Корисник:Mara Markovic/песак

1. Веб-алати

Веб је недвосмислено постао један од најважнијих помова 21. века. Данас је већина медија, укључујући телевизију, новине, радио или комуникацијска средства попут мејла, чета или мобилних телефона постала део веба. Развој World Wide Web-a (www) или једноставно Web-a уско је повезан с концептом интернета и растом његове популарности. Интернет је као концепт почео локално, темељен на интернет протокол мрежи, да би касније евалуирао у јавну мрежу. Јасно је да је веб заправо изграђен на темељу јавне интернет мреже која је и омогућила мрежни ефекат веба. WWW је скуп докумената који могу садржати текст, графику и сл, а међусобно су повезани хипервезама. Он, у ствари представља само један од сервиса интернета и обично му се приступа интернет претраживачем. Појам веб-алати у последње време се све чешће спомиње у круговима људи чији су интереси везани за употребу интернет комуникационе технологије.

Не постоји ни једна дефиниција која тачно одређује појам веб-алата. Предности веб-алата: • Омогућују стварање и објаву различитих мултимедијалних садржаја; • Раде на свим платформама; • Раде без софтверске инсталације; • Доступни су са било ког места у било које време; • Омогућују додавање ознака што их чини претраживим; • Једноставно дељење са другим корисницима; • Активно учешће ученика; • Сарадња ученика; • Отвореност, слобода, колективна интелигенција; • Омогућавају интеракцију између садржаја и корисника као и између групе корисника • Бесплатни су и једноставни за употребу.

  1.1 Веб 1.0 и веб 2.0 алати

Оно што је свакако важно навести јесте да је веб већ дуго у примени. Но, разлика је очита у његовом развоју. Стога је потребно навести како постоје разлике између прве генерације веб 1.0 и такозване друге генерације веба 2.0. Пре појаве веб 2.0 алата на интернету су се користили алати који су корисницима омогућавали да на веб постављају текстове, филмове, слике, аудио записе и сл. које су корисници интернета могли само читати, слушати, гледати. Све те алате називамо веб 1.0 алати. Веб 2.0 алати, захваљујући својој практичности, помажу наставницима у организовању и управљању информацијама са интернета, помажу да различити материјали буду лако доступни, како за коришћење, тако и за преузимање и утичу на повећање мотивације и ангажовања ученика чинећи наставни процес лакшим, једноставнијим и занимљивијим. Веб 2.0 је тренд у World Wide Web технологији која корисницима омогућава учествовање у креирању садржаја веба. Подразумева интерактивну двосмерну комуникацију између корисника и рачунара, те корисника и других корисника чиме корисник од пасивног постаје активни учесник. Корисници могу користити апликације у потпуности кроз веб прегледник – дакле веб се дефинише као платформа, те корисници имају контролу над подацима на некој страници. Затим, сама архитектура веб-а 2.0 подстиче кориснике да током коришћења дају свој прилог неком веб садржају или апликацији.

Основне карактеристике веб 2.0 су: • Омогућавају искоришћавање образовних потенцијала интернета; • Подржавају сарадничко писање и учење; • Стварање властитих образовних садржаја; • Развој тимског рада; • Подстичу креативност садржаја; • Омогућавају стицање додатних дигиталних вештина; • Развој критичког односа према интернету; • Мотивишу ученике и наставнике.

Недостаци веб 2.0 алата: • Стабилност интернет везе; • Често се не могу архивирати; • Тачност информација; • Приватност.

Web 2.0 алати се јављају у следећим облицима: • Алатке за блог помажу корисницима креирање јавних дневника на мрежи омогућавајући људима лично присуство на вебу (нпр. WordPress); • Алатке за вики локације омогућавају људима креирање веб садржаја у сарадњи са другима (нпр. Wikipedia); • Алатке за подкастове помажу људима у креирању аудио и видео емисија које могу да се преузму и репродукују (на рачунарима или на MP3 плејерима). Подкастове дистрибуирају и професионалне организације и аматери.; • Алатке за дељење фотографија омогућавају корисницима да поставе и деле дигиталне фотографије на мрежи користећи услугу дељења фотографија (нпр. Flickr); • Алатке за дељење видео снимака омогућавају корисницима да поставе и деле видео-снимке на мрежи (нпр. YouTube); • Алатке за друштвено обележавање помажу корисницима организацију, чување, управљање и претраживање ресурса на мрежи уз помоћ обележивача (нпр. Diigo); • Алатке за друштвено умрежавање омогућавају људима изградњу група на мрежи и дељење идеја, активности, догађаја и интересовања унутар њихових индивидуалних мрежа (Facebook, Twitter, Google+).

