Густина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Густина (вишезначна одредница).

Густина је по дефиницији однос масе и запремине неког тела.

{\rho}={m \over V}

У овој формули {\rho} (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину. Димензије густине су М L-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m3).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Густина чврстих тела у (kg/m3) на 20°C[уреди]

Тело у kg/m3 Тело у kg/m3
Алуминијум 2720 Магнезијум 1740
Антимон 6685 Манган 7400
Арсен 5776 Бакар (електролитни) 8933
Азбест 2000-2800 група минерала-мика 2600-3200
Бакелит 1340 Миканит 1900-2600
Баријум 3600 Молибден 10200
Берилијум 2690-2700 Легура бакра са цинком 8400-8700
Бор (хемијски елемент) 3300 Нафталин 1150
Бетон 1800-2400 Никл 8350-8900
Бизмут 9807 Никелин 8600-8850
Бронза 8800-8900 Ново сребро 8400-8700
Целулоза 1380 Најлон 1140
Хром 6920 Олово 11300-11400
Хромоникелин 8200-8370 Парафин 870-910
Опека 1400-2200 Песак (сув) 1550-1800
Калај (бели) 7200-7400 Платина 21300-21500
Цинк 7130-7200 Плексиглас 1180-1200
Дрво 800 Порцелан 2300-2500
- храст 600-900 Калијум 870
- липа 400-600 Шалитра 2260
Дуралуминијум 2800 Сумпор моноклитни 1960
Ебонит 1100-1300 Сумпор ромбоидан 2067
Електрон
(легура магнезијума)
1740-1840 Кожа (сува) 860
Фосфор бели 1830 Натријум 980
Гипс 2310-2330 Сребро 10500
Глина (сува) 1500-1800 Челик 7500-7900
Графит 2300-2720 нерђајући челик 7860
Гума 1100-1190 Топљени челик 7840
Палаквијум 960-990 Снег 125
Инвар 8000 Стакло обично 2400-2800
Иридијум 22400 Кварцно стакло 2900
Кадмијум 8640 Масти 920-940
Пампур 220-260 Тантал 16600
Креда 1800-2600 Дрвени угаљ 300-600
Кобалт 8900 Волфрам 19100
Силицијум 2329,6 Восак 950-980
Кварц 2500-2800 Злато 19282
Игелит 1350 Гвожђе чисто (α) 7875
Лед на 0oC 880-920 Гвожђе (сиво) 800-7250

Густина течности у (kg/m3) на 22°C[уреди]

За одређивање густине течности може се користити инструмент ареометар.

Густина гасова у (kg/m3) на 20°C[уреди]