Корисник:Neki1lik/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Automat za šah, mehanički Turčin
Automat za šah

Mehanički Turčin[уреди | уреди извор]

Mašina koja je zaprepastila mnoge učene ljude osamnestog veka nazvana je Mehanički Turčin. Ova mašina je mogla da igra šah sa nasumičnim protivnicima i da ih pobeđuje. Ovo je bio prvi robot u istoriji čovečanstva sa ovakvim mogućnostima.[1]

Stvaraoc ove neverovatne mašine bio je austrijski pisac i pronalazač, baron Volfgan fon Kemplen. Mašina je prvi put predstavljena na dvoru njegove carice, Marije Terezije. Carica je bila oduševljena izumom i nije primetila prevaru koja se krije iza svega, kao i mnogi sledećih 80 godina.

ISTORIJA[уреди | уреди извор]

Volfgan fon Kemplen[уреди | уреди извор]

Volfgan fon Kempelen, umetnički porteret
Volfgan fon Kempelen

Bio je mađarski baron, pronalazač, arhitekta, pisac, zabavljač i vitez Svetog Rimskog Carstva. Rođen je 23. januara 1734. godine u Peburgu (današnja Bratislava) na teritoriji Hazburške monarhije, od oca Engelberta Kemplena i majke Ane Terezije Spindler. Kršten je u katoličkoj katedrali Svetog Martina.[2]

Posle očeve smrti nasledio ga je na mestu dvorskog savetnika. Jednom prilikom carica Marija Terezija ga je pozvala na izlaganja eksperimenata sa magnetima , koji su u to vreme bili čudo tehnike. Svi su bili zadivljeni magnetima sem Kemplena, on je objavio carici da će napraviti mnogo bolji izum samo za pola godine. Tada je izumeo automat za igranje šaha, Mehaničkog Turčina.

Tu nije stao sa svojim pronalascima i izumima. 1770. je napravio pontonski most na Dunavu i vodovod za zamak u Preburgu. Voda je dovođena sistemom bakarnih cevi koje su napajane pomoću hidrauličnih pumpi koje je Kemplen konstruisao. Pumpe je pokretala parna mašina. U ovaj zamak je preselio Carski Tehnološki Univerzitet sa sve bibliotekom.

1789. godine nacrtao je i patentirao prvu parnu turbinu za pokretanje svih vrsta mlinova i mašina. Model se može videti u Nacionalnom tehnološkom univerzitetu u Preburgu.

1791. je objavio detaljan opis svog govornog aparata koji imitira ljudski govor. Ovaj aparat je pomogao mnogim slepim i gluvonemim osobama u učenju pisma. Delo koje je objavio naziva se „Mehanizmi ljudskog govora”.

1778. godine carica mu je dodelila zadatak da nauči njenu slepu rođaku, Paradis, da čita i piše. Devojka je bila veoma inteligentna, svirala je klavir i pevala u horu. 1779. on je za nju konstruisao posebnu štampu pokretnog tipa sa futrolom.[3]

I ako je bio veoma uspešan kao pronalazač i učitelj, Kemplenov privatni život nije bio srećan. Njegova porodica je često bila zapostavljana zbog posla i nije mnogo bio sa njima. Njegova prva žena je umrla samo dva meseca nakon venčanja od malih boginja, sa njom nije imao dece. Nakon njene smrti, od tuge, nije izlazio iz svoje radionice više meseci. Utapao je tugu u radu i projektima.

Ponovo se oženio, 1762. godine, Anom Marijom Gobelius koja je bila saputnica supruge grofa Janosa Erdodija. Sa njom je dobio petoro dece u periodu od osam godina. U životu su ostali najstarija ćerka Marija Terez i sin Karoli koji ga je jedini nadživeo. Malo pre smrti pronalazaču je car otkazao anuitet od 5 000 guldena.

Prvo pojavljivanje „Turčina”[уреди | уреди извор]

Kemplen je prvi put Mehaničkog Turčina pokazao 1770. godine na dvoru Marije Terezije da bi dokazao da je bolji pronalazač od predhodnika na tom dvoru. Carica je bila oduševljena njegovim izumom i odlučila je da ga imenuje dvorskim pronalazačem. Kada je izložba počela, Kemolen je svim prisutnim objasnio način rada mašine i pokazao im unutrašnjost otvaranjem svih fioka daok se operater krio u postolju kutije. Izvodio je jednog po jednog dobrovoljca i mašina ih je pobeđivala u brzopoteznim partijama šaha.

Caričin sin i suvladar je naredio da se mašina pošalje na turneju po Evropi. Mašina je izlagana na dvoru Napoleona Bonaparte, Engleskog kralja i Zimskoj palati Jekatarine Velike, ruske imperatorke. Ruska carica je ovu mašinu lično pregledala i rastavila da bi se uverila da nije u pitanju prevara. Nije ništa otkrila. Ponudila je Kemplenu da otkupi Automatona za 50 000 zlatnika, pronalazač je odbio.

Do smrti Volfganga fon Kemplena mašina je bila izuzetno popularna na austrijskom dvoru.

Posle smrti Kemplena[уреди | уреди извор]

Volfgan fon Kemolen je preminu 26. marta 1804. u 70 godini života. Sahranjen je uz počasti dvorskog pronalazača u Аlsеrvоrstadtu blizu Beča. Nakon smrti Kemplenova mašina je skupljala prašinu kod njegovog sina, a potom je prodata nemačkom pronalazaču i zabavljaču, Johanu Melezu, za 20 000 funti. Njena stvarna cena je bila barem duplo veća.

