Корисник:MihailoNRT13220/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Џек Милер
Милер у Алгарве-у 2021.
Лични подаци
Пуно имеЏек Петер Милер
НадимакТрилер
Датум рођења(1995-01-18)18. јануар 1995. (29 год.)
Место рођењаТаунсвил, Квинсленд, Аустралија
Висина1,75 м
Маса70 кг
Тимске информације
Тренутни тим
Дукати
Дисциплинамотоциклизам
Улогавозач
Професионална каријера
Aprilia (125cc)
Red Bull KTM Motorsport (125cc)
KTM (Moto3)
Honda (Moto3)
Honda (MotoGP)
Ducati (MotoGP)

Џек Петер Милер[1] (рођен 18. јануара 1995) је аустралијски мотоциклистички тркач који вози за фабрику Дукати Тим[2] у МотоГп-у[3]. Милер је победио у три трке у премијер класи, његова прва победа је била у холандији на стази 2016 Дач TT на Марк ВДС Хонда[4], његов други и трећи узастопни викенд у мају 2021, у Херезу у Шпанији и Ле Ману у Француској на Дукатију, и завршио је као вицешампион у Мото3 светском шампионату 2014[5] године.

Милер користи надимак "Трилер".

Каријера[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Таунсвилу, Квинсленд, Аустралија, Милер је одрастао на имању ван града. Његови родитељи и браћа и сестре подржавали су његову тркачку каријеру на сваком кораку, помажући му да постигне свој циљ да се такмичи на Светском првенству. Милер се трка на моторима од своје осме године, првобитно је почео на мотоциклима "Дрит Бајк", где је био аустралијски шампион Дирт Бике у категорији до 65 кубика 2003 године. Освојио је још пет шампионата Аустралије 2005, 2006. и 2007. и бројне друге локалне и државне титуле у тркама мотоциклима и мотокросу.

Мото 3 Светско првенство[уреди | уреди извор]

Карета Технолоџи Форвард Рејсинг (2012)[уреди | уреди извор]

2012. година је била Милерова прва година у Мото3 светском шампионату, возио је за Карета Технолоџи Форвард Рејсинг на Хондиној шасији. Иако мотоцикл није био конкурентан, омогућио је Милеру прилику да научи стазе на којима ће се тркати у наредним годинама. Те године је завршио 23. у Мото3 шампионату са 17 бодова.

Рејсинг Тим Немачка (2013)[уреди | уреди извор]

Милер је прешао у Рејсинг тим Немачке за сезону 2013, возећи ФТР Хонда шасију. Милер је током сезоне освојио 13 поена и завршио на седмом месту на коначној табели шампионата. Најбољи резултати су му била два 5. места, на трци у Сан Марину, и његова домаћа трка Велика награда Аустралије.

Ред Бул КТМ Ајо (2014)[уреди | уреди извор]

Милер је прешао на фабрички КТМ мотоцикл за сезону 2014, придруживши се Ред Булл КТМ Ајо тиму. Имао је преломну сезону, забележивши свој први најбржи круг, пол позицију, подијум и победу у категорији. Укупно је освојио шест трка током сезоне (Катар, САД, Француска, Немачка, Аустралија и Валенсија), а сезону је завршио као вицешампион Алекса Маркеса у шампионату, измакла му је титула за само два бода[6].

МотоГп Светско првенство[уреди | уреди извор]

ЦМВ ЛЦР Хонда (2015)[уреди | уреди извор]

Џек Милер на Великој награди Каталоније 2015. године.

За сезону 2015, Милер је напредовао у МотоГП класу, чинећи део проширеног ЛЦР тима за два возача, у партнерству са Кал Крачлоу-ом и возећи се на Хонди РЦ213В-РС. Постигао је свој најбољи циљ као 11. у Каталонији, после Велике награде Британије, где је Милер напредовао у рангу, али се сударио са тимским колегом Крачлоуом у трећем кругу[7]. Милер је своју почетничку сезону завршио на 19. месту, са 17 бодова.

