Пређи на садржај

Корисник:Ognjen Cvetko/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Вајолент Фемс
Музички рад
Активни период1980—1987, 1988—2009, 2013—данас
Место оснивањаМилвоки, Висконстин, САД
Жанровифолк панк
Издавачке кућеSlash, Reprise, Rough Trade, Elektra, Mushroom, Beyond, Add It Up Productions
Чланови
Садашњи члановиГордон Гано, Брајан Ричи, Блејз Гарза, Џон Спароу
Бивши члановиВиктор ДеЛоренцо, Гај Хофман, Брајан Виглион
Остало
Веб-сајтhttps://vfemmes.com/

Вајолент Фемс (енгл. Violent Femmes) су Амерички фолк панк бенд из Милвокија, Висконстин. У бенду су певач, гитариста и текстописац Гордон Гано, басиста Брајан Ричи, саксофониста и клавијатуриста Блејз Гарза, и бубњар Џон Спароу.[1]

Вajолент Фемс су током своје каријере објавили десет студијских албума и 15 синглова. Бенд је постигао непосредан успех издавањем свог истоименог дебитантског албума почетком 1983. године. Садрже многе њихове добро познате песме, укључујући "Blister in the Sun", "Kiss Оff", "Аdd It Up" и "Gone Daddy Gone", "Violent Femmes" постао је најпродаванији албум бенда и РИАА[2] га је на крају наградила платином. Постали су један од најуспешнијих алтернативних рок бендова 1980-их, продавши више од 9 милиона албума до 2005. године.[3] Након објављивања њиховог трећег албума "The Blind Leading the Naked" (1986), будућност бенда није била сигурна и раздвојили су се 1987. године, када су Гано и Ричи постали соло. Међутим, поново су се окупили годину дана касније, издавши албум "3" (1989).

Историја

[уреди | уреди извор]

Ране године и први албум (1981-1983)

[уреди | уреди извор]

Бенд основали су басиста Брајан Ричи и бубњар Виктор ДеЛоренцо након пропадања почетног таласа америчког панк рока, а постали су пуноправни бенд по доласку главног вокала и гитаристе Гордона Ганоа. Према Ричију, име групе је смислио као лажно име бенда када је један од колега из бенда довео у питање његову тврдњу да је и његов брат такође био у бенду, њему и ДеЛоренцу се свидело то име, па су га користили за ритам дуо у којој су свирали још пре него што се Гано придружио групи.[4] У својим раним данима, бенд је често свирао у кафићима и на улицама. Открио их је Џејмс Ханиман-Скот (из Притендерса) 23. августа 1981. године када је бенд свирао на углу улице испред оријенталног позоришта, место у Милвокију на којем ће Притендерси свирати касније те ноћи. Криси Хинди их је позвала да одсвирају кратки акустични сет након уводног чина.[5]

Касније године и кратак распад бенда (1993–1998)

[уреди | уреди извор]
1990. u "Sydney Opera House"

Након свог дебитантског албума "Violent Femmes", бенд је објавио "Hallowed Ground", што је покренуло групу ка звуку кантри музике и увело хришћанске теме. Марк Ван Хеки продуцирао је прва два албума бенда,[6] али њихов трећи албум, "The Blind Leading the Naked", видео је промену у студију. Овог пута, други продуцент из Милвокија, Џери Харисон из Токинг Хедс, је продуцирао. Било је више меинстрим и оријентисано на поп, што је резултирало мањим хитом са "Children of the Revolution", чији је оригинал Т.Рекs.[7] 1985. Ван Хеки је прекинуо сарадњу са групом и постао композитор и продуцент у брзо растућој индустрији видео игара. Вратио би се касније да би продуцирао још два албума за групу. Бенд се накратко распао, Гано је издао албум 1987. године, резултат госпелског споредног пројекта "Mercy Seat". Ричи је такође објавио неколико самосталних албума. Група се поново окупила крајем 1988, издавши трећи албум, повратак на ранији, огољени звук бенда.[8] "Why Do Birds Sing?" је издат 1991. године након што је бенд потписао уговор за Reprise и представио је још један мањи хит, "American Music", који је постао основа на концертима.

Године после ДеЛоренца (1993–1998)

[уреди | уреди извор]

1993. ДеЛоренцо је напустио групу да би глумио и снимао соло плоче. Гај Хофман доведен је у обилазак онога што је требало да постане једна од најпродаванијих плоча, колекције "Аdd It Up" (1981–1993). Током наредних девет година, бенд је са Хофман-ом снимио пет ЦД-а и прегршт једнократних филмских музичких записа, као што је "I Swear It (I Can Change)" из "South Park: Bigger, Longer & Uncut soundtrack", "Color Me Once" за звучну подлогу "The Crow" и друге пројекте компилације. Први пуни студијски албум са Хофманом на бубњевима, Њу Тајмс (Elektra Records), објављен је 1994. године, а бенд је постигао још један мањи хит песмом "Breakin' Up". "Rock!!!!!" (Mushroom Records) објављен је 1995. године само у Аустралији, док није постао доступан и у Америци.

