Корисник:Nevena26/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије
Године путовања Вилхелма Мајстера
Насловна страна првог издања
Настанак и садржај
АуторЈохан Волфганг Гете
Земља Немачка
Језикнемачки језик
Издавање
Датум1821. г.
Јохан Волфганг Гете 1828. г.

Године путовања Вилхелма Мајстера је касно завршен роман Јохана Волфганга Гетеа. Сматра се најличнијом од свих Гетеових песама. Прва верзија појавила се 1821, а пуна 1829. Недостају му претходне песме из фрагмента из 1821. године.

Гете је већ писао о тексту између 1807. и 1810. године. Идеја о овом наставку шегртских година Вилхелма Мајстера изражена је у писму Шилеру од 12. јула 1796. [1]

Тип романа[уреди | уреди извор]

Сам Гете ово касно дело описује као роман[2]. Састоји се од три књиге као и размишљања у смислу планирања и грађе из архиве.

Класификација Година путовања од стране стручњака се мења током година.

  • Ерих Трунц[3] је 1950. године једноставно дефинисао Године путовања као оквирни наратив са уметнутим романима.
  • Године 1968. Фолкер Нојхаус[4] је Године путовања назвао „архивским романом“, између осталог заснованом на Макаријеновом архиву и његовом садржају. Заиста, већи део романа се преговара путем писма. Све је у папирима.
  • Геро фон Вилперт[5] назвао је Године путовања временским романом. Према Вилперту, Брентано је временски роман дефинисао као проширени друштвени роман. У временском роману је, по дефиницији, на кружном хоризонту осликана слика друштва, духа, културе, политике и економије једног времена. У случају Година путовања, то је слика времена у коме је Гете живео и које је Гете писањем екстраполирао у 19. век.

Време радње[уреди | уреди извор]

На два места у тексту читалац сазнаје да сеобе потичу из 18. века. Луталица Вилхелм Мајстер једном је на путу ка замку у галерији, „у којој су били окачени или постављени само портрети, сви људи који су радили у осамнаестом веку”. А када се други пут исприча предисторија романа, она каже: „Живахна порива за Америком на почетку осамнаестог века била је велика”.

Симболика[уреди | уреди извор]

Иза тобожњег заплета крију се алегоријске фигуре и симболи у Годинама учења.

На пример, кутије и кључеви симболизују тајну живота. Осим тога, симбол је ретко када недвосмислен у Гетеовом делу. Доста Гетеових тумача доводи у везу кутије и кључеве - да останемо на примеру - са љубавном причом између Херсилије и Феликса и као сексуалне атрибуте.

Опис радње романа отвара многа питања за тумачење.

Спољашњи линкови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вилперт, стр.1187.;Комплетан текстписма на https://briefwechsel-schiller-goethe.de/
  2. ^ Цитат: „Овде уредник овог листа“ нас уверава да смо „узели роман у руке“.
  3. ^ Бар, 379. стр
  4. ^ Бар, 380. стр.
  5. ^ Вилперт, 1998. г., 1189. стр.