Пређи на садржај

Корисник:NemanjaKurbalija/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Grupa B
Trajanje
1982–1986
Proizvođači:
Audi,Pežo, Lančia, Ford
Značajni modeli:
Audi Kvatro, Lančia Delta S4, Pežo 205 T16, Ford RS200
Snaga: 300–600 KS Težina: 800–1200 kg
Maksimalna brzina:
200–250 km/h (zavisno od modela)
Audi Kvatro S1 E2, jedan od najpopularnijih reli automobila

Ovaj članak je o propisima trka

Grupa B je skup pravila za Grand Turing(eng. Grand Touring, skraćeno (GT) automobile koje se koriste u trkama i na reliju koja je uvedena 1982. od strane Medjunarodne federacije automobila(eng. International Automobile Federation, skraćeno (FIA)). Iako su dobili dozvolu da udju u GT klasu Svetskog Šampionata sportskih automobila zajedno sa popularnim prototipovima Grupe C, Grupa B se obično povezuje sa medjunarodnom reli scenom od 1982 do 1986.. Bili su najbolja klasa u reliju uključujući Svetsko prvenstvo u reliju (eng World Rally Championship,skraćeno WRC), regionalna i nacionalna prvenstva. Pravila Grupe B su nam omogućila da vidimo neke od najbržih, najmoćnijih i najsofisticiranijih reli automobila koji su ikada napravljeni i njihovo doba se neretko naziva zlatnom erom relija.[1]Medjutim serija velikih nesreća, od kojih su neke bile i fatalne bili su okrivljeni zbog prevelike brzine i loše i nesigurne organizcije za publiku[2]. Nakon smrti Henrija Toivonena i njegovog suvozača Serhija Kresta na Tur De Kors 1986., FIA je zabranila Grupi B da se takmiči u VRC od sledeće sezone, odustali su od ranijih planova da uvedu Grupu S i postavili Grupu A kao najveću klasu sa ograničenjem od 2000 kubika i 300 konjskih snaga[3].

U narednim godinama bivši automobili Grupe B bili su korišćeni u Evropskom relikros šampionatu sve dok nisu izbačeni 1993 godine. Do 1991. svetsko prvenstvo sportskih automobila je prešlo sa Grupe B i C, sa GT šampionatima formiranim devedesetih godina, dajući prednost drugim klasama kao što je Grupa GT. Poslednji automobili grupe B su homologovani 1993. godine, iako je FIA donela odredbe za nacionalna prvenstva i domaće trke sve do 2011. godine[4][5].

Pregled

[уреди | уреди извор]

Nove FISA Grupe

[уреди | уреди извор]
Rotmanov Reli tim prodrajv vožnja Poršea 911 SC RS

1982. godine, FISA je restrukturirala kategoriju serijskih automobila iz Apendiks J , koja se sastoji od 3 nove grupe. Grupa N koja predstavlja neizmenjene turističke automobile i grupa A koja predstavlja izmenjene turističke automobile su zamenile grupu 1 i grupu 2. Ti automobili su morali da imaju 4 sedišta (neki automobili sa 2+2 konfiguracijom zadovoljavali ovaj zahtev, s obzirom na to da je minimalna veličina zadnjih sedišta bila dovoljno mala) i da se prozivode u velikom broju. Zahtev za homologaciju je bio da se napravi 5000 automobila u periodu od 12 meseci izmedju 1982 i 1992. Od 1993 godine zahtev je smanjem duplo na 2500 automobila[6][7].

Grupa B je bila za grand turing (GT) automobile sa minimalno 2 sedišta, 1986. godine je preimenovano u sportski grand turing. Ona je kombinovala i zamenila grupu 3 i 4, dve grand turing grupe koje su se vec koristile na reliju, kao i specijalne izrade proizvedene iz serijskih modela iz Grupe 5 koje su se koristile u kružnim trkama[8]. Grupa 5 nikada nije bila dozvoljena u Svetskom prvenstvu relija za proizvođače.

