Корисник:NMiletic72/песак

Аерономија је грана метеорологије која се бави проучавањем виших слојева атмосфере, изнад 20 до 25 километара, и то природом њеног састава, густином, температуром микрохемијских процеса као што су дисоцијација молекула гасова на саставне атоме д‌еловањем ултраљубичастог зрачења Сунца, те јонизација или стварање јона и слободних електрона под утицајем космичког зрачења, ултраљубичастог зрачења и гама-зрака на висинама од 60 километара. Аерономија се бави и проучавањем ветрова у високој атмосфери, а у својим се истраживањима служи посебним средствима као што су ракете, сателити, радари и балони.

Oзонски омотач

Озонски омотач или озонски слој је део Земљине атмосфере, (стратосфера) који садржи релативно високу концентрацију озона, а то је између 10 до 50 километара изнад Земљине површине. Иако је количина озона у атмосфери релативно мала (максималне концентрације не прелазе 0,001 %), његова важност за живот на Земљи је огромна. То је филтер за ултраљубичасто зрачење са Сунца, које има таласну дужину мању од 320 нм (УВБ и УВЦ). Осим озона ни један од преосталих састојака атмосфере не апсорбује ултраљубичасто зрачење у распону од 240 до 290 нм. Кад би то зрачење дошло до Земљине површине, оштетило би генетички материјал (ДНК), а фотосинтеза, која је неопходна за биљни свет, била би онемогућена.

Муње у горњим слојевима атмосфере

Познат је такозвани плави млаз, слаби млаз плаве светлости, која избија из врха кумулонимбуса и диже се непознатим механизмом до висине од 40 до 50 километара, брзином већом од 90 км/ч, те такозвани спрајт или црвени вилењак (енгл. sprite), светлосна појава у мезосфери, црвенкасте до плаве боје и најразноврснијих облика, од великих балона до облика налик на велику хоботницу, повезана са снажним електричним пражњењем из кумулонимбуса у тло.