ЕГ 0,0 Марк ВДС (2016-2017)[уреди | уреди извор]

За МотоГП Светско првенство 2016 године, Милер је прешао у Марк ВДС Рејсинг Тим[8]. Милер је у Катару завршио на 14. месту, а у Каталонији је завршио трку на најбољем 10. месту у каријери. 26. јуна у Асену, Милер је снажно возио међу првих 10, пре него што је трка била обележена црвеном заставом због јаке кише. Ишао је на 4. месту до краја првог круга, а наследио је 3. када се Андреа Довизиосо срушио, одмах иза возача фабричке Хонде Марка Маркеза. У трећем кругу лидер трке Валентино Роси је пао, а круг касније Милер је претекао Маркеса за вођство у трци. Задржао је живце до краја трке и повукао се како би остварио своју прву победу у премијерној класи. Речено је да су Милерове шансе за победу у трци биле 750:1, што је чинило највећим победничким проблемом у историји МотоГП-а. Остатак сезоне имао је срећу, са повременом брзином коју су умањиле повреде, укључујући и прелом пршљенова у Аустрији. Освојио је још три места у првих 10 како би завршио годину на 18. месту на табели, са 57 бодова.

Џек Милер и Дани Педроса на Асену 2017.године.

Вратио се у тим за 2017. годину, и иако се понекад чинило да му недостаје сирови темпо из претходне сезоне, сазрео је и постао доследнији стрелац поена. Ову чињеницу је препознала и Хонда, која му је дала прилику да вози њихов фабрички бицикл на Сузука 8 Хоурс. Забележио је девет пласмана у топ 10 током сезоне, са најбољим шестим местом два пута у Асену и на мокром у Мизану. Упркос томе што је сломио ногу на тренингу пре Јапана, вратио се на своју домаћу трку у Аустралији и водио у раним круговима. Годину је завршио 11. на табели, са 82 бода.

Прамац Рејсинг (2018-2020)[уреди | уреди извор]

Године 2018. Милер је прешао у Прамац Рацинг, сада вози Дукати, уз Данила Петручија. Међутим, за разлику од италијана, морао је да се држи мотоцикла из 2017. године. Ипак, аустралијанац је освојио два четврта места у Аргентини и Француској, као и пол позицију у Аргентини, завршивши сезону на 13. позицији, са 91 бодом. 2019. Милер је возио спец-19 Дуцати, након што је Петручи прешао у фабрички тим Дукатија. Његов тимски колега је био шампион Мото2 из 2018. Франческо Бањаја. Сезона је почела снажно за Милера, пошто се у Катару квалификовао као 4., али је био приморан да се повуче у трци због поломљеног седишта док се борио за вођство. Милер је освојио пет подијума у Остину (његов први подијум од победе у Асену 2016.), Брну, Арагону, Филип Ајленду и Валенсији, сва 3. места. Сезону је завршио као 8. укупно, са 165 бодова.

За 2020. годину, у својој последњој сезони са Прамац Рацинг Дуцатијем, Милер је завршио међу првих десет у свим тркама које је завршио,са најбољим другим местом у Валенсији и Портимау.

Међутим, Милер је имао неколико дисквалификација током сезоне, укључујући и Андулузију због грешке на интензивној јулској врућини у Херезу; дисквалификација у Мизану 2 због тога што је визир Фабија Квартарара који се откинуо и увукао се у Милеров усис за ваздух, што је довело до смањења снаге; сумња на квар мотора се такође догодила током борбе у водећој групи у Ле Ману; и почетни углови Арагона 2, где се Бред Биндер сударио са Милером, окончавши обе њихове трке. Милер је снажно затворио сезону 2020. са два 2. места, спектакуларно се борећи са Франком Морбиделијем у последњем кругу и у Валенсији и у Портимау, а сезону је завршио на 7. месту у првенству, са 132 бода.

Дукати Леново Тим (2021)[уреди | уреди извор]

Током тестирања у Катару, Милер, који је сада у фабричком тиму Дукатија, поставио је незванична рекордна времена у кругу, али се мучио у тркама, завршио је тек 9. у обе трке одржане у Дохи. Током друге трке у Катару, Милер је постао фрустриран и ушао у борбу са браниоцем светског шампиона Џоан Мир: секвенца је почела када је Мир агресивно претекао Милера, због чега је Мир накратко изгубио стисак, морао је да подигне свој бицикл и умало да избаци Милера са стазе. Милер је тада узвратио сударивши се са Миром који је кренуо низ задњи део стазе. Касније у трци Милер је изазвао још једну скоро несрећу која је могла да уништи и Мира и возача фабричке Јамахе Маверика Вињалеса, али је Милер одбио да се извини за инциденте, рекавши да је Мир крив за било какве сусрете на стази.[9]

Милер је био подвргнут успешној операцији у Шпанији због компартмент синдрома и вратио се трци у Португалу.[10] На Великој награди Португала показао је добар темпо целог викенда, али је пао на почетку трке.[11] На наредним тркама у Херезу, где се квалификовао као 3. на табели, Милер је имао снажан старт у првој линији, али га је Фабио Квартараро прешао на почетку трке.

