Корисник:Vacafaca07/песак2

Габријел Фернандез Ледезма[уреди | уреди извор]

Габријел Фернандез Ледезма (шп. Gabriel Fernández Ledesma) рођен је у месту Агуаскалијентес, 30. маја 1900. године и умро је у Мексику 26. августа 1983. године. Био је мексички сликар, графичар, вајар, пластичар, писац и учитељ. Каријеру је започео радећи са уметником Робертом Монтенегром, да би касније наставио соло каријеру. Његова дела су препозната са две стипендије и медаљом Хосе Гуадалупе Посада. Поред тога, био је члан Салон де ла Пластика Мексикана^[1] и суоснивач Лиге револуционарних писаца и уметника.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фернандез Ледесма рођен је почетком 20. века у породици мексичких интелектуалаца. ^[2] Пре него што је уопште ишао у уметничку школу, он и његов пријатељ Францисцо Дијаз де Леон основали су у свом родном граду групу коју су назвали Круг независних уметника ( шп. Círculo de Artistas Independientes 1915.^[3]), простор у коме су организоване изложбе пластике. Габријел је 1917. године добио стипендију владе државе Агуаскалијентес за похађање Националне школе лепих уметности у Мексико Ситију. Тамо је учио код Леандра Изагутјера, Карлоса Лаза и Сатурнина Ерана. Да би платио студије и боравио у граду, радио је као асистент калиграфа, а касније као цртач планова пољопривредних поседа за Генерални архив нације. Фернандез Ледесма се оженио Исабел Вилласенор, иконом из периода -револуционарна у Мексику^[4]. Имали су ћерку Олинку. Фернандез Ледесма умро је у Мексико Ситију 1983. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Био је сликар, муралиста, графичар, фотограф, писац, уредник, дизајнер и истраживач мексичке народне уметности и заната.^[5] Каријеру је започео радећи на владиним пројектима или сличним пројектима, често сарађујући или помажући Роберту Монтенегру. Двадесетих година прошлог века, тадашњи министар образовања, Хосе Васконселос, задужио га је да изради нове дизајне плочица за цркву некадашњег манастира Сан Педро и Сан Пабло. Да би испунио наруџбину, користио се техникама и дизајном плочица Талавера де Пуебла. Године1922. путовао је у Рио де Жанеиро као помоћник Монтенегра да дизајнира фреске које су требале да украшавају зидове мексичког павиљона у Излагању стогодишњице Бразила која се одржала те године. По повратку из Бразила у своју земљу, министар образовања именовао га је Уметничким директором павиљона за керамику на Факултету за хемијске науке Националног аутономног универзитета у Мексику.

Велики део остатка каријере Фернандез Ледезме био је повезан са издаваштвом и образовањем. 1924. године, поново са Монтенегром, илустровао је издање књиге Класична предавања за децу и дао свој допринос часопису Ел Маестро и покренуо штампарију да би промовисао развој графике у Мексику. 1926. почео је да уређује Форму, публикацијз специјализовану за ликовну уметност у Мексику, режирајући је неколико година.^[6] Двадесетих година 20. века радио је и као илустратор у недељном часопису Ел Универсал Илустрадо, а 1935. именован је за шефа уредништва Секретаријата за Јавно образовање. Фернандез Ледезма је уредио и објавио неколико књига о мексичкој популарној уметности, укључујући дело Хугетес Мексиканос, (Мексичке играчке, 1929.)

Његова веза са уметничким образовањем започела је 1925. године, као наставник цртања у Министарству народног образовања, а затим 1926. у Центру за Популарне Уметности (Centro dе Arte Popular). Након одбијања руководства школе за сликање на отвореном, Фернандез Ледезма, његова браћа и Гиљермо Руиз, одлучио је да створи Школу скулптуре и резбарења. Ова школа је оспорила идеју уметности због уметности, фокусирајући се на занате и народну уметност, и на васпитаче и децу. Године 1928. био је један од оснивача Покрета 30-30! Заједно са Фернандом Леалом и Рамоном Алва де ла Канал. Групу је одликовало непријатељство према академском свету уметности, покушавајући да промени начин на који се уметност треба предавати у школама, уверена да је у њој важно друштвено постојање.

Такође је организовао и уметничке изложбе ван Мексика. Године 1929. послат је у Шпанију како би те године учествовао на ибероамеричкој изложби у Севиљи, представљајући Школе сликања на отвореном и Популарни уметнички центар у мексичком павиљону. 1940. године приредио је изложбу „20 векова мексичке уметности“ која је одржана у Њујорку. У Паризу 1938. је изложио свој колаж под насловом (шп. Artdans la vie politique mexicaine), Уметност у Мексичкој политици.

Захвалнице[уреди | уреди извор]

За свој рад добио је две стипендије, 1942. и 1969. године. 1975. године награђен је медаљом Јосе Гуадалупе Посада у Агуаскалјентес-у, а 1982. године у Палацио де Белас Артес одржана је ретроспективна изложба његовог дела.