Homologacija

[уреди | уреди извор]

Broj automobila potrebnih za homologaciju je iznosilo 200 sto je samo 4% u odnosu na druge grupe i polovina onoga sto je bilo prihvaćeno u grupi 4[9]. Budući da se period homologacije mogao produžiti proizvodnjom 10% od prvobitnog zahteva svake sledeće godine, što je u slučaju grupe B iznosilo 20% u poredjenju sa 500 za A i N, što je učinilo da prvenstva budu dostupnija za proizvodjače automobila pre nego što se u obzir uzmu tehnički detalji i performanse. Evolucije su bile uključene u homologaciju bez potrebe za proizvodnje nove početne serije, omogućavajući proizvodjačima da prilagode različite aspekte svojih takmičarskih automobila unutar zahteva za proizvodnju samo 20 evoluiranih automobila. Ove homologacijske regulative rezultirale su u izuzetno retkim 'homologacijskim specijalima' Grupe B (automobili koji su proizvedeni samo kako bi zadovoljili kvotu grupe, a ne za prodaju), ako su uopšte nastavili da postoje nakon prezentacije FIA zvaničnicima u prvoj fazi.

Ferari 308 GTB Grupa B (1984.)

U Grupi B su automobili mogli proći homologaciju čak i ako nisu ispunjavali uslove za homologaciju u Grupi N i A, jer nisu imali 4 sedišta ili nisu bili proizvedeni u dovoljno velikom broju (npr. automobili poput, Poršea 911,ferarija 308 itd.). Dalje, zahtevi za niskom proizvodnjom podstakli su proizvođače da koriste rolbar umesto karoserija koje se obicno koriste u većini serijskih putnih automobila[8].

Automobili koji su već prošli homologaciju u grupama 2,3,4 mogli su da se prebace u grupu B, pri čemu su mnogo automatski prebačeni od strne sekretarijata FISA-e.[10]

Pravila

[уреди | уреди извор]

Specifična pravila

[уреди | уреди извор]
Pežo 205 T16 E2 sa poprečnim središnjim motorom koji je osvojio titulu proizvodjača 1985 i 1986

Članovi 252 i 253 obuhvatali su stvari kao što su roll bar i i osnovne delove autombila poput vetrobrana i retrovizora [9]. Član 256 pokriva posebne propise za Grupu B sa 5 stavova na pola stranice i obuhvata većinu od 7 stranica člana 255 (Grupa A). Prva 2 paragrafa člana 256 su definicija (Sports Grand touring cars) i zahteve za homologaciju.

Odeljak „3) DOZVOLJENE OPREME I IZMENE“ navodi „Svi oni dozvoljeni za Grupu A... Ovi propisi daju osnovna pravila o tome šta je dozvoljeno modifikovati, na koji način se modifikuje i šta se može ukloniti sa homologacionih putničkih automobila.

Ograničenja kubikaže,težine i širine točkova za grupu B 1982.[10]
Maksimalna kubikaža Minimalna težina Maksimalna širina gume
1,000cc 580kg 8"
1,300 675 8.5
1,600 750 9
2,000 820 10
2,500 890 11
3,000 960 11
4,000 1,100 12
5,000 1,235 13
Preko 5000 1300 14

(Specifične širine guma nisu određene za zapreminu motora od 2.500 cc, ali spadaju u kategoriju od 3.000 cc.)

Ako automobil ima kompresor (ovo uključuje turbo punjače), onda se kapacitet vašeg motora smatra 1,4 puta većim za druga ograničenja navedena iznad. A ukoliko je motor rotacioni ili slično, kapacitet se smatra "Ekvivalentna kubikaža je dvostruko veća od zapremine određene između maksimalne i minimalne zapremine komore za sagorevanje."Ekvivalentni kapacitet za turbo motore je dosta komplikovanija,C= S((3.10 * T) - 7.63)/0.09625.[10]

Finalni izgled

[уреди | уреди извор]
Ford RS200

Bilo je malo ograničenja u pogledu tehnologije,dizajna i dozvoljenih materijala. Na primer, karoserija od pleksiglasa je korišćena u slučaju Forda RS200, koji nije imao komercijalno dostupan pandan, iako su automobili sa siluetom koji koriste šasiju sa rol barom i dalje bili uobičajeni čak i kada su ekvivalenti potrošačkih automobila masovno proizvodeni, na primer u slučaju Pežo 205 T16 ili Lančia Delta S4.[11]

Pravila su omogućila proizvođačima koji su želeli da se takmiče u reliju sa motorom u sredini i pogonom na zadnjim točkovima (RWD) ili pogonom na sve točkove (4WD), ali su njihovi serijski modeli sa pogonom na zadnjim točkovima postepeno zamenjeni modelima sa pogonom na prednjim točkovima (FWD). Smanjenjem minimalnog broja homologacija sa 400 u Grupi 4 na 200, FISA je omogućila proizvođačima da dizajniraju specijalizovane reli automobile sa pogonom na zadnjim točkovima ili pogonom na sve točkove bez finansijske obaveze proizvodnje njihovih serijskih modela u tolikom broju.[12]