Повратак ДеЛоренца (1999–2006)

[уреди | уреди извор]

Живи албум "Viva Wisconsin" објављен је у Сједињеним Државама 1999. године на независној етикети Beyond, а пратио га је "Freak Magnet" (2000). "Something's Wrong" (2001), албум необјављених студијских нумера, обрада, демо и акустичних живих наступа објављен као албум само за МП3. Rhino Records је 2002. године препаковао дебитантски албум бенда из 1983. године, заједно са демонстрацијама и нумерама уживо, како би се поклопио са реиздањем 20. годишњице. ДеЛоренцо је затражио да се поново придружи опроштајној турнеји, чиме је обновио оригиналну поставу. За ДВД прве комплетне сезоне "SpongeBob SquarePants" (2002), снимили су 34-секундну насловницу теме "SpongeBob". Такође су снимили рекламу за "Nickelodeon" у трајању од 30 секунди. 2005. године објављене су две колекције прошлог рада - ЦД под називом "Permanent Record: The Very Best of Violent Femmes on Slash/Rhino" и ДВД, "Permanent Record – Live & Otherwise from Rhino", који приказује концертни наступ из 1991. године, заједно са многим видео снимцима групе. ЦД је прво издање које препознаје сва четири музичара и њихове доприносе на истом диску. Након турнеје у промоцији "Freak Magnet", главни текстописац Гано одлучио је да бенд више неће стварати нову музику, већ ће наставити да свира емисије када буде резервисан.

Тужба и расформисање (2007–2009)

[уреди | уреди извор]

2007. Гано је разљутио Ричија продавши права оглашавања за класик "Blister in the Sun". Иако готово све песме бенда, укључујући "Blister in the Sun", приписују текстописцу Ганоу, Ричи је на употребу песме у реклами рекао:

„За фанове који се с правом жале на рекламу за бургере са "Blister in the Sun", Гордон Гано је издавач песме, а Warners је дискографска кућа. Када се сложе да је користе, остатак бенда не може ништа да учини поводом тога, јер ми не поседујемо права. То је шоубизнис. Стога када видите сумњиву или у овом случају одвратну употребу наше музике, можете захвалити похлепи, неосетљивости и лошем укусу Гордона Ганоа, његова је карма да је пре много година изгубио способност писања песама, вероватно због сопственог недостатка самопоштовања, што показује његова спремност за проституцију наших песама. Ни Гордон (вегетаријанац) ни ја (гурман) не једемо смеће попут Вендиних пљескавица. Не могу да их подржим јер се не слажем са корпоративном храном на кулинарском, политичком, здравственом, економском и еколошком основу. Међутим, видим да се мој животни посао изнова и изнова банализира од мог пословног партнера, иако сам много пута изнео своје примедбе. Колико год да се гадиш мени, то сам и ја."[9]

Ричи је подигао тужбу против Ганоа у августу 2007. године, тражећи половину власништва над музиком и приступ рачуноводству краљевских права. Многи су претпостављали да би ово могло довести до распада бенда.[10] Међутим, 17. јуна 2008. бенд је објавио обраду песме "Crazy" од певача Гнарс Барклија.

Бенд се ипак распао 2009. године као резултат Ричијеве тужбе против Ганоа.[11]

Поновно уједињење (2013–данас)

[уреди | уреди извор]

У јануару 2013. објављено је да ће се Вајолент Фемс поново окупити и наступити на музичком и уметничком фестивалу "Coachella Valley Music and Arts Festival" у априлу. Тамо су наступали, и на "the Bottlerock Napa Valley" у мају и "Milwaukee's Summerfest" у јуну.[12][13][14] Бенд је такође био на списку за "Riot Fest", који се одржао у Чикагу у септембру 2013.[15]

Бубњар ДеЛоренцо рекао је у марту 2013. да ће бити отворен за снимање новог материјала са бендом,[16] али 15. јула 2013. објављено је да ће бубњар Брајан Виглион заменити ДеЛоренца као бубњара бенда.[17] У изјави, ДеЛоренцо је рекао: "Увек је тешко написати хвалоспев за изгубљену вољену особу. У овом случају, с тугом жалим због губитка сна и идеала који је некада био Вајолент Фемс".[18]

Бенд је одсвирао три концерта у Аустралији у оквиру "Falls Festival" 2013/2014, наступајући у заливу Марион 30. децембра, Лорну 31. децембра и Бајрон Беју 2. јануара.[19] 11. маја 2014. године наступили су на музичком фестивалу "Shaky Knees music festival" у Атланти, Џорџија.[20]

