. Сваки рукав кројен је од по једног беза. Око врата је колир, а на раменима су пораменице. Разрез на грудима је украшен ситним порубима карнерићима испод којих је пришивена трака опашајчић од истог платна од чега је изграђена и кошуља. Преко рубине се опасивао танки вунени појас.
После првог светског рата овај део народне ношње је изобичајен, па се место ње носи ождреље са скутима.
У мушкој народној ношњи, рубина је било до испод колена и ношена је преко гаћа. Преко ње се опасивао вунени појас, док су имућнији опасивали силав. Преко кошуље носио се гуњић без рукава и гуњ са рукавима.
Празничне рубине биле су украшене везеним вегетбилним орнаментима по ивици колира и рукава. Осим везом, рукави и састави кошуље украшавани су белом чипком. Неке кошуље шиле су се у клине, са крагном око врата и јакама (манжетнама) по дну рукава.