Корисник:Nikolaglisic/песак
Грађа копита[уреди | уреди извор]
Анатомска грађа[уреди | уреди извор]
Копито је дистални део екстремитета, којег чине: трећи чланак трећег прста(копитна кост), део другог чланка трећег прста(крунска кост),
копитни зглоб, лигаменти, тетиве, крвне жиле и копитне хрскавице. Копито у ужем смислу представлја кожну творевину грађену из два дела: везивноткивни део, епителни део.
Хистолошка грађа[уреди | уреди извор]
Спољашњи слој[уреди | уреди извор]
Прекрива крунски руб, шири се на постране делове, грађен од меке, цевасте, непигментисане рожине.
Средишњи слој[уреди | уреди извор]
Чине га рожне цевчице, паралелан је са спољашњим слојем.
Унутрашњи тј. листићасти слој[уреди | уреди извор]
Има 600 листића првог реда(примарни), грађени од непигментисане рожине.
Облици коњског копита[уреди | уреди извор]
Облик копита је од велике важности јер од њега зависи употребна вредност коња. Облик копита зависи од:расе( лаки и топлокрвни коњи имају ужа копита, хладнокрвни коњи имају шира, пљосната, пуна копита),неге, поткивања(неправилно поткивање може довести до неправилних копита и промена у ходу коња),врсте терена на коме коњ ради(камени и песковит терен).
Нега копита[уреди | уреди извор]
Чишћење и нега копита је посебно важан део свакодневне неге коња, и почиње у најранијем узрасту ждербета. Код ждребета копита брзо расту а рожина постаје све чвршћа, правилном негом се потпомаже правилно обликовање копита и евентуално исправлјанје неправилности у ходу. Како би се копито одраслих коња заштитило од повреда и како би се коњ користио за спорт или физички рад мора се потковати.