Ом (јединица)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ом је СИ изведена јединица електричног отпора (изведена од ампера и вата). Симбол је грчко велико слово омега (Ω). Ом је добио име по Георгу Ому, немачком физичару који је открио везу између напона и јачине струје, изражену у Омовом закону.

По дефиницији из Омовог закона, справа има отпор од једног ома ако напон од једног волта изазива струју од једног ампера да тече (R = V/I). Исто тако, справа која троши један ват снаге са једним ампером струје која тече кроз ту справу има отпор од једног ома (R = P/I2).

Мера у омима је реципрочна мери у сименсима, СИ јединици електричне проводности. Реципрочна вредност ома се такође зове мо, од ома написаног уназад.

Комплексна количина импедансе је генерализација отпора. Њен реални део је отпор, а имагинарни реактанса. Ради правилности, импеданса, отпор и реактанса имају јединицу ом.

Ом се од 1990. године одржава интернационално помоћу квантног Хол ефекта, где се користи конвенцијом утврђена вредност за фон Клицингову константу установљену на осамнаестој Генералној конференцији тежина и мера као

R{K-90} = 25812,807 Ω.

Види још[уреди]

Литература[уреди]