Nisu postojala ograničenja za pojačavanje pritiska turbine, što je rezultiralo porastom snage pobedničkih automobila sa 250 ks u 1981. godini, na najmanje dva automobila sa snagom od preko 500 ks do 1986. godine, što je poslednja godina Grupe B u reliju. Motori sa turbo punjenjem nisu bili toliko česti u serijskim automobilima i uvedeni su u ranim 60 tim godinama 20. veka [2], ali inžinjeri su do sredine 80tih naučili kako da izvuku izuzetne količine snage iz turbo motora. Neki proizvođači iz Grupe B su otišli korak dalje, kao što je Pežo koji je, na primer, ugradio sistem Turbo Lag inspirisan Formulom 1 u svoj motor, iako je to bila nova tehnologija i ne toliko efikasna.[1]Lančia je ugradila dvostruko punjenje u svoj Delta S4, dodajući i superpunjač i turbopunjač u svoj motor. Kada su bile donete odluke o pravilima za Grupu N, A i B, ograničenja težine i zapremine motora smatrana su jedinim načinom kontrole brzine. Danas je snaga turbo motora ograničena postavljanjem ograničivača u usisnik, a svaka grupa ima drugačija ograničenja na težinu i na snagu motora.

U svim grupama postojalo je 15 klasa zasnovanih na zapremini motora, pri čemu je primenjen faktor ekvivalencije od 1,4 za motore sa prisilnim punjenjem. Svaka klasa imala je ograničenja težine i veličine točkova. Značajne klase za Grupu B bile su klasa sa kubikažom motora od 3000 cc (2142,8 cc sa turbo ili superpunjačem), minimalna težina od 960 kg (Audi Kvatro, Lančia 037); i klasa sa kubikažom motora od 2500 cc (1785 cc), minimalna težina od 890 kg (Pežo 205 T16, Lančia Delta S4).

Originalni Reno 5 Turbo imao je motor zapremine 1,4 litara, pa je bio u klasi od 2000 cc. Kasnije je Reno blago povećao zapreminu motora za Turbo Maksi, kako bi mogli da montiraju veće gume (ali uz povećanje težine)[13]. Ferari 288 GTO i Porše 959 bili su u klasi od 4000 cc (2857 cc), sa minimalnom težinom od 1100 kg, što bi verovatno postala standardna klasa za kružne trke da je Grupa B više korišćena tamo.

Klase u grupi B:
[уреди | уреди извор]
Kubikaža Težina Širina gume

(prednje i zadnje)

Automobili
Atmosferci Kompresori i turbo punjači
4000cc 2857cc 1100kg 12" Ferari 288 GTO, Porše 959
2500cc 1785 cc 960kg 11" Audi kvatro, Lančia 037,MG Metro 6R4, Ford RS200
3000cc 2142.8 cc 890kg 11" Pežo 205 T16, Lančia Delta S4
2000cc 1397 cc 820kg 10" Reno 5 Turbo
Reno 5 Turbo
Porše 959
Ferari 288 GTO

Reli

[уреди | уреди извор]
Lančia 037

1982-1983

[уреди | уреди извор]

Svetski šampionat u reliju 1982 i 1983

Grupama od 1 do 4 je i dalje bilo dozvoljeno takmičenje u WRC prve godine od dolaska novih grupa[14]. Uključujući i nove automobile grupe B niti jedan nije završio na podiumu ni na jedno od 12 relija te sezone.

Hanu Mikola je sa svojim audijem je osvojio sampionsku titulu 1983. Lančia je dizajnirala novi automobili,Lančia 037, po specifikacijama grupe B, ali ta lančia je imala zadnji pogon. Audi je bio stabilniji na podlogama poput (snega,peska,šljunka) dok je lančia imala prednost na asfaltu. Uprkos tome lančia je uspela da osvoji titulu proizvodjača, koja se tada smatrala prestižnijom i to jednom trku pre kraja.

Opel Manta 400

Lančiu toliko nije zanimao šampionat vozača da nisu prijavili nijedan autmobil za poslednju trku sezone,RAC Rali, iako je Valter Rol još uvek bio u borbi za titulu. Niski zahtevi za homologaciju privuklo je mnoštvo proizvodjača da se priključe grupi B. Opel je zamenio svoju Askonu za Mantu 400. Tojota je napravila auto koji se bazira na Selici. Kao i lančii 037, oba automobila su imala zadnji pogon. Bili su uspešni na nacionalnom nivou ali ne toliko na svetskom, iako je Tojota pobedila na reliju Obale Slonovače  1983 nakon što je angažovala švedskog specijalistu za vožnju po pustinjama, pokojnog Bjorna Valdegarda.