Бенд је почетком свирао неколико концерата у Аустралији, укључујући "Woodford Folk Festival", "Sydney Opera House" и "MONA FOMA" фестивал. Усред ових дешавања, снимили су свој први нови материјал после 15 година 2014. у Хобарту, Тасманија. Ове четири песме објављене су на ексклузивном ЕП са четири песме на прозирном винилу од 180 грама 18. априла 2015, за "Record Store Day".[21] Бенд се затим придружио Бернејкед лејдис и Колин Хеј на двомесечној турнеји у лето 2015.[22]

У јануару 2016. год. Виглион је на својој фејсбук страници објавио да је „предао оставку“ бенду, додајући да је „захвалан што је имао такво искуство“. [23]

Касније тог месеца, бенд је објавио да је први пуни албум у последњих 16 година , „We Can Do Anything“ излази 22. марта 2016. Виглион је заслужан као бубњар на албуму. [24]

Бубњар Џон Спароу, који је почео да свира кажон , придружио се бенду као његов нови бубњар након изласка Виглиона. 23. фебруара 2016. године појавио се са бендом у емисији "The Late Show with Stephen Colbert" на промоцији "We Can Do Anything".[25] 30. априла 2019. бенд је најавио нови студијски албум, "Hotel Last Resort", објављен 26. јула 2019.[26]

У јулу 2019. године, бенд се вратио у кварт у Милвокију да сними спот за сингл "I'm Nothing".[27]

Horns of Dilemma

[уреди | уреди извор]

На својим концертима, Вајолент Фемс је направио дувачку секцију под називом "Horns of Dilemma". Много година су је чинили Питер Балестриери, Стив МекКеи на саксофонима и Сигмунд Снопек III[28] на клавијатурама и другим инструментима.[29] Повећали су га разни музичари које је бенд позвао да свирају са њима. Бенд сада користи локалне познанике, пријатеље, рођаке или сараднике бенда. Инструментација се веома разликује и укључује саксофоне, трубе, тромбоне, флауту, кларинет, старински ловачки рог, казу и удараљке. Група не подржава бенд на начин на који би то радила традиционална секција труба; уместо тога, они пружају буку у слободној форми. Када бенд свира "Black Girls" или "Confessions", једини правац који је дат музичарима је да свирају слободно и што дивље током одређених деоница. Тренутно је предводник Блејз Гарза, који свира саксофон. Међу познатим члановима су Џон Зорн, Дик Пери и Дресден Доллс. Међу дугогодишњим сарадницима и запосленима у бенду који су свирали са Хорнсима су Кејлеб Алекандер и менаџер Дерен Браун. Пре него што је постао бубњар бенда, Џон Спароу је свирао кажон, почев од 2005.[30] Разни басисти се залажу за Ричија током "Gone Daddy Gone", када свира ксилофон.[31]

Чланови бенда

[уреди | уреди извор]

Садашњи чланови

[уреди | уреди извор]
  • Гордон Гано - певач, гитара, виолина, банџо (1980–1987, 1988–2009, 2013–данас)
  • Брајан Ричи - бас, пратећи вокал, гитара, клавијатура, ксилофон (1980–1987, 1988–2009, 2013–данас)
  • Џон Спароу - бубањ, удараљке, пратећи вокал (2016–данас)

Бивши чланови

[уреди | уреди извор]
  • Виктор ДеЛоренцо - бубањ, удараљке, пратећи вокал (1980–1987, 1988–1993, 2002–2009, 2013)
  • Гај Хофман - бубањ, удараљке, пратећи вокал (1993–2002)
  • Брајан Виглион - бубаљњ, удараљке, пратећи вокал (2013–2016)

"Horns of Dilemma"