Melez je napravio omanje izmene na mašini i ponovo je pokrenuo turneju ovg šahiste. Evropa je imala priliku, po drugi put, da odmeri snage sa ovom genijalnom mašinom. Ispostavilo se da je Melezovo ulaganje bilo jako profitabilno i on se do kraja života bavio izlaganjem Mehaničkog Turčina.

Ponovno pojavljivanje mašine sa novim vlasnikom u Sevornoj Americi[уреди | уреди извор]

Vest o nepobedivom, mehaničkom šahisti brzo je stigla na novi kontinent. Stanovnici Severne Amerike bili su željni šanse da se upoznaju sa ovim čudom tehnike. Melez je pozvan da izloži mašinu, po prvi put za oči Amerikanaca, na Brodveju u hotelu „Nacional hotel”.

Nako uspešne izložbe na brodveju, kojoje prisustvovalo samo 200 ljudi, zbog nedostatka prostora u sali odlučeno je da se održi nova izložba u Njujorku za veće narodne mase.

Na ovoj izložbi mašina je pobedila dva velemajstora u šahu i impresionirala više od tri hiljade prisutnih posmatrača. Nakon ove izložbe mnogi su nagađali da mašinu pokreće čovek iz njene utrobe i mnogi su nudili da otkupe Turčina radi otkrivanja istine. Nastavak ove turneje trebalo je da se održi na Kubi i u Vašinktonu, ali se Melez udavio u brodolomu.

KONSTRUKCIJA MAŠINE[уреди | уреди извор]

Mehanički Turčin je bio sastavljen od robotske lutke obučene u velelepne, tradicionalne haljine sa turbanom, zbog toga je i nazvan Turčinom, i od velike kutije sa mehanizmom i kontrolnom prostorijom za operatera. Na vrhu kutije bila je pričvršćena šahovska tabla i za njom je sedeo robotski čovek sa lulom. Mehanizam se sastojao iz zupčanika, palica i metalnih niti koje su bile povezane sa mehanizmom čovekolikog robota i magnetima ispod table za šah pomoću kojih je operater zadavao komande šahisti.

Operater je sedeo u skrivenom odeljku, pod tablom, nasuprot složenom mehanizmu. Kada bi počela partija šaha sva vratanca i fioke na kutiji bi bili otvarana da pokazu da u unutrašnjosti nema ljudi, a operater se skrivao u postolju. Kada se igra završi mehanički turčin je bio sposoban jedino da polu-automatski pruži ruku poraženom protivniku.

Posle Kemplenove smrti, novi vlasnik mašine je dodao još neke delove i poboljšao pokrete lažnog šahiste. Dodao je zvučne efekte kao što su : „Šah !”, „Šuh !”, „Šeh !” i „Šah mat !”. Još jedno poboljšanje je bilo dodavanje ogledala u glavenom delu lutke pomoću kojih je operater mogao bolje da vidi poteze protivnika.

Kada bi šahmajstor želeo da pokrene figuru povlačio bi ručicu i tim činom zadavao komandu magnetima da pomere mehaničku ruku ka figuri i da ruka povuče potez.

UNIŠTENJE I OTKRIĆE PREVARE[уреди | уреди извор]

Nakon što je poslednji vlasnik, Johan Melez, poginuo u brodolomu kod Kube (1838. g.), njegov sin je mašinu dao jednom od svojih zajmodavaca u ime duga, a potom je prodata grupi ljudi zainteresovanih za otkrivanje istine o „Turčinu”.

1844. godine automat za igranje igre kraljeva i dama izložen je kao eksponat u muzeju Čarles Vilson Pele u Filadelfiji.

5. jula 1854. u podmetnutom požaru izgoreo je „Turčin”, automat za igranje šaha, star 85 godina. Neki delovi su spašeni, ali je mašina bila bespovratno uništena.

Posle ove katastrofe sin Johana Meleza je otkrijo široj javnosti tajnu uspešnosti mašine njegovog oca u nekoliko intervjua za časopis „The Chess Monthly”.

Prema njegovim rečima u utrobi šahiste nalazla se mala prostorija sa magnetnim komandama za pomeranje poteza. Potezima ovog automata upravljali su neki od najvećih šah-majstora tog vremena, tako da nije čudo što su toliki plemići i intelektualci izgubili od Mehaničkog Turčina.

Prvi operater bio je sluga i šegrt barona Fon Kemplena.

NASLEDSTVO I IDEJE[уреди | уреди извор]

Ovaj automat, iako prevara, podstakao je naučinke i pronalazače širom sveta na ideju o veštačkoj inteligenciji i mašinama koje će moći da obavljaju složene operacije, poput igranja šaha, potpuno samostalno. Tek nakon dvesta godina osmišljen je prvi programski robot koji može samostalno da igra šah i da pobedi čoveka.

Zahvaljujući Kemplenovom pronalasku mi danas posedujemo računarsku tehnologiju koja nam olakšava život i čini nam ga zabavnijim. Uskoro će tehnologija napredovati do te mere da ćemo napraviti inteligentne, biološke robote sa biomemorijom poput gena u DNK.

Kiborg
Moderni računar

REFERENCE I IZVORNICI[уреди | уреди извор]

  1. ^ Istorija šaha. Društvo šahista u Ningburgu. 
  2. ^ „Volfgang von Kemplen”. history-computer.com. 
  3. ^ „Kemplenova istorija”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Neki1lik/песак&oldid=23791169”