1984-1985

[уреди | уреди извор]
Citroen BX 4TC

Svetski šampionat u reliju 1984 i 1985

1984. godine audi je pobedio lanciu i osvojio titulu proizvodjača i vozača sa Stig Blomkvistom, ali te sezone se pojavio novi konkurent. Pežo 205 T16 se pridružio grupi B. On je imao pogon na sva 4 točka pritom bio je i lakši i manji od audija. Glavni vožač bio je Ari Vatanen, dok je budući menadžer Ferarijevog F1 tima i predsenik FIA-e Žan Tod, nadgledao sve to. Sudar je sprečio Pežo da pobedi na svom prvom reliju, ali bilo je jasno da audi ima ozbiljnog konkurenta.

Metro 6R4 napravljen za VRC 1986.

Audi je napravio mnoštvo izmena kao i kraći medjuosovniski razmak ali to nije bilo dovoljno da spreči pežo u njihovoj dominatnoj sezoni 1985. Nije bilo sve tako sjajno jer je Ari Vatanen izleteo sa puta u Argentini i zadobio teške povrede jer su mu se otkinuli nosači sa sedišta tokom nesreće. Timo Salonen je osvojio titulu prvaka 1985. godine sa pet pobeda.Nesreća je bila znak da su automobili postali veoma brzi, nekoliko novih autmobila iz grupe B je ušlo u svet relija 1985:

  • Kasnije te godine lancia je zamenila svoju 037icu sa Deltom S4, koja je imao turbo i super punjač za otpimalan izvoz snage
  • Ford se vratio posle nekoliko godina pauze sa fordom RS200 i Ford Sierra RS Cosvort (iako su posle nastavili takmičenje u Grupi A)
  • Citroen je ušao sa BX 4TC koji su se pokazali previše teškim i nezgrapnim da bi bili uspešni.
  • Rover je napravio svoj  Metro 6R4, koji je bio prepoznatljiv po svom kockastom obliku i velikom spojleru.

1986

[уреди | уреди извор]

Svetski šampionat u reliju 1986

Branilac titule Timo Salonen u sezonu 1986-87 ulazi sa Pežo 205 T16 Evo 2  sa Juhom Kankunenom kao svojim kolegom. Audijev Kvatro S1 je imao preko 600ks (450kW) i velikim branikom nalik na viljuškare. Lančija Delta S4 je i dalje ostala u rukama finaca Henrija Toivonena I Marku Alena, a ford je bio spreman sa svojim visokotehnološkim RS200 sa Stigom Blomkvistom I Kaleom Grundelom. Na Portugalskom reliju blizu Sintre na etapi "Lagoa Azul" Joakim Santos je izleteo u publiku sa svojim RS200 prešavši preko uzvišenja pokušavajući da izbegne malu grupu gledalaca. Trideset i jedna osoba osoba je povredjena, a tri su poginule. Svi vodeći timovi su se odmah povukli iz relija i Grupa B je bila pod znakom pitanja.

Lančia Delta S4

Početkom maja na Tur de Kors ponovo se dogodila tragedija. Toivonen je bio favorit za osvajanje šampionske titule i bio je najbrži. Sedam kilometara od početka 18. etape, Toivonen je pri ulasku u usku levu krivinu izleteo sa nezaštićenog dela staze i skotrljao niz šumovitu padinu. Automobil je pao na krov, a rezervoari za gorivo su se probili usled udarca. Usijan turbo, karoserija od kevlara i probijen rezervoar za gorivo izazvalo je požar. Toivonen i suvozač Serhio Kresto poginuli su na mestu[15][16][17].Bez svedoka nesreće bilo je nemoguće utvrditi šta je izazvalo nesreću, osim da je Toivonen sleteo sa puta pri velikoj brzini. Navodi se da je Toivonen bio bolestan[18] , drugi sugerišu na mehanički kvar a neki čak govore da je samo auto bio pretežak za vožnju, iako je i Toivonen kao i Vatanen, tokom karijere puno izletao sa staza dok je vodio. Do te etape imao je ubedljivu prednost u odnosu na konkurenciju.[18]

Nesreća se dogodila samo godinu dana nakon što je Atilio Betega poginuo sa svojom Lančiom 037. Nesreća je prepisana nemilosrdnom korzikanskom pejzažu (a i malo nije imao sreće sobzirom da je njegov suvozač , Mauricio Perisinot, ostao nepovređen) smrt Toivonena i Kresta, u kombinaciji sa tragedijom u Portugalu i nesrećom F1 vozača Marka Surera u RS200 koja je usmrtila suvozača Mišela Videra, naterala je FIA da odmah zabrani sve automobile grupe B  za 1987. Audi je odlučio da se potpuno povuče iz grupa B nakon relija na korzici.