[уреди | уреди извор]
  • Блејз Гарза - саксофон, удараљке, пратећи вокал (2004–данас)
  • Џон Спароу - кажон (2005–2016)
  • Питер Балестриери - саксофон (1983–1991)[32]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Референенце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „"Violent Femmes: Hotel Last Resort". Americansongwriter.com. July 25, 2019. Retrieved November 9, 2019.”. 
  2. ^ „"RIAA Gold & Platinum Database". February 1, 1991. Retrieved February 20, 2011.”. 
  3. ^ „"SA is set to be rocked". Music Industry Online. Archived from the original on December 13, 2013.”. 
  4. ^ „Barker, Rayanna. "A Conversation With Brian Ritchie". Rockzone.com. Retrieved July 17, 2013”. 
  5. ^ Milwaukee Journal August 24, 1981
  6. ^ „Mark VanHecke. "Mark VanHecke | Credits". AllMusic. Retrieved September 12, 2016.”. 
  7. ^ „Colin Larkin, ed. (2003). The Virgin Encyclopedia of Eighties Music (Third ed.). Virgin Books. p. 484. ISBN 1-85227-969-9”. 
  8. ^ „Colin Larkin, ed. (2003). The Virgin Encyclopedia of Eighties Music (Third ed.). Virgin Books. p. 484. ISBN 1-85227-969-9.”. 
  9. ^ „"Femmes' Ritchie reacts to Wendy's chili commerical [sic] controversy". Onmuilwaukee.com. March 6, 2007. Retrieved November 9, 2019.”. 
  10. ^ „https://www.billboard.com/articles/news/1049850/violent-femmes-embroiled-in-inter-band-lawsuit”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  11. ^ „"Grinderman reform for Coachella". Themusic.com.au. January 25, 2013. Retrieved January 26, 2013.”. 
  12. ^ „"Grinderman reform for Coachella". Themusic.com.au. January 25, 2013. Retrieved January 26, 2013.”. 
  13. ^ „"Blisters healed? Violent Femmes announce Coachella reunion". Milwaukee Journal Sentinel. January 25, 2013. Retrieved January 26, 2013”. 
  14. ^ „"Violent Femmes kick off Summerfest 2013". OnMilwaukee. March 26, 2013. Retrieved March 26, 2013.”. 
  15. ^ „"Riot Fest 2013 Lineup: Fall Out Boy, Public Enemy, Violent Femmes, Blondie And More To Headline". The Huffington Post. May 15, 2013. Retrieved July 13, 2013.”. 
  16. ^ „Levy, Piet (March 26, 2013). "Reunited Violent Femmes to kick off Summerfest with homecoming show". Milwaukee Journal Sentinel. Retrieved July 13, 2013.”. 
  17. ^ „Levy, Piet (July 15, 2013). "Recently reunited Violent Femmes replaces founding drummer". Milwaukee Journal Sentinel. Retrieved July 15, 2013. Less than three weeks after the recently reunited alternative folk-rock band co-headlined the Marcus Amphitheater on Summerfest's opening night comes news that the band's lone Milwaukee resident, Victor DeLorenzo, is out of the group. He's been replaced by new drummer Brian Viglione of the Dresden Dolls, the cabaret rock act that features Amanda Palmer.”. 
  18. ^ „Rytlewski, Evan (July 16, 2013). "Victor DeLorenzo Has Been Kicked Out of the Violent Femmes (Again)". Shepherd Express. Retrieved May 3, 2016”. 
  19. ^ „"Artists | Marion Bay". ExpressMilwaukee.com. July 16, 2013. Archived from the original on January 2, 2014. Retrieved January 2, 2014.”. 
  20. ^ „"Home – Shaky Knees 2014". Shaky Knees Festival 2014. Retrieved October 14, 2014”. 
  21. ^ „"Hear Violent Femmes' First New Song in 15 Years". Rolling Stone. Retrieved March 8, 2015”. 
  22. ^ „"Barenaked Ladies 2015 "Last Summer On Earth" Tour Includes Violent Femmes and Colin Hay". TiqIQ Blog. Retrieved March 8, 2015.”. 
  23. ^ „Brian Viglione (January 1, 2016). "Brian Viglione – Evolution and change are always exciting, and..." Facebook.com. Retrieved January 1, 2016.”. 
  24. ^ „Hilton, Robin (January 13, 2016). "Hear A Song From Violent Femmes' First Album In 15 Years". All Songs Considered. NPR. Retrieved January 23, 2016.”. 
  25. ^ „Levy, Piet. "Violent Femmes jam with Stephen Colbert, introduce new local drummer". Milwaukee Journal Sentinel. Retrieved February 27, 2016.”. 
  26. ^ „new album”. 
  27. ^ „Levy, Piet. "Violent Femmes return to their busking roots in new filmed-in-Milwaukee music video". Milwaukee Journal Sentinel. Retrieved July 25, 2019.”. 
  28. ^ „"SigmundSnopek.com – Welcome to the Official Web Site of Sigmund Snopek III". SigmundSnopek.com. Retrieved October 14, 2014.”. 
  29. ^ „Cohn, Yale. "Talking With: Peter Balestrieri of the Violent Femmes". Archived from the original on March 19, 2016.”. 
  30. ^ „Levy, Piet. "Setting aside strife, Milwaukee's Violent Femmes reborn". Milwaukee Journal Sentinel. Retrieved July 22, 2017.”. 
  31. ^ „"Horns of Dilemma". Violent Femmes. Archived from the original on May 23, 2014. Retrieved May 23, 2014.”. 
  32. ^ „"The Music Man: Peter Balestrieri's Journey from Punk Rock Band to Special Collections". Mydigitalpublication.com.”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]