Алегорија
Алегорија музике сликара Филипинија Липија.
Алегорија на I и II српски устанак сликара Ђорђа Крстића, 1904.
Алегорија je сликовит начин говора, писања или приказивања у књижевности и уметности, који има другачији смисао од онога који се непосредно даје[1]; може имати вид сложеног и дубоког симбола, персонификације, проширене метафоре, сатире итд; у књижевности нпр. басне [1]и други облици (Домановић – Страдија), у сликарству (Делакроа – Револуција). Квинтилијан сматра да алегорија значи различито или супротно од онога што говори.[2] Алегорија као стилска фигура се може дефинисати као више метафора.
Алегорисати, изражавати се завијено, у сликама.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 30. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Levis, Richard. „Allegory and the Eclogues”. Virginia Tech. Приступљено 20. 1. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Northrop Frye (1957) Anatomy of Criticism
- Michel Foucault (1966) The Order of Things
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Brief definition of Allegory
- Dictionary of the History of Ideas: Allegory in Literary history