Poslednji dani Grupe B su bili kontraverzni. Oba pežoa su diskvalifikovana sa Relija Sanrema jer su pali tehnički pregled jer su im skirts nisu bili po pravilniku. Pežo je odmah nakon toga optužio Italijane da favorizuju Lanciju. Potvrdu su dobili tako što su na sledećem eventu, RAC Reli, prošli tehnički pregled u identičnom stanju koji su obavljali britanci. FISA je zatim poništila rezultate sa relija Sanrema jedanaest dana nakon runde u SAD.  Kao rezultat toga, titula šampiona je prešla sa Markua Alena iz Lancije na Juha Kankunena iz Pežoa.Timo Salonen je osvojio još dve reli trke tokom sezone 1986. i postao najuspešniji vozač ere Grupe B sa ukupno sedam pobeda.

Takmičenja van VRC-a

[уреди | уреди извор]
Ari Vatanenov Pežo 205 T16 za Dakar
Ford RS200 E2,Audi Sport Kvatro, MG Metro 6R4 i Pežo 205 T16 E2 1989 na Relikros rundi u Melku

1987. godine je došao kraj razvoju automobila za grupu B i njihovog pojavljivanja. Uprkos tome oni nisu u potpunosti nestali, bili su dozvoljeni u regionalnim šampionatima pod uslovom da ispunjavaju ograničenje od 1600cc za vozila sa pogonom na sva četiri točka ili da su homologovani pre 1984. godine[3]. Budući predsednik FIA-e, Mohamed Ben Sulajem, bio je jedan od privatnih vozača koji su učestvovali na rundama Bliskoistočnog reli prvenstva 1987. u Audiju Kvatro A2 i Opel Manta 400[19]. Nezavisni timovi bi takođe ulazili i u Evropsko prvenstvo, mada ograničene opcije dozvoljenih automobila Grupe B nisu bile toliko konkurentne ili rasprostranjene kao noviji automobili Grupe A.[20][21]


Porše 959 je učestvovao u šampionatu Bliskog istoka  i pobedio je na Pariz-Dakaru 1986. ali nikad nije bio u WRC-u. Što se tiče ostalih, Pežo je prilagodio T16 za Dakar. Ari Vatanen je pobedio na istom 1987,1989. i 1990. Audi i pežo su takodje učestvovali na Pajks Pik Hilklimb u Koloradu. Valter Rol je 1987. sa svojim audijem ne samo pobedio na Pajks peaku već je postavio i novi rekord. Audi je iskoristio svoje iskustvo iz Grupe B da razvije trkački automobil zasnovan na serijskom modelu za Trans-Am i IMSA GTO serije 1988. i 1989. godine.

Dok su neki vozili Pajks Pik neki su vozili European Rallycross od 1987 do 1992.  MG Metro 6R4 i Ford RS200 su postali česti učesnici u nacionalnim šampionatima. Nakon 1992. automobili grupa B u reli krosu zamenjeni su prototipovima zasnovanim na postojećim modelima grupe A.

Grupa S

[уреди | уреди извор]

Nakon tragedije 1986. koja je dovela do ukidanja grupe B, došlo je i do ukidanja predložene zamenske grupe B: Grupe S.

Lančia ECV za Grupu S.

Pravila za Grupu S bi ograničila snagu motora automobila na 300 KS (225 kW). Za homologaciju je bilo potretbno samo deset automobila za razliku od 200 koliko je trebalo za grupu B. Do gašenja grupe S imali smo 4 prototipa napravljena: Lančia ECV, Tojota MR2 zasnovana na 222D, Opel Kadet Reli 4x4 (poznat i kao Vauksal Astra 4S) i Lada Samara S-proto, a u najavi su bili Audi (002 Kvatro) i fordova modifikacije RS200 po pravilima za grupu S. Fanovi relija nisu bili srećni ukidanjem grupe S, jer su očekivali da će biti bezbednija od grupe B i zanimljivija od grupe A.