1.2 Веб 1.0 и 2.0 алати и њихова примена у образовању

Ако се осврнемо на досадашње коришћење веб увидећемо да се његова примена шири у свим сегментима, што је коначно довело и до примене истога у образовању. Сам појам веб-а подразумева коришћење информационе инфраструктуре у образовању. Но, оно што је овде важно јесте чињеница да развојем технологије долази и до развоја свих сегмената информационе технологије. Образовање је увек присутно, међутим мења се начин његовог провођења, од класичне наставе па до све прихватљивије, „хибридне“ наставе. Углавном се под образовањем подразумева процес, садржај и резултат организованог и/или случајног учења у функцији развоја различитих когнитивних способности, као и стицања разноврсних знања, умећа и навика. До сада се у основној примени информационе инфраструктуре у образовању користио искључиво једносмеран приступ онлајн учењу, односно процес учења сводио се на читање и примање информација те одговарање на добијена питања како је приказано на Слици 1. У ту сврху користили су се и основни алати које нуди веб 1.0. Ток развоја технологије одразио се и на процес образовања. То је допринело и промени начина преношења информација до корисника. Нагласак је на примени веб-а 2.0 као појма који се „ушуњао“ у образовање. Док веб 1.0 проводи пасиван начин образовања, веб 2.0 ради нешто сасвим супротно, укључује спајање учесника, омогућује стварање нових садржаја те је на тај начин постигнут допринос свих учесника у процесу образовања.   2. Класификација веб-алата према моделима учења на даљину

Амерички веб-сајтови за наставнике садрже многе и различите категоризације у којима влада смеша критеријума. У истој подели препознајемо критеријум по функцији, по врсти медија и по намени, а понекад, потпуно изненађујуће и нелогично, немогуће је уочити видљив разлог због којег је неки алат сврстан у одређену категорију. У књизи Образовање на даљину (Мандић, Ристић, 2017, стр, 75) наводи се да у зависности од тога да ли се комуникација одвија у реалном времену или не, разликујемо два модела учења на даљину. То су синхрони и асинхрони модел, према којима се даље класификују веб-алати.

Веб-алати који се користе у асинхроном учењу на даљину јесу: електронска пошта, електронска конференција, newsgroups, collaborative workspace. За синхроно учење на даљину користе се: текст засновани чет системи, аудио-конференције, Интернет телефон и графичко-виртуелни реалистички системи. Све има своје предности и недостатке, па тако и ова два модела учења на даљину имају своје предности и мане. „Предности асинхроног модела учења на даљину јесу: могућност учешћа корисникау процесу учења поп сопствеом избору, могућност истраживања и накнадне анализе, постојање времена за размишљање и глобална комуникација која је неограничена временским зонама. Недостаци оваквог начина учења испољавају се у виду успоравања развоја дискусије, могућности анонимности и потенцијалног недостатка одговорности индивидуалних полазника као и недостатка мотивације, будући да је корисницима омогућено накнадно разматрање садржаја. Предности синхроног модела учења на даљину су: директност услед комуникације у реалном времену, брже решавање проблема и доношење одлука као и појачана повратна спрега. Комуникација без живог контакта корисника са предавачем и/или колегама, проблем навигације као и често ажурирање програма курса или садрржаја представљају најозбиљније недостатке учења на даљину путем веба.“

2.1 Веб 2.0 алати у настави

Веб 2.0 алати су углавном бесплатни и свима доступни. Могу се користити у школи као допуна класичној настави и у свим облицима ваннаставних активности. У наставку текста је представљено неколико веб-алата који се могу користити у настави. Flashcard - је онлајн сервис на ком можете направити картице за брже учење и проверу наученог. Веома брзо и једноставно могу се направити картице уз коришћење слика, звука и слова. Због могућности снимања звука погодан је и за предшколску децу али је његова првенствена намена за децу која знају да читају. Дете које учи може да га користи у вртићу/школи и исто тако када је у својој кући или било где где има приступ интернету. Могуће је проверити постигнути ниво знања и памћења одређеног градива. Програм омогућава креирање извештаја о постигнутим резултатима и њихово штампање.

Engrade - Потребно је регистровати се (бесплатно) и моћи ћете да користите ову згодну алатку за: креирање разреда, прављење онlajn лекција у које ћете моћи укључити видео, слике, Power Point презентације и друго. Уз помоћ ове алатке можете да креирате квиз.

Storybird - Ово је програм који омогућава да заједно са другима (децом) направите своју онлајн причу-књигу. Слике су дате (може се вршити њихов избор) а текст је могуће куцати и на ћирилици. Ово је нешто слично познатој активности ,,Прича по сликама. Ово је онлајн алатка која пружа могућност да од понуђених слика, сами, или у сарадњи са другима, направите и публикујете на интернету своју причу.

Glogster - је водећа светска образовна платформа за креативно изражавање, проширивање и утврђивање знања и вештина у учионици и ван ње. Учитељи и ђаци уз помоћ овог програма могу стварати онлајн мултимедијалне плакате - са текстом, фотографијама, видео записима, сликама, звуковима, цртежима, подацима и другим садржајима. То је платформа на којој могу сарађивати, на заједничким пројектима учитељи и ђаци, васпитачи и деца...сви заинтересовани.