Корисник:PedjaPedja1997/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Системи кодирања телевизије од стране нација; Земље које користе ПАЛ систем приказане су плавом бојом.

Фаза изменичне линије (енгл. Phase Alternating Line) је састав кодирања боја за аналогну телевизију који се користи у телевизијским саставима у већини земаља који емитују на 625-линија / 50 поља (25 слика) у секунди (576i). Други уобичајени системи кодирања боја су НТСЦ (енгл. NTSC) Национални одбор за стандарде за телевизију, АТСЦ (енгл. ATSC) Комитет за напредне телевизијске системе и СЕЦАМ (енгл. SECAM).

Све земље које користе ПАЛ су тренутно у процесу конверзије или су већ претвориле стандарде у ДВБ (енгл.DVB), ИСДБ (енгл.ISDB) или ДТМБ (енгл.DTMB).

Историја[уреди | уреди извор]

Педесетих година прошлог века, западноевропске земље су почеле да планирају увођење телевизије у боји, и суочиле су се са проблемом да је НТСЦ стандард показао неколико слабости, укључујући и промену тонова боја у лошим условима преноса, што је постало главно питање с обзиром на географски и временски услов. Да би се превазишли недостаци НТСЦ-а, осмишљени су алтернативни стандарди, као што су ПАЛ и СЕЦАМ стандард. Циљ је био да се обезбеди стандардна ТВ боја за европску фреквенцију слике од 50 поља (енгл. fields) у секунди (50 херца) и проналажење начина да се елиминишу проблеми у вези НТСЦ-а.

ПАЛ је развио Валтер Брух (енгл. Walter Bruch) на Телефунке-у у Хановеру, Западна Њемачка, са важним доприносом др. Крусеа и Џерард Малера (енгл.Gerhard Mahler). Формат је патентиран од стране Телефункена 1962. године, наводећи Бруха као изумитеља, а представљен је члановима Европске радио-дифузне уније (енгл. European Broadcasting Union) 3. јануара 1963. године. На питање зашто је систем назван "ПАЛ" а не "Брух", изумитељ је одговорио да се "Брухов систем" вероватно не би добро продао ("Брух" на латинском значи ,, прекид, прелом"). Прве емисије су почеле у Уједињеном Краљевству (енгл. United Kingdom) у јуну 1967. године, а потом у Западној Њемачкој касније исте године.[1] Један ББЦ (енгл.BBC) канал који је првобитно користио стандард емитовања био је ББЦ2, који је био први британски ТВ сервис који је увео "625-линије" 1964. године. ,,Telefunken PALcolor 708T" је био први комерцијални ПАЛ телевизор.

Телефункен је касније купио француски произвођач електронике Томсон (енгл. Thomson). Томсон је такође купио ,,Compagnie Générale de Télévision" где је Хенри де Франц (енгл. Henri de France) развио СЕЦАМ, први европски стандард за телевизију у боји.

Термин ПАЛ се често користио неформално и помало непрецизно да се односи на 625-линија / 50 херца (576i) телевизијски систем уопште, да се разликује од 525-линија / 60 херца(480i) систем који се обично користи са НТСЦ. Сходно томе, DVD-ови су означени као ПАЛ или НТСЦ (који се односе на бројање линија и брзину снимања) иако технички дискови не носе ПАЛ или НТСЦ кодирани сигнал. ЦЦИР 625/50 и ЕИА 525/60 су одговарајућа имена за ове стандарде (број линија и поља); ПАЛ и НТСЦ су, са друге стране, методе кодирања информација о боји у сигналу.

Кодирање боја[уреди | уреди извор]

Осцилограм композитног ПАЛ сигнала - две линије.

И ПАЛ и НТСЦ систем користи ,,subcarrier" који носи информације о хроминентном сигналу који се додаје луминентном сигналу да би формирале композитни основни видео сигнал. Фреквенција овог носиоца је 4.43361875 мегахерца за ПАЛ и НТСЦ 4.43, у поређењу са 3.579545 мегахерца за НТСЦ 3.58. СЕЦАМ систем, с друге стране, користи шему фреквенцијске модулације која има два алтернатнивна ,,subcarrier-а" боје 4.25000 и 4.40625 мегахерца.

Назив "Фаза изменичне линије" описује начин на који је фаза информације о боји на видео сигналу обрнута са сваком линијом, што аутоматски исправља фазне грешке у преносу сигнала тако што их поништава, на штету вертикалне резолуције боја оквира. Линије у којима је фаза боје обрнута у односу на НТСЦ често се називају ПАЛ линије или фазне измене, што оправдава једно од проширења акронима, док се друге линије називају НТСЦ линије. Ранији Пал пријемници су се ослањали на људско око да све уради, међутим, то је довело до ефекта гребена познатог као Хановерски барови на великим фазним грешкама. Према томе, већина пријемника сада користи аналогну линују кашњења, која чува примљене информације о боји на свакој линији приказа; просек информација о боји из претходне линије и тренутне линије се затим користи за покретање сликовне цеви. Ефекат је да фазна грешка резултује промене засићења, које су мање непожељне од еквивалентних промена нијансе НТСЦ-а. Мањи недостатак је да је вертикална резолуција боја лошија од НТСЦ система, али пошто људско око има и резолуцију боје која је много нижа од резолуције осветљења, овај ефекат није видљив. У сваком случају, НТСЦ, ПАЛ и СЕЦАМ стандарди имају хоризонтални детаљ боје (енгл.Chrominance bandwidth) знатно смањен у односу на сигнал осветљења.