FIA je 1997 godine odlučila da oživi grupu S samo malim prepravkama za WRC. WRC automobili su bili ograničeni na 380 KS (280 kW) i za homologaciju su zahtevali čak 2500 primeraka, ali za razliku od Grupe S, morali su da dele odredjene delove sa svojim serijskim modelima

Kružne trke

[уреди | уреди извор]
Ferari 288 GTO Evolucija (1985)

Grupa B je bila u Svetskom prvenstvu izdržljivosti , po novom nazivu za Svetski šampionat sportskih automobila, iako su bili u senci prototipova grupe C. Sezona 1983. je prvu značajnu listu učesnika, kao što su Porše 930, BMW M1 i Ferari 308 GTB LM. Te godine slavio je Porše a nakon toga 2 vezane otisle su BMW u ruke. 1986. godine, grupa b je povučena iz šampionata u zamenu za automobile regulisane IMSA standardima i šampionat je postao poznat kao Svetski sportski prototip šampionat (eng World Sports-Prototype Championship) iste te godine.

Ferari F40 LM

Porše-ov prototip 961,koji je bio zamišljen za grupu b, pobedio je na 24 sata Le Mana 1986. godine u GTX klasi, ali se sledeće godine slupao i zapalio. Ferrari 288 GTO bio spreman za trku i prodao je dovoljan broj primeraka ali nikad nije ugledao svetlost dana.Ferrari 288 GTO je bio namenjen za WSPC, ali grid je bio popunjen automobilima Grupe C (nije bilo automobila baziranih na serijskim sportskim automobilima u evropskim trkama, uključujući Le Mans, sve do 1993. godine).Ipak, Ferrari 288 GTO je učestvovao na malom broju trka u IMSA GTO seriji 1989. godine.

Uticaj

[уреди | уреди извор]

Era "Grupa B" se često smatra smatra jednim od najkonkurentnijih i najzahtevnijih perioda u reliju[22]. Kombinacija lagane šasije, sofisticirane aerodinamike i ogromne količine konjskih snaga rezultirala je razvojem klase automobila čije performanse još nisu nadmašene u svojoj kategoriji, čak ni tri decenije kasnije[23]. U vezi sa njihovim sumnjivim bezbednosnim rekordom, klasa je takođe zaslužila neugodan nadimak među reli entuzijastima: (Ubice B)[23]. Za razliku od ovoga, mnogi entuzijasti nazivaju eru Grupe B zlatnim dobom relija.[24][25][26][27]

Dosta trkačkih video igara sadrže automobile Grupe B dostupne igračima za vožnju. Video igra iz 2017 Gran Turizmo Sport (eng Grand Turismo Sport) ima kategoriju reli automobila poznatu kao "Gr. B", što je očigledno poštovanje prema Grupi B. Ova posebna kategorija sadrži pretežno izmišljene reli automobile zasnovane na novijim modelima, kao što su Micubiši Lanser Evolucija X i Subaru WRX STI, iako uključuje (Pajks pik verziju Audi Kvatra)[28]. U kasnijem dodatku igrice, Gran Turismo 7, u klasu je dodat pravi automobil Grupe B Pežo 205.

Automobili

[уреди | уреди извор]

Grupa B

[уреди | уреди извор]

Ova lista sadrži i nezavršene i prototip automobili koji nisu prošli homologaciju

