Корисник:Petarff/песак
Еуген Голдштајн[уреди | уреди извор]
| Еуген Голдштајн | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5 септембар 1850 |
| Место рођења | Глеивитз, провинција Шлезија, Краљевина Пруска, Немачка конфедерација, |
| Датум смрти | 25 децембар 1930 (80 год.) |
| Место смрти | Берлин, Слободна држава Пруска, Веимарска Република, Слободна држава Пруска, Веимарска Република |
| Научни рад | |
| Познат по | Откриће анодних зрака |
| Награде | Хјузова медаља |
Еуген Голдштајн (гер. Eugen Goldstein , 5. септембра 1850 - 25. децембра 1930) био је немачки физичар. Био је рани истраживач испусних цеви, откривач анодних зрака и заслужан је за откриће протона[1]. Био је рођак виолиниста Михаила Голдштајна и Бориса Голдштајна.
Живот[уреди | уреди извор]
Голдштајн је рођен 1850. године у граду Гљивице у Горњој Шлеској (данашња Пољска), у јеврејској породици. Студирао је у Вроцлаву, а касније, код Хелмхолца, у Берлину. Голдштајн је радио у Берлинском опсерваторијуму од 1878. до 1890. године, али је већи део своје каријере провео у опсерваторијуму у Потсдаму, где је постао шеф астрофизичког одељења 1927. Умро је 1930. и сахрањен у Берлину.
Рад[уреди | уреди извор]
Средином деветнаестог века, Јулиус Плукер (гер. Julius Plücker) је истраживао светлост емитовану у вакумским цевима (Круксове цеви) и утицај магнетних поља на сјај. Касније, 1869. године, Јохан Вилхем Хиторф (гер. Johann Wilhelm Hittorf) проучавао је цеви за пражњење са енергетским зрацима који се протежу од негативне електроде, катоде. Ови зраци су произвели флуоресценцију када су погодили стаклене зидове цеви, а када их је прекинуо чврсти предмет, бацили су сенку.
1870-их Голдстеин је започео свој лична истраживања цеви за пражњење и назвао емисију светлости катодни зраци (Kathodenstrahlen) које су истраживали и други . [2] Открио је неколико важних својстава катодних зрака, што је допринело њиховој каснијој идентификацији као првим субатомским честицама, електронима. Открио је да се катодни зраци емитују са металне површине и носе енергију. Покушао је да измери њихову брзину Доплеровим померањем спектралних линија у сјају који емитују Круксове цеви.
Године 1886. открио је да цеви са перфорираном катодом такође емитују сјај на крају катоде. Голдштајн је закључио да поред већ познатих катодних зрака, касније препознатих као електрони који се крећу од негативно наелектрисане катоде ка позитивно наелектрисаној аноди, постоји још један зрак који путује у супротном смеру. Пошто су ови зраци пролазили кроз рупе, или канале, на катоди, Голдштајн их је назвао "Kanalstrahlen", или каналски зраци. Састоје се од позитивних јона чији идентитет зависи од заосталог гаса унутар цеви. Био је то још један од Хелмхолцових ученика, Вилхелм Вин, који је касније спровео опсежне студије каналних зрака и с временом ће ово дело постати део основе за масену спектрометрију.
Анодни зрак са највећим односом е/м потиче од гаса водоника (H2), а направљен је од јона Х +. Другим речима, овај зрак је направљен од протона. Голдштајнов рад са анодним зрацима Х + очигледно је био прво посматрање протона, мада се строго говорећи може тврдити да је Вин био тај који је мерио е/м однос протона и треба му приписати заслугу за његово откриће.
Голдстеин је за истраживање комета такође користио цеви за пражњење. Предмет, попут мале куглице од стакла или гвожђа, постављен на пут катодних зрака производи секундарне емисије уз стране цеви, одбијајући се напоље на начин који подсећа на реп комете. Погледајте слике Хеденуса за слике и додатне информације.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Moore, Carl E.; Jaselskis, Bruno; von Smolinski, Alfred (1985-10). „The proton”. Journal of Chemical Education (на језику: енглески). 62 (10): 859. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed062p859. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Monatsberichte der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin (на језику: немачки). The Academy. 1876.
- ^ Hedenus, M. (2002). „Eugen Goldstein and his laboratory work at Berlin Observatory”. Astronomische Nachrichten (на језику: енглески). 323 (6): 567—569. ISSN 1521-3994. doi:10.1002/1521-3994(200212)323:63.0.CO;2-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hedenus, M., Der Komet in der Entladungsröhre, 2007, GNT-Verlag
- Brief obituary of Eugen Goldstein, Nature, 1931, volume 127, page 171
- Goldstein, E., "Über eine noch nicht untersuchte Strahlungsform an der Kathodeinducirter Entladungen" in Berlin Akd. Monatsber. II, 1886, page 691
- Goldstein, E. (1898). „Ueber eine noch nicht untersuchte Strahlungsform an der Kathode inducirter Entladungen”. Annalen der Physik. 300 (1): 38—48. Bibcode:1898AnP...300...38G. doi:10.1002/andp.18983000105.
- Goldstein, E., "Vorläufige Mittheilungen über electrishe Entladungen Verdünnten Gasen" in Berlin Akd. Monatsber., 1876, page 279
- von Traubenberg, H. Rausch (септембар 1930). „Die Bedeutung der Kanalstrahlen für die Entwicklung der Physik - Eugen Goldstein zur Vollendung seines achtzigsten Lebensjahres” (PDF). Naturwissenschaften. 18 (36): 773—776. Bibcode:1930NW.....18..773R. doi:10.1007/BF01497858. Приступљено 2007-09-11.[мртва веза]