Фреквенција носиоца боје 4.43361875 мегахерца је резултат од 283.75 циклуса боја по линији плус 25 херца нагиб како би се избегла сметња. Пошто је фреквенција линије (број линија у секунди) 15625 херца (625 линије × 50 херца ÷ 2), фреквенција носиоца боје израчунава се на следећи начин: 4.43361875 мегахерца = 283,75 × 15625 херца + 25 херца. Фреквенција 50 херца је опционална фреквенција освежавања монитора да би могла да створи илузију кретања, док 625 линија значи вертикалне линије или резолуцију коју ПАЛ систем подржава. Оригинална боја носача је неопходна за дешифровање боје како би се реконструисали сигнали разлике у боји. Пошто се носач не преноси са видео информацијом, он се мора генерисати локално у пријемнику. Да би фаза овог локално генерисаног сигнала могла да одговара пренетим информацијама, видео сигнал убрзо након линеарног синхроимпулса додаје 10-тактни пакет боја, али пре информација о слици. Овај скуп боја заправо није у фази са првобитним под-носиоцем боја, већ га води до 45   степени на непарним линијама и заостају за 45 степени на парним линијама. Ово љуљање омогућава да декодер боје разликује фазу вектора Р-И који обрће сваку линију.

Детаљи ПАЛ сигнала[уреди | уреди извор]

ПАЛ-Б/Г сигнал има ове карактеристике.

Параметар Вредност
Проток 5 MHz
Хоризонтални поларитет синхронизације Негативно
Укупно време за сваку линију 64,000 µs[2][3]
Предњи тријем (А) 1,65+0,4
−0,1
µs
Дужина синхронизационог импулса (Б) 4,7±0,20µs
Задњи тријем (Ц) 5,7±0,20µs
Активни видео (Д) 51,95+0,4
−0,1
µs

(Укупно хоризонтално време синхронизације 12,05 µѕ)

Амплитуда је 100% за ниво беле, 30% за ниво црне и 0% за синхронизацију[2]. ЦВБС електрична амплитуда износи 1,0 волт и има импедансу од 75 Ω.[4]

Композитни видео (ЦВБС ) сигнал који се користи у системима М и Н пре комбиновања са носачем звука и модулацијом на РФ носачу.

Вертикална времена су:

Параметар Вредност
Вертикалне линије 312,5 (укупно 625)
Видљиве вертикалне линије 288 (укупно 576)
Поларитет вертикалне синхронизације Негативно
Вертикална фреквенција 50 Hz
Дужина синхронизације импулса (Ф) 0,576 ms[5]
Активни видео (Х) 18.4 ms

(Укупно вертикално време синхронизације 1,6 mѕ)


Ako се ПАЛ испреплиће, свака два поља се сабирају како би се направио комплетан оквир слике.

Луминентни сигнал (Y), је изведен из црвене, зелене и плаве (R, G, B) сигнале:[3]

  • Y = 0,299 R + 0,587 G + 0,114 B

,,U" и ,,V" се користе за пренос боје . Сваки од њих има типичну пропусност од 1.3 мегахерца.

  • U = 0,492 (B - Y)
  • V = 0,877 (R - Y)

ПАЛ системи преноса[уреди | уреди извор]

Ова табела илуструје разлике:

ПАЛ Б ПАЛ Г, Х ПАЛ И ПАЛ Д/К ПАЛ M ПАЛ Н
Трака преноса VHF UHF UHF/VHF* UHF/VHF UHF/VHF UHF/VHF
Поља 50 50 50 50 60 50
Линије 625 625 625 625 525 625
Активне линије 576 576 576 576 480 576
Ширина Канала 7 MHz 8 MHz 8 MHz 8 MHz 6 MHz MHz
Видео пропусност 5.0 MHz 5.0 MHz 5.5 MHz 6.0 MHz 4.2 MHz 4.2 MHz
Цолор носачи 4.43361875 MHz 4.43361875 MHz 4.43361875 MHz 4.43361875 MHz 3.575611 MHz 3.58205625 MHz
Размак носача звука/визије 5.5 MHz 5.5 MHz 6.0 MHz 6.5 MHz 4.5 MHz 4.5 MHz

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ International Telecommunication Union (на језику: енглески), 16. 05. 2019, Приступљено 17. 05. 2019 
  2. ^ а б „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 29. 05. 2009. Приступљено 17. 05. 2019. 
  3. ^ а б „ADEETC - Área Departamental de Engenharia Electrónica e Telecomunicações e de Computadores - ISEL”. www.isel.pt (на језику: португалски). Приступљено 17. 05. 2019. 
  4. ^ „thomsongrassvalley.com - Diese Website steht zum Verkauf! - Informationen zum Thema thomsongrassvalley.” (PDF). ww1.thomsongrassvalley.com. Приступљено 17. 05. 2019. 
  5. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 28. 04. 2016. Приступљено 17. 05. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]