Kola koja su prebačena iz grupe 4
Auto Klasa N° Datum homologacije Izvor
Alfa Romeo GTV 2000 Turbodelta B/12 B-238 1 Mart 1983 [29]
Alpina A310 V6 B/12 B-204 1 Februar 1982 [30]
Audi Kvatro A1 B/12 B-229 1 Januar 1983 [31]
BMW M1 B/12 B-240 1 Mart 1983 [32]
Ferari 308 GTB Mićeloto B/12 B-220 1 Oktobar 1982 [33]
Ferari 308 GTB Mićeloto B/12 B-236 1 Januar 1983 [33]
Ferari 308 Kvatro valvole B/12 B-241 1 April 1983 [33]
Micubiši Lanser 2000 Turbo B/12 B-230 1 Januar 1983 [34]
Opel Askona 400 B/12 B-221 1 Novembar 1982
Pežo 504 pikap B/11 B-228 1 Decembar 1982 [35]
Porše 924 Karera GT B/12 B-203 1 Januar 1982 [36]
Porše 911 Turbo B/12 B-208 1 Januar 1982 [37]
Reno 5 Turbo "Cévennes" B/11 B-205 1 Januar 1982 [38]
Talbot Sunbeam Lotus B/12 B-227 1 Decembar 1982 [39]
Orginali za grupu B
Auto Klasa N° Datum homologacije Izvor
Alfa Romeo Alfasud Sprint 6C Prototip
Alfa Romeo SZ B/12 B-297 1 Novembar 1992 [40]
Alpine A610 B/12 B-299 1 April 1993 [41]
Audi Kvatro A1 B/12 B-242 1 Maj 1983 [31]
Audi Kvatro A2 B/12 B-243 1 Maj 1983 [31]
Audi Sport Kvatro S1 B/12 B-243 1 Maj 1984 [31]
Audi Sport Kvatro E2 B/12 B-264 1 Jul 1985 [31]
Citroen BX 4TC B/12 B-279 1 Oktobar 1986 [42]
Citroen Viza Trofi B/9 B-201 1 Januar 1982 [42]
Citroen Viza hrono II B/10 B-219 1 Oktobar 1982 [42]
Citroen Vizaa 1000 Pistes B/10 B-258 1 Mart 1984 [42]
Daihatsu Charade 926 Turbo B/9 B-268 1 Januar 1985 [43]
Daihatsu Charade DeTomaso 926R ispod 1300cc Prototip [43]
Ferari 288 GTO B/12 B-273 1 Jun 1985 [33]
Ferari 288 GTO Evolucija Prototip [33]
Ferari F40 B/12 B-293 1 Decembar 1989 [33]
Ford RS200 B/12 B-280 1 Februar 1986 [44]
Ford Eskort RS 1700T Prototip [44]
FSO Polonez 2500 Rejsing Prototip 1 April 1985
FSO Polonez 2000 Reli B/11 B-261 1 April 1984
FSO Polonez 2000 Turbo Ispod 2000cc Prototip
Giocattolo Grupa B Prototip
Jaguar XJS B/12 B-292 1 Februar 1988 [45]
Lada 2105 VFTS B/10 B-222 1 Oktobar 1982 [46]
Lada Samara EVA Prototip [46]
Lambordžini Kuntač 5000QV B/12 B-291 1 Januar 1988 [47]
Lančia Reli 037 B/12 B-210 1 April 1982 [48]
Lančia Delta S4 B/12 B-276 1 Novembar 1985 [48]
Mazda RX-7 B/12 B-255 1 Februar 1984 [49]
Mercedes-Benc 190E Cosvort Prototip [50]
MG Metro 6R4 B/12 B-277 1 Novembar 1985 [51]
Micubiši Starion 4WD Prototip
Moskvitč-Aleko 2141-KR Prototip [52]
Nisan 240RS B/12 B-233 1 Januar 1983 [53]
Opel Manta 400 B/12 B-237 1 Mart 1983
Pežo 205 T16 B/12 B-262 1 April 1984 [54]
Pežo 305 V6 Prototip
Porše 911 SC RS B/12 B-207 1 Mart 1982 [55]
Porše 928S B/12 B-209 1 Januar 1982 [55]
Porše 911 Karera B/12 B-282 1 Jun 1986 [55]
Porše 911 Karera 2 B/12 B-294 1 Septembar 1990 [56]
Porše 911 Karera 4 B/12 B-295 1 Septembar 1990 [57]
Porše 911 Karera RS B/12 B-296 1 Mart 1992 [58]
Porše 911 Turbo B/12 B-298 1 April 1993 [59]
Porše 944 Turbo B/12 B-284 [55]
Porše 959 Prototip [55]
Porše 961 Prototip
Premier 118NE B/9 B-290 1 Novembar 1988 [60]
Reno 5 Turbo "Tur de Kors" B/11 B-234 1 Januar 1983
Reno 5 Maksi Turbo B/12 B-267 1 Decembar 1984
Seat Fura Hrono 1.6 B/10 B-244 1 Maj 1983
Škoda 130 LR B/9 B-269 1 Januar 1985 [61]
Subaru MP-1 Utility B/11 B-259 1 Mart 1984 [62]
Subaru XT 4WD Turbo B/12 B-275 1 Octobar 1985 [63]
Talbot Horizon Prototip [64]
Talbot Samba Reli B/9 B-232 1 Januar 1983 [64]
Tojota Selika Twin-Cam Turbo B-12 B-239 1 Mart 1983 [65]
Kola koja su rehomologovana za grupu a
Auto Klasa N° Datum homologacije Izvor
Audi 80 Kvatro A2 B/12 B-231 1 Januar 1983 [31]
Ford Eskort RS Turbo B/12 B-270 1 April 1985
Ford Siera RS Kosvort B/12 B-286 1 Avgust 1986
Pežo 504 Turbo Indžkšn B/12 B-252 1 Novembar 1983
Opel Kadet Reli 4x4 koji je vozio Briton Velh za Relikros
Mišel Muton i njen Audi Kvatro

