Корисник:Minja1611/песак

Дон Сегундо Сомбра (Don Segundo Sombra) је аргентински роман који је написао Рикардо Гвиралдес ( Ricardo Güiraldes ) и први пут је објављен 1926.

Рикардо Гвиралдес на својеврсном иницијативном путовању учи шта је вредност, част, оданост, поштовање према другима (све то, оживљено у књизи са описима). Роман је објављен 1926. године, наративно је написан у првом лицу.

О аутору

Рикардо Гвиралдес

Рикардо Гвиралдес је син имућне породице из Буенос Ајреса, рођен је у Сан Антонио де Ареку 1886. и умро 1927. Родитељи су га 1887. одвели у Париз где је проживео своје ране године и стекао први књижевни контакт са француским и немачким писцима. Већи део адолесценције провео је на очевом ранчу, „La Porteña”, у који ће сместити своје књижевне ликове. У Буенос Ајресу започиње са студирањем архитектуре и права али никад се тиме није бавио. Године 1910. вратио се у Париз, где је почео да пише приче и песме. Међу овим првим делима је и роман „Raucho“ објављен 1917. године и може се сматрати аутобиографским делом. Своје стваралаштво започео је као модернистички песник, а остао запамћен као прозни писац.

О делу

Радња и опис протагониста

Овај роман, објављен у Сан Антонио де Ареку 1926. године, представља најистакнутији покушај његовог аутора у обнови књижевности о гаучима. Роман Дон Сегундо Сомбра састоји се из три дела односно 27 поглавља, кроз која аутор провлачи идеју земље као судбине, уз обиље симбола међу којима су најприсутнији вода( живот) и ноћ( страх и неизвесност). Протагониста и наратор Фабио на почетку романа представљен је као припрост младић жељан пустоловина, а на крају као образован човек који се присећа догађаја из прошлости. Између ове две крајности, Фабио пролази кроз низ искушења, како би показао храброст, увежбао спретност и остварио духовни развој на путу ка спознаји себе. Други протагониста, Дон Сегундо Сомбра, приказан је као прототип гауча: крупног стаса, кратких ногу, грубих руку, тамне пути, ситних очију, скромне одеће, с једноставном марамом око врата, у еспадрилама и с коњем који му је најбољи пријатељ. Наспрам његових физичких особина, предочене су и духовне: он је стрпљив и практичан, вешт у свом занату, поуздан, уме лепо да прича и надасве цени своју слободу. На почетку идеализован, а током романа све уверљивији, Дон Сегундо једини има контролу над својом судбином, растерећен је страха од смрти и у томе почива његова животна снага.

Превод романа

Још једна вредност овог романа су описи земље, сеоског начина живота, радова на пољу, као и бројне моралне поуке. Све то је допринело да Гвиралдесов роман одмах по објављивању доживи велики успех (прва два издања су распорадата у року од неколико месеци) и да га убрзо сврстају међу класике аргентинске књижевности. Први превод овог романа на српски језик објавила је 2016. године издавачка кућа Партенон. Књигу је превела хиспанисткиња Изабела Бељић, вешто и пажљиво бирајући речи и изразе, преносећи американизме карактеристичне за пампу одговарајућим овдашњим регионализмима, успешно дочаравајући морфолошке деформације којима обилује говор гауча и сликовито балансирајући између архаичног и животног стила Рикарда Гвиралдеса.

Фабијево путовање

Фабијево путовање траје пет година и он често спомиње Дон Сегунда као да је дух, сенка која га води на путу ка зрелости. Тако она постаје нека врста есенције или духа гауча, који поучава начине који дефинишу ове појединце. Уз овај водич, Фабио учи какви су различити сеоски задаци, као што су стадо и кротитељ. Такође набавља одећу гауча и добија коња.

Дон Сегундо Сомбра

Исто тако, Фабио такође иде на духовно путовање, читав обред иницијације који га тера да пролази кроз различите фазе док не заврши своју трансформацију. Ово се манифестује физички и психички, употпуњујући карактер дечака. Он стиче морал и дух који му омогућава да се бори и одупире, да прихвата догађаје онаквима какви јесу да се с њима суоче; такође постиже моралну снагу за везе, неповерење према алкохолу и женама, разборитост према странцима и велико поверење у пријатеље.