Милер је вратио вођство са седам кругова до краја, након што је и сам Квартараро патио од компартмент синдрома, повећавајући заостатак од једне секунде у односу на свог саиграча Бањаје како би обезбедио своју прву победу у 2021. За Милера би ово била друга победа у МотоГП после пет година паузе, прва на Дукатију и прва победа у сувим условима. То је уједно била и прва победа Дукатија у 2021. и прва победа у Херезу од 2006. године.[12] Милер је своју победу у Херезу надовезао на победу у Ле Ману следећег викенда, што је било значајно јер је савладао два пенала за дуга круга и обезбедио доминантну победу. Завршио би трећи у Барселони, пре него што је због лоше серије средином сезоне испао из такмичења за шампионат. Добро је завршио сезону са два трећа места у Портимау и Валенсији[13], укупно је завршио сезону са две победе, пет подијума, 181 бодом и 4. у шампионату.

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Гранд При мотоциклистичке трке[уреди | уреди извор]

По сезони[уреди | уреди извор]

Сезона Класа Мотоцикл Тим Трка Победе Подијуми Пол позиције Најбржи круг Поени Позиција на табели
2011 125cc Aprilia RZT Racing 6 0 0 0 0 0 NC
KTM Caretta Technology
2012 Moto3 Honda Caretta Technology 14 0 0 0 0 17 23rd
2013 Moto3 FTR Honda Caretta Technology – RTG 17 0 0 0 0 110 7th
2014 Moto3 KTM Red Bull KTM Ajo 18 6 10 8 1 276 2nd
2015 MotoGP Honda CWM LCR Honda 18 0 0 0 0 17 19th
2016 MotoGP Honda EG 0,0 Marc VDS 13 1 1 0 0 57 18th
2017 MotoGP Honda EG 0,0 Marc VDS 17 0 0 0 0 82 11th
2018 MotoGP Ducati Pramac Racing 18 0 0 1 0 91 13th
2019 MotoGP Ducati Pramac Racing 19 0 5 0 1 165 8th
2020 MotoGP Ducati Pramac Racing 14 0 4 0 1 132 7th
2021 MotoGP Ducati Ducati Lenovo Team 18 2 5 0 0 181 4th
2022 MotoGP Ducati Ducati Lenovo Team 6 0 1 0 0 42* 11th*
Укупно 178 9 26 9 3 1170

По класи[уреди | уреди извор]

Класа Сезона 1st GP 1st Pod 1st Win Трка Побдеа Подиуми Пол позиције Најбржи круг Поени
125cc 2011 2011 Germany 6 0 0 0 0 0
Moto3 2012–2014 2012 Qatar 2014 Qatar 2014 Qatar 49 6 10 8 1 403
MotoGP 2015–present 2015 Qatar 2016 Netherlands 2016 Netherlands 123 3 16 1 2 767
Укупно 2011–present 178 9 26 9 3 1170

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jack Miller Biography”. Jack Miller (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  2. ^ „Ducati Lenovo Team MotoGP”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  3. ^ Sports, Dorna. „2022 MotoGP World Championship - Official website with news, calendar, videos and results | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  4. ^ „Lack of Honda 'support' led to Jack Miller leaving Marc VDS”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  5. ^ S.L, Dorna. „motogp.com · GP RESULTS - 2014 VAL Moto3 RAC Classification”. motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  6. ^ Sports, Dorna. „Marquez clinches title in third as Miller wins final race | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  7. ^ „Miller apologises to Crutchlow for wipe out”. Crash (на језику: енглески). 2015-08-31. Приступљено 2022-05-14. 
  8. ^ Sports, Dorna. „Jack Miller joins the Marc VDS Racing Team for 2016 | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  9. ^ „Aussie MotoGP rider Jack Miller criticised for 'super dangerous' move at 200kph”. ABC News (на језику: енглески). 2021-04-04. Приступљено 2022-05-14. 
  10. ^ „Ducati MotoGP rider Miller undergoes arm surgery”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  11. ^ „Jack Miller 'in the trenches' after 'costly mistake'”. Crash (на језику: енглески). 2021-04-19. Приступљено 2022-05-14. 
  12. ^ „Win ‘meant a lot today, could not hold back’ emotion - Miller”. Crash (на језику: енглески). 2021-05-02. Приступљено 2022-05-14. 
  13. ^ „Ducati triumphs at Valencia with its first historic podium lockout in MotoGP. Pecco Bagnaia wins the Valencia GP ahead of Jorge Martin and Jack Miller.”. www.ducati.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:MihailoNRT13220/песак&oldid=24545392”