Grupa S

[уреди | уреди извор]


Značajni vozači

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „The corner that killed Group B - BBC Top Gear”. web.archive.org. 2013-06-07. Приступљено 2024-05-20. 
  2. ^ а б Magazines, Hearst. Popular Mechanics (на језику: енглески). Hearst Magazines. 
  3. ^ а б Schenectady Gazette (на језику: енглески). Schenectady Gazette. 
  4. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Аppendix J” (PDF). 
  7. ^ „Appendix J 1993” (PDF). 
  8. ^ а б „The anatomy of a Group B rally car”. 
  9. ^ а б „Appendix J 1986” (PDF). 
  10. ^ а б в „Appedinx J 1982” (PDF). 
  11. ^ „Group B's 5 Weapons Of Wonderment”. www.goodwood.com. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ Classic Cars (на језику: енглески), 2024-01-14, Приступљено 2024-05-20 
  13. ^ „La 5 Turbo da corsa”. web.archive.org. 2013-01-29. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ „juwra.com  |  Rule changes 1982”. juwra.com. Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ „Henri Toivonen Biography”. www.thruxton.f9.co.uk. Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Corner-killed-group-b”. 
  17. ^ Oagana, Alex (2012-11-21). „Group B Rally Cars: The Killer B's”. autoevolution (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ а б „Toivonen - Cresto, appuntamento col destino | Classic Trader Magazine”. web.archive.org. 2019-07-25. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ Shacki. „Season 1987 rally - eWRC-results”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ Shacki. „Final results Rallye des Garrigues - Languedoc-Roussillon 1988”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ Shacki. „Final results Rallye des Garrigues - Languedoc-Roussillon 1988”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ Shacki. „Final results Rallye des Garrigues - Languedoc-Roussillon 1988”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ а б „Crowning The King Of 1986: Audi Quattro S1 vs Ford RS200 vs Lancia Delta S4 vs Peugeot 205 TI6”. Jalopnik (на језику: енглески). 2007-06-26. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ Donaldson, Joe (2018-02-07). „Embrace the Golden Age of Rallying With This Peugeot 205 T16 Group B Homologation”. GTPlanet (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ „Group B Rally Car Auction | Cool Material”. coolmaterial.com (на језику: енглески). 2017-06-15. Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „The anatomy of a Group B rally car - history and tech of rallying's golden era”. evo (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ DCXMag.com (2016-11-30). „The Golden Age of Rally”. Die Cast X (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ Rorrison, Brendan (2017-10-06). „Gran Turismo Sport's Car Classes Explained”. GTPlanet (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ „alfa_romeo_turbodelta” (PDF). 
  30. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-05-20. 
  31. ^ а б в г д ђ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  32. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  33. ^ а б в г д ђ „Ferrari”. 
  34. ^ „mitsubishi”. 
  35. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  36. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  37. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  38. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  39. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  40. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  41. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  42. ^ а б в г Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  43. ^ а б Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  44. ^ а б Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  45. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  46. ^ а б „Lada”. 
  47. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  48. ^ а б Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  49. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  50. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  51. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  52. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  53. ^ Group B (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  54. ^ „Group B Rally - Peugeot”. web.archive.org. 2012-06-15. Приступљено 2024-06-02. 
  55. ^ а б в г д „Group B Rally - Porsche”. web.archive.org. 2010-01-21. Приступљено 2024-06-02. 
  56. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  57. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  58. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  59. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  60. ^ „FIA Historic Database”. historicdb.fia.com. Приступљено 2024-06-02. 
  61. ^ „Group B Rally - Skoda”. web.archive.org. 2012-07-07. Приступљено 2024-06-02. 
  62. ^ „Subaru MP-1 Utility (Group B)”. Rally Group B Shrine (на језику: енглески). 2016-02-09. Приступљено 2024-06-02. 
  63. ^ „WayBack Machine” (PDF). 
  64. ^ а б „Group B Rally - Talbot”. web.archive.org. 2012-07-06. Приступљено 2024-06-02. 
  65. ^ „Group B Rally - Toyota”. web.archive.org. 2012-07-07. Приступљено 2024-06-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:NemanjaKurbalija/песак&oldid=28384757”